LILIC OTVARA "SEZONU LOVA NA LIDERE"

AIM, Beograd, 7.06.94.

Reci koje je predsednik Jugoslavije Zoran Lilic u utorak izgovorio na otvaranju 12. kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije u Novom Sadu najjasnija su i najostrija poruka bosanskim Srbima do sada upucena iz Beograda. On je rekao da sudbina miliona Jugoslovene ne moze da zavisi ni od jednog lidera u Republici Srpskoj i republici Srpskoj Krajini i da se nece dozvoliti da "iko ugrozava nasu politiku mira". Prema Lilicevim recima, nikome se nece dozvoliti da Srbiju i Jugoslaviju uvuce u rat.

Cak i manje upucenim slusaocima jasno je da tu "politiku mira" pokusavaju da ugroze tamo neki lideri iz "srpskih zemalja" i da srpski predsednik Milosevic, ciji je Lilic samo glasogovornik, takvo stanje vise ne zeli da tolerise. Jasno je, takodje, da isti ti lideri, cvrsto se drzeci svojih zahteva na pregovorima, pokusavaju da Srbiju uvuku u rat.

Mesto na kome je poruka saopstena - kongres sindikata, organizacije ciji realan politicki uticaj nije veliki - nema nikakav znacaj, ali je zato trenutak u kome je izgovorena veoma vazan. Bas tada su se, naime, bosanski Srbi, kao i Muslimani i Hrvati, "znojili" u Zenevi, pritisnuti nastojanjem medjunarodne zajednice da prekinu sukobe.

Poruka je, ocigledno, upucena i kninskim Srbima, odnosno Republici Srpskoj Krajini, koja takodje u ovom trenutku pregovara sa vlastima u Zagrebu. Lider kninskih Srba Milan Martic o svemu je, ocigledno, na vreme obavesten. Nije, naime, slucajno sto je istog dana, nakon sastakna sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN Jasusijem Akasijem u Zenevi, najavio nastavak pregovora.

Reci koje je izgovorio Lilic prakticno slabe pregovaracku poziciju srpske strane, ostavljajuci je bez realnog uporista u Beogradu u trenutku kada joj je mozda najpotrebnija. U ranijim slicnim prilikama u Beogradu je ponavljano kako se srpski narod bori za pravedne ciljeve i kako za rat odgovornost snose prevashodno Muslimani i Hrvati. Ne slucajno, Lilic (odnosno Milosevic) je izabrao da ovoga puta "pravednu borbu" ne istura u prvi plan.

Uprosteno govoreci, Milosevic preko svog portparola Lilica porucuje da zeli sto brze postizanje mira i da nije preterano zainteresovan za to kolike ce ustupke na putu prema miru morati da pruze Karadzic i srpsko rukovodstvo na Palama. Ujedno, to je i poruka zapadnim zemljama, od kojih se trazi ublazavanje sankcija, da Srbija i Jugoslavija nisu bezrezervno na Karadzicevoj strani. Odgovornim ljudima u medjunarodnoj zajednici to je, svakako, od ranije poznato, ali je znacajna cinjenica da je Beograd odlucio da javno saopsti svoje stavove u jednom veoma delikatnom i, po bosanske Srbe nepovoljnom politickom trenutku.

Lilicevom izjavom je, takodje, jasnije nego ikada do sada povucena granica izmedju htenja vlasti u Beogradu i nastojanja bosanskih Srba i njihovog rukovodstva na celu sa Radovanom Karadzicem.

U proteklih petnaestaka dana Beograd je preduzeo nove korake u nastojanju da oslabi Karadzicevu poziciju. U Banjaluci, centru velike srpske enklave na zapadu Bosne, prosle nedelje je ranije osnovana Socijalisticka partija Republike Srpske preimenovana u Socijalisticku patriju Srbije za Republiku Srpsku. Time se, ocigledno zelela pokazati povezanopst sa Milosevicevim vladajucim socijalistima. Partija sa novim imenom odmah je zatrazila raspisivanje novih izbora u Republici Srpskoj, a Karadzicevu vladajucu Srpsku demokratsku stranku je optuzila da gusi aktivnosti svih drugih stranaka. Ona je najavila i osnovanje sopstvene televizije i novina.

Presudni korak u tim nastojanjima je, svakako, Liliceva izjava. Uocljivo je da Milosevic nije izabrao da poruku saopsti sam, nego se u tu svrhu posluzio Lilicem. Svestan situacije medju bosanskim Srbima, koji i dalje podrzavaju Karadzica i koji ne zele povlacenje sa teritorija koje su osvojili, on nije zeleo preterano da se eksponira, pazljivo ostavljajuci prostor za buduce delovanje medju njima.

Milosevic, osim toga, verovatno pretpostavlja da cela operacija nece teci bas glatko i da bi mogao naici na ozbiljne otpore koje ne bi bio u stanju da skrsi. Jos od bijeljinske sednice parlamenta bosanskih Srba,kada je odbijen Vens-Ovenov plan, i njemu je jasno da se sa njima ne moze tako "poigravati" kao sa onima u Kninu i da mora nastupati oprezno i postepeno.

Nije, medjutim, izvesno da ce i taj koncept postepenog nastupa brzo uroditi plodom. Medju bosanskim Srbima jos ne postoji politicka volja da se povinuju zahtevima medjunarodne zajednice i oni ce Milosevicevim pritiscima sigurno pruziti otpor. Otpor, pre svega, treba ocekivati u vojsci, koja je veoma jaka i ciji sef general Ratko Mladic ima veliki uticaj, a nije sklon povlacenju.

Sve i kada bi zeleo da poslusa Milosevica (a to verovatno zeli), Karadzic ne moze da zna da li bi politicki preziveo takvu promenu stava. Jer, on je, kao uostalom i sam Milosevic, do sada govorio o suverenim srpskim pravima i o vlasnistvu nad 60 procenata teritorije u Bosni i Hercegovini. Narod i vojska koji su ih slusali i dalje u svojim rukama drze oruzje i bice im veoma tesko objasniti sta se, u stvari, dogodilo i otkud tako nagla potreba za mirom pre nego sto su ispunjeni svi ciljevi borbe.

Izvesno je da ce Lilicev iskorak, kao i osnivanje nove partije u Banjaluci, uticati na politicke prilike i odnose medju bosanskim Srbima i da ce izazvati nova pomeranja i nedoumice. Izvesno je, takodje, da ce nastojanja Beograda rezultirati novim polarizacijama, sto ce dodatno oslabiti njihovu poziciju vec uzdrmanu dugotrajnim i iscrpljujucim ratom i naraslom vojnom moci muslimansko-hrvatske armije.

Radilaknije korake Beograda, koji bi podrazumevali presecanje doturanja pomoci braci u Bosni, ne bi trebalo u ovom trenutku ocekivati. To bi bio isuvise krupan korak koji bi mogao da oslabi poziciju samog Milosevica u Srbiji i Jugoslaviji. On se upravo zbog toga za sada i ogranicava na ostru poruku i zahtev da se uspostavi mir, odnosno ispune svi uslovi koje poostavlja medjunarodna zajednica.

Verovatno je, takodje, da sa Pala nece uslediti preterano ostre reakcije. Karadzic ce, kao politicar koji se pokazao relativno sposobnim, nastojati da u javnosti umanji znacaj Liliceve poruke i nece zuriti da je komentarise i osudjuje. On ce, verovatno, cekati, nastojeci da na pregovorima izvuce sto je vise moguce. To, medjutim, nece promeniti cinjenicu da je Beograd, pritisnut sankcijama i ekonomskim nevoljama, definitivno odlucio da skladnije igra na melodiju koju sviraju najznacajnije zemlje sveta.

DRAGAN JANJIC