OD JEZIKA RATA KA JEZIKU MIRA

,AIM, Beograd, 7.06.94.Ako u citavom svetu, a narocito u Evropi, razliciti etniciteti moraju da zive jedni kraj drugih, sta treba uciniti da bi to zateceno multikulturno stanje evoluiralo u pravcu zajednickog zivota i prozimanja kultura (interkulturalnosti), umesto u pravcu krvave dezintegracije drustva kakva se dogodila u Jugoslaviji? Tim pitanjem bavili su se u Beogradu pocetkom ovog meseca na medjunarodnom naucnom skupu INTERKULTURALNOST U MEDJUETNICKIM DRUSTVIMA filozofi, sociolozi, knjizevnici, politolozi, lingvisti, kao i ljudi koji su sticali konkretna politicka i diplomatska iskustva tokom jugoslovenskog rata.

Bio je to po mnogo cemu neobican skup: po istinskom duhu tolerancije i pozitivnoj energiji, po ulivanju mnostva perspektiva u jednu osnovnu ideju, po prijatnoj i opustenoj atmosferi i po tome sto rec "medjunarodni" u njegovom naslovu nije bila puki ukras, kao sto se u poslednje vreme cesto dogadja u Jugoslaviji. Naime, zahvaljujuci tome sto je skup u svoje licno ime organizovao Bozidar Jaksic, sociolog iz Beograda, sankcije nisu bile pripreke velikom broju ucesnika iz inostranstva.

Iako je teorijsko bavljenje interkulturalizmom zapoceto u SAD, iako je to svuda u Evropi sustinsko, a moglo bi se reci i urgentno prakticno pitanje, najvise se govorilo o jugoslovenskom slucaju, gde se postojanje razlicitih kultura izvrglo u negativni naboj i dovelo do krvavog etnickog sukoba.

Na teorijskom planu, problem interkulturalizma postavljen je kao pitanje odnosa izmedju univerzalnog i partikularnog. Dragoljub Micunovic je upozorio da moderna ideja regionalizma mora imati odredjen nivo univerzalnosti, jer ce u suprotnom samo voditi daljim podelama. (Svetozar Stojanovic je izneo rezultat jednog istrazivanja po kojem ce, ako se trend dezintegracije nastavi, za nekoliko godina u svetu postojati 500 drzava.) Potrebno je, naime, ostvariti pravu razmeru izmedju univerzalnih vrednosti covecanstva, kao osnove svake komunikacije i humanosti, i partikularnih etnickih vrednosti, kao osnove kulturne raznovrsnosti i bogatstva koje iz nje proizlazi. O odnosu izmedju "hladnih", racionalnih ideja, kakve su demokratija i trziste, i "vrucih", kakve su pripadnost zajednici i multikulturalnost govorili su i Zagorka Pesic Golubovic, Nebojsa Popov, Ivan Vejvoda.

Tibor Varadi je ukazao na opasnosti koje se javljaju kad enticko nacelo postane organizacioni princip, to jest, kad se podobnost ne meri sposobnoscu, nego etnickom pripadnoscu; pored toga, istakao je i znacaj pravila (proporcionalno predstavljanje, pozitivna diskriminacija) koja nisu uvek jednostavna i elegantna, ali su ipak mnogo bolja od one alternative koju su na svojoj kozi iskusili gradjani SFRJ. O iskustvima, strategijama i akcijama Saveta Evrope i organizacije Causes Communes (projekat o saradnji na nivou komuna, nastao u Svajcarskoj) govorili su Brigita Bus, Remon Zeta i Mikaela Cekini, koja je skrenula paznju na to da je interkulturni princip permanentan sistem misljenja, a ne privremena mera- otud potreba da se , pre svega, razmislja o dugorocnim procesima kakav je obrazovanje.

Ranko Bugarski govorio je o potrebi da se jezik rata koji je poplocao put sukobima zameni jezikom mira, sto znaci da se prestane s lazima, ubitacnim etiketiranjima, asimetrijama u opisivanju situacije i ratnom propagandom. Na pojavu suprotnu Vavilonskoj kuli ukazao je Sinan Gudzevic: politicko nasilje nad lingvistickom cinjenicom dovelo je do toga da se jedan - srpskohrvatski - jezik podeli u tri, srpski, hrvatski i bosanski, za sta nema ni teorisjkog ni prakticnog opravdanja. Doduse, on je naveo i jedan ohrabrujuci primer: u Zagrebu je nedavno odbijena doktorska teza koja je vrvela od hrvatskog novogovora, uz obrazlozenje da je napisana nerazumljivim jezikom.

Da je i instrumentalizovana knjizevnost pripomogla ideolozima rata podsticuci megalomaniju, mitomaniju i ksenofobiju i da smo daleko od politicke korektnosti koja je neophodna multikulturnoj sredini pokazali su na konkretnim primerima Milena Dragicevic Sesic, Svetozar Koljevic i Silija Hoksvort.

Kao teorijski zakljucak namecu se dve formulacije jednog istog tvrdjenja: od toga da li ce covecanstvo uspeti da ostvari interkulruralnost doslovno zavisi njegov opstanak; kao i svi zatvoreni sistemi, i etnicki cista sredina osudjena je na entropiju.

Medjutim, da li je moguce ostvariti tu ideju? Opisujuci sta su dobrom voljom i trezvenoscu postigli zitelji Mrkoplja i Gomirja, dva sela u Gorskom Kotaru, Franjo Starcevic je ponudio razumnu nadu. Tesko je, mozda i nemoguce, ali "valjda nam i nema druge mogucnosti nego da idemo prema nemogucem".

Neko od ucesnika je duhovito primetio da je marksisticki pristup potpuno izostao, uprkos prisustvu mnogih poznavalaca Marksove misli. Ipak, napomena Endrjua Ignjatijeva bila je sasvim u duhu Marksove 11 teze o Fojerbahu: nivo rasprava bio je izuzetno visok, sada jos samo ostaje da se nesto ucini.

Ovaj skup finansijski su pomogli Savet Evrope i Soros fond, a njegov organizator Bozidar Jaksic posvetio ga je uspomeni na Rudija Supeka.

SLAVICA MILETIC