POVECAVA SE VOJNI PRITISAK NA MAKEDONIJU

AIM, 07.06.1994, Skopje

SIZE

*Da Srbija povecava vojni pritisak prema Makedoniji potvrdjuju i pretstavnici KEBS-a koji kritikuju severnog suseda Makedonije. * Srbija se nikako ne slaze da u dogovoru sa Makedonijom definise granicnu liniju dugoj 140 km pri cemu srpske patrole ulaze u dubinu od 200 do 4 kilometara na makedonsku teritoriju. * Tvrdi se da povecani pritisak Srbije i agresivnije delovanje Bugarske prema Makedoniji. Naime govori se da iz Bugarske dolaze materijalna sredstva da bi ojacao bugarski lobi u Makedoniji. * Bugarska i dan danas Makedoniju smatra samo jednom od tri bugarskih oblasti, makedonski narod bugarskim, a makedonski jezik dijalekt bugarskog. * Dok sa ostalima ne ide dobro, Makedonija svakim danom pobolsava odnose sa Albanijom: u tom svrhom bio je i posljedni susret predsednika Gligorova sa albanskim pretsednikom Berisom.

Srbija povecava vojni pritisak prema Republici Makedoniji. Ovu ocenu potvrdjuje i KEBS koji kritikuje severnog suseda Makedonije, Srbiju. Sef delegacije KEBS-a u Makedoniji, Norman Andersen izjavljuje da "Sbija od pocetka godine nastupa sve agresivnije prema Makedoniji", i da su "oni cak i uhapsili neke makedonske drzavljane".

Srpski pogranicni organi ne samo sto su uhapsili 20 makedonskih gradjana iz pogranicnih sela, vec redovno prete i vojnicima UNPROFORA, govoreci im da napuste "srpsku teritoriju". "Sporna" je i jedna pogranicna makedonska tacka, pa srpski organi salju ultimatum makedonskoj vojsci da je napusti, a isto vazi i za jedan logor patrole Unprofora.

Pojacano vojno srpsko razmrdavanje u pogranicnom pojasu prvi je javno primetio komandant Unprofora u Makedoniji, brigadni general Trigve Telefsen, koji primecuje da manje grupe vojnika zalaze na makedonsku teritoriju.

Ministar odbrane Makedonije, Vlado Popovski, objavljuje da se radi o 9 pogranicnih incidenata, da se desava rafalna pucnjava, osvetljavanje i posmatranje makedonske teritorije. I jos, da na granicnoj liniji dugoj 14o kilometara pogranicne srpske patrole ulaze u dubinu od 200 metara do 4 kilometara. Norveski bataljon Unprofora je cak dobio ultimatum da se povuce sa "srpske" teritorije, jer ce mu, u protivnom, biti presecen put, kaze Elizabet Boldvin, sef Unprofora za informisanje.

Zasto Srbija s vremena na vreme izvodi "racije" na makedonskoj teritoriji? Moguce li je da je zajednicka linija granice toliko konfuzna da se ponegde ne znaju medje?

Srbija jos uvek ne samo sto nije priznala Republiku Makedoniju, vec granicnu liniju smatra administrativnom. Ovaj naziv, koji se upotrebljavao u bivsoj Jugoslaviji, jednostavno nije mogao ni tada, a jos manje danas vaziti. Makedonija je danas nezavisna, medjunarodno priznata drzava. Medjutim, jos Ustav ove drzave iz 1945 godine govori da je nekadasnja Socijalisticka Republika Makedonija bila definirana kao drzava. Osim toga, dok jos uvek moze lokalno stanovnistvo, koje zivi u blizini granice, da ne zna gde tocno ona prolazi, ( jer niko u bivsoj Jugoslaviji nije imao potrebe da na to obraca paznju), za nadlezne organe dveju drzava ona ne moze biti sporna. Naime, opstinski katastari su oduvek bili pedantni u tom pogledu.

Srbija se nikako ne slaze da u dogovoru sa Makedonijom povuce granicnu liniju. Pedesetak hiljada srpskih vojnika- rezervista zauzimaju strateske tacke i dovlace oruzje, kao i tenkove. Sa druge strane, u Makedoniji je stacionirano blizu hiljadu stranih vojnika u okviru UNPROFORA, od kojih je oko 500 americkih vojnika, koji za Srbiju pretstavljaju isto sto i za oko trn. Srbiji smeta povecani interes NATO-a prema severu, tacnije prema Makedoniji, Albaniji i Bugarskoj, a ne samo do granica Grcke. Naravno, to smeta i Grckoj.

Dali Srbija zeli otvoriti novi front, kako bi se interes SAD i zapadne Evrope za Bosnu smanjio? Jer, ona zeli sto pre postici dogovor o miru u Bosni, s obzurom da je osvojila vise teritorije od planiranog, ali su se zato medjunarodne sankcije oduzile. Naravno, jedan od nacina da se otvori front je potpaljivanje medjunacionalnih odnosa na Kosovu, a sve procene kazu da bi rat na Kosovu donea Makedoniji mnogo izbeglica, dok bi u suprotnom smeru krenuo poveci broj dobrovoljaca Albanaca iz Makedonije. To bi bilo uvertira i dobar povod za srpsku agresiju.

Srbija izgleda jos uvek zeli da polaze pravo na teritoriju Makedonije. Srpski ministar Vladislav Jovanovic je izjavio da ce Srbija "u sukcesiji sa drugim jugoslovenskim bivsim republikama zastupati deobni bilans iz 1974 godine ) Ustav bivse SFRJ), a sa Makedonijom od 1913 godine."Naime, 1913 godine, posle Drugog balkanskog rata, teritorija nekadasnje Makedonije koja je 5 vekova bila u okviru Turske imperije podeljena je izmedju Srbije, Bugarske i Grcke. Teritorija danasnje Republike Makedonije pripala je Srbiji, kao "juzna Srbija".

Neki poznavaoci prilika na Balkanu su spremni tvrditi da je povecan pritisak Srbije rezultat i agresivnije politike drugog suseda Makedonije, Bugarske. Iako Srbija razvija sve bolje odnose sa Bugarskom, ipak ona primecuje da se Bugarska u zadnje vreme manje uvijeno iskazuje svoju zeljju da "ostvari san predaka" - da se Makedonija prikloni Bugarskoj, bolje receno da se ona pripoji Bugarskoj. Naime, govori se da materijalna sredstva sa ovakvom namenom dolaze preko nekih privatnih i mesovitih firmi i banaka koja otvaraju pretstavnistva u Makedoniji, sa ciljem da se stvori zdravo bugarski lobi. Bugarska i dan danas Makedoniju smatra samo jednom od tri bugarskih oblasti, makedonski narod bugarskim, a makedonski jezik bugarskim dijalektom. Bas su ove teme u zadnjih mesec dana preokupacija vecine medija u Bugarskoj.

Kada se svemu doda i pritisak koji prema Makedoniji izvodi njen juzni sused, Grcka, ispada da je mala nezavisna drzava pritisnuta sa tri strane i da se iza svega mozda krije neki dogovor. Grcka, pored celosnog embaraga koje je zavela prema Makedoniji, a koje je samo u februaru kostalo Makedoniju cak 62 miliona dolara, a dosada ukupno 1,8 milijardu dolara, zvecka i oruzjem u blizini granicne linije. Naravno, na ovo treba gledati pre svega kao na psiholoski pritisak. Ipak, pretpostavka je da bi eventualni napad na Makedoniju sa vise strana pretstavljao definitivni kraj male drzave sa oko 2,2 miliona ljudi i njenu konacnu podelu. U svakom slucaju, ovo je pretpostavka koja ne uzima u obzir prisustvo americkih vojnika i interes najvece svetske vojne sile, SAD.

Ministar odbrane, Popvski, deli mislenje o mogucem dogovoru izmedju Srbije i Grcke sa ciljem da se destabilizuje Makedonija.

Medjutim, Makedonija pravi napor da se deceniska napetost sa zapadnim susedom, Albanijom, ne samo smanji vec i da se razvijaju sto bolji politicki i ekonomski odnosi. Srbija i Grcka kontinuirano plase Makedoniju Albancima i prizeljkuju medjunacionalni sukob izmedju Makedonaca i Albanaca. U tome bi, navodno , ulogu zamesatelja igrala Albanija. Bas na ovom polju makedonski predsednik Kiro Gligorov, cini se, postize pun pogodak susretom i razgovorima sa albanskim predsednikom Salijem Berisom. Kada sa ostalima ne ide dobro ( sa Grckom i Srbijom nikako, sa Bugarskom nisu potpisani dogovori ybog takozvanih "jezicnog spora" jer Bugarska zeli izbeci formulaciju "makedonski jezik"), ne treba bezati od cetvrtog suseda, sa kojim se moze trgovati, suradjivati i razgovarati. Umesto da se iscekuje medjunacionalni sukob, korisno je o problemima razgovarati ne bi li se oni sprecili, a usput , preko albanskog pristanista Drac moze se doneti nesto robe i nafte. PANTA DZAMBAZOSKI