IGRA BROJKAMA

AIM, Skopje, 06.06.1994

SIZE

* Pitanje o tome ko je najveci , i koliko je on veci od ostalih, postala je stvar od prvostepene politicke vaznosti za skoro sve politicke subjekte u Makedoniji, pa zato vanredni popis stanovnistva u Makedoniji uzbudjuje ovdasnju javnost. * Makedonski opozicioneri na celo sa partijom VMRO-DPMNE su najavili pravni postupak pred Ustavnim sudom zbog "krsenja Ustava Makedonije" jer se novim Zakonom o popisu stanivnistva omogucava da se, pored makedonskog jezika, mogu se nemakedonci izjasnjavati na svom maternjem jeziku. * Popisu se svi podjednako boje a strah proizlazi od moguceg iznenadjenja od rezultata popisa koji bi mogao srusiti prestavu o sopstvenoj velicini.

U zadnjih nekoliko godina, a posebno nakon osamostaljivanja, jedna od najomiljenih politickih igara u Makedoniji bila je igra brojkama. Predmet brojanja nije bio nikakav novac, koji svime itekako nedostaje, ili neko slicno dobro, vec - ljudi, tacnije receno ljudi razlicitih nacionalnosti koji zive u ovoj najmanjoj balkanskoj zemlji. Ova igra se narocito "razgorela" nakon neuspelog popisa iz 1991, kojeg su Albanci bojkotovali. Tako je nedostatak strucnih ( tacnih) podataka o brojnosti razlicitih etnickih kolektiviteta obilno nadoknadjivan brojkama iz "rukava". Ponekad ova prebrojavanja su licila kao da poticu iz neke madjionicarske radnje ali, i pored svoje logicne neodrzivosti, one su cesto izvrsavale svoju osnovnu ulogu - stvaranje smutnje. U tim nesluzbenim, u stvari izmisljenim procenama, "brojaci" t.e. "procenjivaci" su skoro po pravilu sebe prikazivali kao daleko brojnije nego sto bi ustvari realno mogli biti. U ovoj politickoj matematici ni Albanci nisu zaostajali za ostalima, pa tako oni su iznosili podataka da ih ima oko 40 %. Istovremeno , i druga strana nije ostajala duzna pa je cak nipodostavala i rezultate, odnosno, strucne procene drzavnog zavoda za statistiku o dvadeset i nesto procenata albanske populacije u Makedoniji, tvrdeci da Albanci u Makedoniji poticu od dvoje ovcara, kako je ovih dana izjavio jedan narodni poslanik, ili poticu iz Kosova i Albanije.

Pitanje o tome ko je najveci, i koliko je on veci od ostalih, postala je stvar od prvostepene politicke vaznosti za skoro sve politicke subjekte, i ono je cesto puta dovodilo u pitanje rezultate pravih demokratskih dostignuca u Makedoniji, koje su nesporne. Polazeci od namere da se stavi tacka ovim manipulacijama, i sa ciljem da se stvori osnova za razuman dijalog medju razlicitim etnickim kolektivitetima, a posebno medju Makedoncima i Albancima, kao dva najbrojnija, Evropska komisija za demografska pitanja je formirala ekspertsku grupu koja je trebala pomoci pri izgotvljavanju zakona o popisu tako da on bude prihvatljiv za sve. Ova institucija je istovremeno preuzela na sebe i financijsku odgovornost za ovu statisticku operaciju koja ce kostati oko 1,5 miliona ekija.

Nedavno je ovaj zakon o popisu stanovnistva prosao i najtezu prepreku - Makedonski parlament. Kako se i moglo ocekivati, tamo je docekan na noz, posebno od strane makedonskih desnih partija koje su u opoziciji, mada nije bio mazen ni od strane poslanika Albanaca koji su podneli desetine amandmana na predlog zakona. Na kraju je, zahvaljajuci kompromisu, zakon o popisu usvojen, a kao vreme izvodjenja odredjen je period od 21 jun do 5 juna o.g. Prema tome do pocetka demistifikacije brojki ostalo je samo oko dve nedelje , mada ce se rezultati popisa morati cekati mnogo duze.

Medjutim, vec sada, nekoliko dana nakon prvicne zbunjenosti koja je nastupila donosenjem zakona, pojavljuju se prvi znaci ovisnosti za "slatkom neizvesnoscu" koja je lokalnim politicarima omogucavala sirok prostor za politicki manevar. Makedonski opozicioneri su najavili pravni postupak pred Ustavnim sudom zbog "krsenja Ustava Makedonije" jer novim zakonom o popisu se gradjanima omogucava da se, pored na makedonskom, mogu izjasniti i na svome maternjem jeziku, odnosno na albanskom, turskom, srpskom, vlaskom i romskom jeziku. Ovo je doviljan dokaz za opoziciju, a posebno za najvecu partiju VMRO-DPMNE, da je ova vlada izdajnicka i da krsi Ustav drzave prema kome je sluzbeni jezik makedonski i njegovo kirilsko pismo. Objasnjenje Vlade da se ovo radi u cilju dobijanja relevantnih rezultata iz popisa, nisu pomogla, sto se i moze razumeti ako se zna da je osnovna politicka platforma ove partije zasnovana na ideji o velicini makedonske nacije i minornosti ostalih. Medjutim ocigledno je da se radi o strahu od moguceg iznenadjenja od rezultata popisa koji bi mogao srusiti pretstavu o sopstvenoj velicini.

Sa druge strane, vise je nego ocigledno da ni Albanci nisu ravnodusni na neko moguce neprijatno iznenadjenje, koje bi pokazalo da njih ima manje nego sto zamisljaju. Ovaj strah ili nelagoda se vidi i po tome sto se ubrzano ukazuje na "rupe" u zakonu koje bi eventualno mogle umanjiti njihov broj, a istovremeno se daju i primedbe organima policije koje nisu zavrsile posao sa izdavanjem potvrda o drzavljanstvu, sto je osnovni dokumenat za validnost popisa gradjana. Upravo ovaj popis pretstavlja veliku boljku za mnoge albanske porodice koje imaju rodbinske veze sa Kosovom (bracni drugovi ili roditelje koji us rodjeni tamo), ili koji poticu odatle. Takodje se cuju i primedbe o tome da je datum pocetka preran a zamerki ima i na sastav popisnih komisija i popisivaca na terenu koji nisu izabrani po "kljucu".

Pa ipak, i jednima i drugima je jasno da ovog puta ne postoje sanse da se nesto promeni ili da se eventualno, "u znak protesta", ovaj popis bojkotuje. Pogotovo sto je Evropska komisija svima stavila na znanje da ona vise nije spremna "na sale", a i zbog toga sto su pre donosenja ovog zakona sve strane bile konsultirane i upitane za mislenje. Ocigledno da ce igri brojkama uskoro doci kraj.

IBRAHIM MEMEDOV*