"BEZ VODJE KAO BEZ GLAVE"

stavovi mlade generaacije

,AIM, Beograd, 5.06.94. Portret tinejdzera sadasnje Jugoslavije mnoge ce iznenaditi. Uprkos potajnom ocekivanju da u Srbiji i Crnoj Gori stasava liberalna, mrznjom neopterecena i samosvojna generacija koja je u svojim stremljenjima okrenuta dostignucima zapadne civilizacije, a pre svega demokratiji, izgleda da ce kroz koju godinu na scenu stupiti generacija koja se ne razlikuje od svojih oceva, ili cak i deda.

Agencija za promenjena politikoloska socioloska istrazivanja "Argument" iz Beograda, sprovela je anketu medju 2140 srednjoskolaca u uzrastu od 14 do 18 godina u 20 opstina sadasnje Jugoslavije. Pitanja su se odnosila na sankcije, neprijatelje, slobodu u drustvu, odnos prema vodji i autoritetu, naciji. Po recima Zdenke Milivojevic, direktora Argumenta, istrazivanje je pokazalo da je mlada generacija autoritarna, jer je 58 od sto ispitanika odgovorilo da su poslusnost i postovanje autoriteta najvaznije vrline koje deca treba da stknu. Sa sledecom konstatcijom "bez vodje je svaki narod kao bez glave" slozilo se 58,4 od sto mladih. Jedna trecina tinejdzera na pitanje o slobodi u drustvu, odgovorila je da previse slobode danas donosi drustvu vise stete nego koristi. Viska slobode se ne plasi njih 36 odsto, dok je cak 26 odsto ispitanika po ovom pitanju neodlucno.

Zdenka Milivojevic kaze da njihove stavove treba uzimati sa rezervom iz dva razloga. Pre svega, oni su u uzrastu u kome se stavovi menjaju, a osim toga i drustvo je u tranziciji, odnosno u menama koje stanovnistvo, a pre svega mlade, sprecavaju da formiraju definitivne stavove.

Uprkos svim rezervama, iznenadjuje stepen surovosti koju su ispoljili mladi. Na pitanje "kako bi prema neprijateljima zemlje trebalo postupiti" najvise njih, 14 odsto odgovorilo je "ubiti, streljati". Za pregovore sa neprijateljem je samo 1,1 odsto, dok polovina ispitanika ne zna odogvor na ovo pitanje. Ostali su za ostre kazna i udaljavanja iz zemlje. Nakon obracuna sa stranim neprijateljem, mladi bi se sa jos vecom zestinom obracunavali sa domacim neprijateljima i izdajnicima. Za obracun sa njima izjasnilo se 57 odsto ispitanika, dok bi ih ostavila na miru samo petina anketiranih.

Odogovri na pitanje ko su neprijatelji nase zemlje veoma su karakteristicni. Njpre, preko 40 procenata anketiranih na ovo pitanje nije odogvorilo. Mladi Beogradjani iz centralne gradske opstine Stari grad, ovim redom su napravili listu neprijatelja: Bil Klinton i SAD, Zapad, Evropa, Nato, ceo svet, vlast i Slobodan Milosevic, oni koji nas mrze, komunizam. Tinejdzeri u Peci na Kosovu imaju sasvim drugaciju skalu. Za njih su najveci neprijatelji Srbi-46% ispitanika- a posle njih vlast i Milosevic-2,2%. Ovaj odgovor je veoma indikativan jer ukazuje na to da bi u slucaju promene vlasti u Srbiji, antagonizam prema Srbima i dalje ostao. Nasuprot njima, mladi u Beogradu ne smatraju Muslimane neprijateljima. Samo 0,9 % anketiranih Muslimane smatra neprijateljima svoje zemlje. Isto toliko mladih Beogradjana smatra da su im neprijatelji Hrvati. Za naucnike koji ce jednog dana praviti studije o nacionalnoj mrznji, ovaj odgovor beogradske omladine, koja inace pokazuje veliku autoritarnost i podloznost zvanicnoj propagandi, bice prava enigma. Kako, u vreme krvavog rata u Bosni i Hrecegovini i Hrvatskoj i svakodnevne propagande medija o surovosti i krivici druge strane, medju mladima nema mrznje prema narodima koji ratuju sa njihovom sabracom preko Drine.

Mada se zvanicna vlast odrice i komunizma i socijalizma i sebe predstavlja kao vlast socijaldemorkatskog usmerenja, koreni bivse ideologije duboko su usadjeni u mlade glave. Ispitanicima, bilo da su oni iz gradskih ili seoskih sredina, najblize je komunisticko, cak kinesko shvatanje bogatstva i morala. Preko 50% njih misli da bez materijalne jednakosti ne moze biti pravde, a 43% smatra da prevelike razlike u bogatstvu nisu moralne. Tako misli generacija koja ce godine svoje pune zrelosti i stvaranja provesti u 21. veku i, nadajmo se, u trzisnoj privredi koja ne priznaje tu vrstu jednakosti. Bez obzira sto su oni generacija buducnosti, tradicionalsnot i nacionalni ponos zbog kulturne tradicije su izraziti. Sa konstatacijom "moj narod nije savrsen, ali je nasa kulturna tradicija bolja od drugih" slaze se 57,7% anketiranih. Da li to znaci da je generacija koja dolazi nedovoljno obrazovana, pa ne zna nista o drugima, bilo da ti drugi narodi imaju kulturnu tradiciju koja doseze do antickih vremena ili bar renesanse, ili je u pitanju potreba da se bude bolji od drugih, pa makar se i zavaravali?

Na konstataciju da rezultati ankete iznenadjuju, direktorka Argumenta kaze:"I mi smo iznenadjeni", dodajuci da su istrazivaci kroz kontrolna pitanja zakljucili da na formiranje stavova mlade generacije najvise uticu porodica i televizija. Vrsnjaci imaju uticaja samo kad su u pitanju ljubavni jadi.

MILICA LUCIC CAVIC