SVI NJIHOVI LJUDI

,AIM, Beograd, 15. 06. 1994.

Zacementirano sudstvo

Sudije u Srbiji mogu da odahnu. Konacno je sa dnevnog reda skinuta kategorija opste reizbornosti, stalni izvor egzistencijalnog straha i iznudjene poslusnosti partiji na vlasti. Narodna Skupstina Srbije izabrala je nedavno 111 opstinskih i okruznih sudija, cime je zavrsena "druga faza" u izboru sudskog kadra. Po procenama znalaca, u visepartijskoj skupstinskoj dekoraciji SPS je finalizirala proces zapocet jos 1990. godine i sada ima svoje "sudije za stalno".

Za republickog javnog tuzioca izabran je Dragan Petkovic, dosadasnji "vd" te funkcije, nekadasnji tuzilac iz Paracina, za koga se veruje da je kadar Radmila Bogdanovica, sive eminencije srpske policije. Petkovic, koji je po sluzbenoj duzsnosti morao da odreaguje na afere koje su potresale Srbiju poslednjih meseci ("Jugoskandik", "Dafinagejt") ne ispunjava ni minimalne uslove za imenovanje na ovako visoku funkciju - nema ni ime, ni ugled, ni radnu biografiju, ni magistraturu, ni objavljenu knjigu, culo se sa skupstinske govornice.

Za predsednika Okruznog suda u Beogradu izabran je Bratimir Tocanac. On je svoj izbor, kako se komentarisalo u Skupstini, zasluzio uknjizbom celokupne imovine DPO na teritoriji Beograda na ime SPS.

Za ovakav tok dogadjaja zasluzan je i ministar pravde Arandjel Markicevic, ranije sudija Privrednog suda i, kako se veruje, simpatizer SK Pokreta za Jugoslaviju, koji je nedavno obmanuo javnost tvrdeci da je Milan Lukic isporucen Republici Srpskoj zbog sumnje da je izvrsio otmicu Muslimana iz voza na stanici Strpci, dok je Lukic (ocigledno u rukama neke vise politike) nezakonito isporucen na zahtev sa Pala zbog neargumentovanog razbojnistva.

Tako u ovom trenutku izgleda pravosudni vrh Srbije. Vecina imenovanih sudija na listama nanize, u opstinama, prosla je kroz test "moralno politicke podobnosti." Dobro upuceni tvrde da je vecina sudija u proteklom periodu zdusno radila na omasovljavanju SPS, da su mnogi od njih celokupnu imovinu bivsih drustveno-politickih organizacija knjizili na ime partije na vlasti. Najzad, o pojedinim kandidatima su se izjasnjavali okruzni i opstinski ogranci SPS i svoje misljenje slali ministru pravosudja.

Prevarena opozicija

Zanimljivo je, medjutim, da se ovakva "operacija" sprovela u trenutku kada je opozicija, prvi put posle 1945. godine, imala mogucnosti da izvrsi pritisak i preusmeri tokove u pravosudju. Naime, predsednik Odbora za pravosudje i upravu u Skupstini Srbije jeste opozicioni predstavnik, uticajna licnost u SPO, advokat Borivoje Borovic.

Upravo taj skupstinski odbor ima zadatak da predlaze Skupstini kandidate za izbor sudija, predsednika sudova, a daje misljenje i o izboru tuzilaca. Odbor ima 16 clanova, osam iz SPS, osam iz opozicije. Sanse da se izbegne predlaganje partijski opredeljenih sudija izgledale su realne. Medjutim, opozicioni clanovi su odlucili da "sa djavolom tikve sade", pa su pristali na "dil" unutar Odbora: opozicija predlaze "svoje" kandidate za koje ministar da pozitivno misljenje, a zatim opozicija glasa za kandidate SPS-a.

• Racunali smo da ce sudije biti izabrane pola-pola. Predocili smo da cemo se povuci iz Odbora ukoliko se predlozi opozicije ne budu uvazili. Uspeli smo da nateramo ministra da povuce 10 svojih predloga. Ipak, vise od 70 odsto izabranih sudija su oni za koje su SPS i Vrhvoni su dali pozitivno misljenje. Ostatak smo dobili na pritisak, iznudjeno - kaze Borovic. - Tacno je da smo u toj igri prevareni jer su nase kandidate posalnici SPS uspeli glasackom masinom da eliminisu u skupstini uprkos dogovoru.

Zanimljivo je da Borovic skorasnje dogadjaje ipak vidi kao delimican uspeh opozicije, jer je, kako kaze, iza deset izabranih kandidata za Okruzni sud u Beogradu stala opozicija.

Zavrsetkom "druge faze" spisak stalnih sudija nije kompletiran; u buducnosti treba ocekivati da se izabere jos jedna petina koja nedostaje.

• Sreca je da nisu izabrani svi - kaze Borovic. - Za preostale cemo se boriti, a ukoliko SPS zeli da ostanemo u odborima, mora postovati volju Odbora za pravosudje. Kad je rec o stavu SPO, ako ne bude drugacija procedura, mi cemo napustiti sve odbore, a to je kraj svih politickih pregovora u Srbiji.

Na pitanje kako ubuduce sudovati po pravdi, a ne po partiji, kada je gro ljudi vec izabran pod sumnjivim kriterijumima za stalno, Borovic odgovara da je ta stalnost uslovna, jer cce se (jednog dana!) sistem promeniti, a samim tim i kriterijumi i zakonodavstvo...

Selektivna pravda

Nasuprot Borovicevom umerenom optimizmu, sociolog- kriminolog Vladan Vasilijevic smatra da je nedavno imenovanje sudija tek puka realizacija plana partijskog vrha SPS, da do kraja uoblici licni rezim jednog centra moci, ruseci sva nacela demokratije.

Vasilijevic podseca da tako izabrani poslusni kadrovi stvaraju veliku nesigurnost gradjana i mogucnosti za zloupotrebe vlasti. Po njemu, u srpskom pravosudju sve vrvi od nezakonitosti i selektivne pravde: groznicavo je pokrenut postupak protiv Vojislava Seselja a jos nije rascisceno pitanje imuniteta, tuzilac odbija da pokrene postupak protiv Dafine Milanovic, u parodiju je pretvorena takozvana "ministarska afera", u vreme kapitalnih rezova saznaje se da su se na Pravnom fakultetu u Pristini prodavale diplome...

Sudstvo je u poslednje dve godine pretrpelo teske udare. Bez osnovnih sredstava za zivot, jos prosle zime, napustilo ga je oko 500 sudija sa znanjem i iskustvom, i odbeglo u advokate, a znalci tvrde da je to bio samo poslednji talas urusavanja pravosudja. Veruje se da je zamena tih strucnjaka nemoguca, iako je prethodni ministar pravde, Tomislav Ivic, u januaru porucivao da ce kadrovski problem resiti tako sto ce otici u unutrasnjost i autobusima pokupiti 400 pripravnika. Nesto ozbiljniji su se pitali iz kakvog pravnickog kadra se moze vrsiti ozbiljna selekcija, kada su otisli oni koji znaju i mogu da poduce, a dosli mladi sa znanjem stecenim u zastarelim udzbenicima.

Stalnost sudija jeste pretpostavka za nezavisnost sudstva. Stalnost izgradjena u Srbiji na ovakav nacin, za gradjane je katastrofa.

Gordana Igric