CIJA JE NASA BOSNA?

Stavovi Beogradjana o Bosni

,AIM, Beograd, 8.06.944. Rat u Bosni za Beogradjane je postao normalan deo zivotne okoline, kao sto su to nemacke marke, prinudni odmori, ulicni sverceri, nepokretni automobili i prepuni autobusi, kao sto je to nocna pucnjava po gradu, deciji uzdasi za "Reebock" patikama, odlaganje letovanja za neka bolja vremena...

Na zvuk jekavice u Beogradu se vise niko nece osvrnuti, nece je pitati ni odakle je dosla, ni kako joj je, ponajmanje je li joj kuca jos citava. To se pitalo pre tri i pre dve godine kada je rat jos bio mlad, kada se cinilo da ne moze vecno trajati, a vecnost se merila nedeljama i mesecima.

Rat se vise ne dozivljava kao uzbuna, uzas, neverovanje, neprekidna zaokupljenost dogadjajima. To je primetno i golim okom. Ipak, ispod ovog odnosa Beogradjana prema ratnoj zbilji kao prema elementarnoj nepogodi, tamo, malo podalje, na koju licno ne mogu uticati (vise) nego sto cine svojim opstojavanjem usred blokade, nemastine i politicke podeljenosti u Srbiji, stoje neka opredeljenja. U korist rata ili u korist mira?

Centar za politikoloska istrazivanja i javno mnenje Instituta drustvenih nauka u Beogradu nedavno je na reprezentativnom uzorku punoletnih Beogradjana sproveo blic-sondazu njihovih stavova prema zbivanjima u Bosni i Hercegovini. Rezultati istrazivanja ukazuju da 30 odsto Beogradjana smatra da Srbi u Bosni treba da ustupe deo teritorija u interesu mira. Polovina stanovnika beogradskog regiona tj. 51 odsto smatra da Srbi treba da zadrze sve teritorije koje sada kontrolisu.

Sa tim teritorijama bosanski Srbi treba da stupe u federaciju sa SR Jugoslavijom - ujedinjenje ovih srpskih zemalja kao najbolje resenje za Srbe u Bosni (verovatno i u matici) vidi 60 odsto stanovnika glavnog grada SRJ. Tek jedna cetvrtina Beogradjana (22 %) smatra da je za bosanske Srbe najbolje da formiraju nezavisnu drzavu, dok je broj onih koji podrzavaju ulazak Srba u federaciju sa Muslimanima i Hrvatima gotovo zanemarljiv (6 odsto).

Dok sa jedne strane u velikom broju nisu spremni da prihvate da uspostavljanje mira u Bosni zavisi od srpske strane, ispitanici obuhvaceni sondazom, sa druge, za nastavak rata otvoreno optuzuju medjunarodnu stranu. Vise od 80 odsto ispitanika (82 %) ocenilo je da bombardovanje srpskih polozaja oko Gorazda doprinosi produzavanju rata. Ovu medjunarodnu akciju Srbi u matici doziveli su uglavnom kao svrstavanje NATO na jednu stranu u sukobu. Zvanicni razlozi bombardovanja - zastita pripadnika Unprofora i civilnog stanovnistva u bezbednosnim zonama - nisu bili znacajnije prihvaceni ni u jednoj kategoriji ispitanika. Oni su cilj bombardovanja videli ili u vojnoj pomoci Muslimanima (40 %), ili u pritisku na Srbe da prihvate pregovore o teritorijama.

U percepciji Beogradjana, najvecu odgovornost za odluku o bombardovanju ponele su SAD. Vise od polovine ispitanika smatralo je da postoji realna opasnost da se, zbog bombardovanja, rat iz Bosne i Hercegovine prosiri na teritoriju SR Jugoslavije.

Najvece razlike medju stavovima ispitanika koincidiraju sa njihovim stranackim opredeljenjima, pa su pristalice Srpske radikalne stranke najradikalnije u podrsci Srba de ne popuste ni za jotu pred medjunarodnim pritiskom kako se iskljucivo tumaci uloga UN u Bosni, dok su pristalice Deposa tj SPO vise naklonjene ustupanju teritorija u cilju mira. Ovi poslednji u najvecem broju, u odnosu na simpatizere ostalih stranaka, smatraju da je trajni mir moguc uz opstanak muslimanskih enklava unutar srpskih teritorija (45 odsto) tj. i pod tim uslovom (48 odsto). Pristalice SPS su po ovom pitanju prilicno podeljene: 40 odsto smatra ovo resenje mogucim, a 48 nemogucim.

Sudeci prema rezultatima ove sondaze, anti-ratno raspolozenje najprisutnije je kod mladih Beogradjana. Na pitanje kako ocenjuju odlazak bliskog rodjaka da se bori za Srbe u Bosni i Hercegovini, 42 odsto ispitanika odgovara da to smatra patriotskom duznoscu, dok se 36 odsto protivi njihovom ucescu u tom ratu. Najvece pristalice oruzanog patriotizma su ispitanici preko 70 godina - 69 odsto; u grupi od 30 do 39 godina takvih je 34 odsto, u deceniju starijoj - 41procenat, u grupi od 50 do 59 godina - 53, dok je medju starijima o 60 takvih 59 odsto. Sto su ispitanici mladji, to se u vecem postotku protive takvom odlasku. Medju cetrdesetogodisnjacima, protivnika je 33 odsto, medju tridesetogodisnjacima 46 odsto, a medju dvadesetogodisnjacima 57 odsto.

Buducnost je, ipak, na strani mira. Pitanje je samo koliko ce se taj mir morati cekati, koliko dugo ce se sa elementarnom nepogodom u susedstvu moci ziveti pod prividom normalnosti.

Izvor podataka: Ljiljana Bacevic Jovanka Matic