DAVLJENICI U CASI VODE

,AIM, Beograd, 31. 05. 1994.

Casa vode u federalnom parlamentu, ona koja stoji na govornici, izazvala je buru u kojoj bi vladajuci socijalisti hteli da utope sefa svojih donedavnih radikalskih saveznika Seselja, a opozicija, za pocetak, predsednika Veca gradjana, Radomana Bozovica.

Sve je pocelo kada je jedan radikalski poslanik, zahtevajuci skupstinsku raspravu o kriminalu, pomenuo Bozovica kao vlasnika kockarnica po Vojvodini i saucesnika u pljacki za koju su optuzeni njegovi ministri u bivsoj srpskoj vladi. Na pomen svog imena, predsedavajuci Bozovic je, po ko zna koji put, posegnuo za cuvenim dugmetom koje iskljucuje mikrofon za govornicom, na sta je mladi radikal dohvatio casu i hitnuo vodu prema predsedavajucem. Poslanici su osudili ovaj incident, na trazenje Bozovica izglasali izbacivanje ekscesnog poslanika iz sale. Ali radikali, na celu sa Seseljem, nisu to dozvolili. Doslo je do koskanja sa sluzzbom skupstinskog obezbedjenja. Bilo je i psovki i koja kap krvi i slomljen prst radikalke Maje Gojkovic.

Radikali su, na kraju napustili zasedanje da bi sutradan protiv cetvorice, ukljucujuci i Seselja bila podignuta optuzznica.

Vuk Draskovic je prvi ovaj skupstinski dogadjaj shvatio kao priliku za zajednicki pokusaj opozicije da smeni Bozovica koji svojim arogantnim ponasanjem uporno izaziva incidente u saveznom parlamentu. Casa vode postala je povod za naizgled krupne poteze opozicije.

Najpre su se, vec nekoliko godina zavadjeni kumovi, Vojislav Seselj i Vuk Draskovic, pojavili zajedno pred TV kamerama. Draskovic je objavio da ce se solidarisati sa radikalima koji su nova meta socijalista od razlaza Milosevica i Seselja pred izbore prosle godine. Dvojac je, medjutim, najavio i zajednicki nastup cele opozicione cetvorke: Srpskog pokreta obnove, odnosno Deposa, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Kao zajednicki cilj istaknuto je "suprotstavljanje rezimu SPS, njegovoj samovolji u svim oblastima drustvenog zivota, posebno u medijima".

Na zajednickom sastanku opozicije dan kasnije, medjutim, nisu se pojavili predsednici Djindjic i Kostunica, vec njihovi predstavnici. O suprotstavljanju rezzimu nije bilo govora. Saglasnost je postignuta oko zahteva za opoziv Radomana Bozovica. Najavljen je i zajednicki predlog zakona o Radio televiziji Srbije. U izjavama povodom zajednickog sastanka Djindjic i Kostunica ostali su vidljivo rezervisani - zapravo, obojica smatraju da je povod, sukob radikala i Bozovica, sitan, za krupne reci i najavu krupnih dogovora.

Najnoviji pokusaj udruzzivanja opozicije u javnosti je docekan sa oprezom. Neki su komesanje na opozicionoj politickoj sceni Srbije protumacili kao znak priblizavanja saveznih izbora. I incidentno ponasanje predsedavajuceg Bozovica mozze se interpretirati kao pokusaj blokade parlamenta radi novih izbora, od kojih se ocekuje konacno istiskivanje radikala iz saveznog parlamenta.

Ne treba sumnjati da je opozicija svesna da su socijalisti u ovom trenutku jaki zahvaljujuci uspehu Avramovicevog programa oporavka (hiperinflacija je zaustavljena) ,a da je opozicija ostala "na suvom" sa verbalnim rezervama prema programu koji zasad dobro funkcionise. Svoju poziciju pokusava da popravi Djindjic najavom niza predloga koji bi trebalo da idu u susret krizi koja se moze ponovo vratiti za koji mesec, ukoliko se neko cudo u medjuvremenu ne dogodi. Jer, sankcije, to je vise nego jasno, ostaju na snazi do daljeg.

Takav opali rejting opozicija ocigledno pokusava da popravi zastrasivanjem socijalista iznenadnim saveznistvom koje ce povratiti ravnotezu u parlamentu. Medjutim, ostaju mnoga pitanja, pre svih - ko moze biti najveci dobitnik iznenadnog saveznistva? Zapravo, najspornija je promena stava prema Seseljevim radikalima koji su se iznenada i konacno nasli nasuprot vladajucoj stranci. To jeste brojcano ojacalo opozicione redove, dovodeci u pitanje apsolutnu prevlast socijalista, ali , kako se procenjuje, pravi dobitnik pomirenja moze biti ne cela opozicija, vec oslabljeni Seselj.

Sef radikala je shvatio da je SPS ozbiljno krenuo u kampanju rusenja trenutno svog najveceg politickog protivnika. Zato je njemu dragocena svacija pomoc, a narocito pomoc najjace opozicione stranke, Draskovicevog SPO. On takodje racuna na pridobijanje ne malog broja glasaca koji nisu cvrsto vezani ni za jednu stranku. Seselj zato izjavljuje da je incident samo neposredni povod, dok su "razlozi za zajednicko delovanje vec odavno sazreli.Vlast nije u rukama parlamenta, vec u rukama S.Milosevica, a skupstina je samo maska za totalitaran i autokratski rezim."

Sa druge strane, Vuku najmanje odgovara politicko mrtvilo. Krenuo je ponovo u svoju omiljenu akciju ujedinjavanja opozicije racunajuci da, kako kaze Milan Bozic, "opozicioni birac misli da je zajednicki nastup opozicije najbolji za promenu rezima, koju on najvise zeli". U stvari, nekoliko dana pre potezanja istorijske case vode, Draskovic je vec bio objavio svoje jednostrano pomirenje sa opozicionim kolegama, poslednji put posvadjane u aferi "Dafingejt" i najavio zestoku borbu protiv zajednickog protivnika- SPS-a. Zato je on odmah ponudio siri spisak zajednickih poteza opozicije:"Neophodno je deblokirati drzavnu RTV i doneti novi zakon o televiziji (neke opozicione stranke koje su separatno podnele predloge novog zakona o RTS-u zaista su u medjuvremenu povukle svoje predloge, najavljujuci zajednicki predlog svih opozicionih stranaka u skupstini Srbije)."

Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije su, za razliku od Vuka i Seselja, opreznije, ali ovom sveopstem pomirenju, nisu odoleli ni Djindjic i Kostunica ciji je razlaz svojevremeno doveo do formiranja dve demokratske stranke. Oni su se takodje sastali objasnjavajuci javnosti da je to interesno priblizavanje dve stranke, najblize "po mentalitetu clanstva, biraca i simpatizera."

Takozvana demokratska opozicija objasnjava svoje priblizavanje Seselju kao normalnu parlamentarnu koaliciju na konkretnim projektima kako bi se obezbedili glasovi za zakonske predloge, poput najavljenog zakona o RTS-u. Slabasna demokratska javnost, medjutim, razocarana je spremnoscu opozicije da paktira i sa najekstremnijom desnicom, ne bi li se dokopala parcenceta vlasti. Zar je Seselj koji je govorio da ce preklati Hrvate zardjalom kasikom, koji je zavrsavao najprljavije poslove za vlast, ukljucujuci etnicka ciscenja diljem bivse Jugoslavije, cije sledbenike svedoci optuzuju za najstrasnije zlocine na ratistima, bolji samo zato sto vise nije najomiljeniji predsednikov opozicionar?

Komentarisuci najnovija zbivanja na opozicionoj sceni, politikolog dr Milan Podunavac istice da je "razlika izmedju radikala i ostalih partija samo u nijansama, kad je rec o fundamentalnim pitanjima. Domasaj celog tog saveza, koji je u biti sastavni deo sireg politickog bloka zajedno sa vladajucom partijom, jeste da se u okviru postojece politike, a ona je u biti nedemokratska jer je njegova osnovna odredba personalizovana vlast, olaksa i ucini sto bezbolnijom reprodukcija jedne takve politicke formacije. Prema tome, iza tog okupljanja, ne vidim nikakav demokratski ni liberalni politicki naboj. On je zadat okvirima postojece politike".

Iako Gradjanski savez nije direktno ulazio u aktuelne medjuopozicijske dogovore, posredno je u njih ukljucen preko DEPOS-a i Vuka Draskovica, pa je zanimljivo cuti argumentaciju za saradnju jedine gradjanske antiratne partije sa ekstremnim Seseljevim sovinistima. Stevan Lilic, po obrazovanju pravnik, univerzitetski profesor i potpredsednik Gradjanskog saveza, kazze: "Osnovni stav demokratske opozicije je da ucestvuje u svakom javnom politickom procesu, kao doprinosu demokratizaciji Srbije. Kontakti izmedju opozicionih stranaka nisu na programskoj osnovi, vec su ucinjeni da bi se iskoristile postojece institucije sistema, kako bi se neuralgicne tacke razresile na parlamentarno prihvatljiv nacin. Jedan od konkretnih ciljeva je smenjivanje predsedavajuceg Veca gradjana R. Bozovica, kao i podrska zakonskim projektima u oblasti javnog informisanja."

Da apusrd bude veci, makijavelizam u srpskoj politici najvidljiviji je bas kad je u pitanju najveca medijska drzavna kuca - Radio televizija Srbije. Seselj, koji je napravio munjevit politicki uspon zahvaljujuci RTS-u ovakvom kakav jeste, koji je ucestvovao u cistkama nacionalno i profesionalno nepodobnih novinara koji nisu hteli da zagovaraju rat kao nacin resavanja jugoslovenskih konflikata, sada , nezadovoljan sopstvenim proterivanjem sa drzavnih tv ekrana, trazi "demokratske " promene unutar te kuce.

Analizirajuci politicku scenu Srbije, Milan Podunavac primecuje da je prostor da opozicione partije postanu stvarna kontrateza vladajucoj stranci u Srbiji, bitno smanjen. Pre svega zbog toga sto o sustinskim pitanjima, kao sto je rat i mir, izmedju opozicije i SPS-a nema velike razlike. "Pristanak gotovo svih najvaznijih partija unutar srpskog politickog bloka na politicki projekat Velike Srbije u osnovi je ojacao stabilnost i legitimitet autoritarnog politickog rezima. U tom smislu, prostor koji zauzimaju politicke partije ne vidim kao potencijalnu snagu unutrasnje liberalizacije, modernizacije, demokratizacije politickog sistema u Srbiji".

Nasuprot ovakvom misljenju, sa vidljivom neugodom, jer licno smatra da sa strankama gradjanskog rata kao sto su radikali i socijalisti, ne treba saradjivati, Lilic objasnjava interese stranke da ne ostane izolovana, van politickog uticaja: "To postavlja dileme pred stranku. Sa jedne strane, Gradjanski savez mora ostati dosledan svojoj politickoj platformi i moralnim principima, kao prakticno jedina prava antiratna alternativa koja je stekla i parlamentarni legitimitet. Sa druge strane su realna politicka zbivanja koja traze odgovarajuce kontakte i kooperaciju. Delikatnost pozicije ove partije je u tome sto je rec o saradnji sa ultranacionalistickom strankom, a sto bi odbijanje saradnje unutar opozicijskog bloka dovelo do toga da gradjani Srbije budu liseni alternativne savremene gradjanske opcije." Lilic smatra da je garancija njihove doslednosti u licnostima njihovih poslanika u parlamentu, rukovodtsva, clanstva i simpatizera stranke.

Da li ce SPS opet biti dobitnik, distanciranjem od ekstremnog Seselja koji se sutra moze naci kao optuzeni za ratne zlocine pred medjunarodnim sudom, da li se prihvatanjem tog istog Seselja kao partnera u parlamentarnim prestrojavanjima, opozicija opet preracunala i napravila pogresan potez? Hoce li oslabljeni radikali, zahvaljujuci opoziciji, ponovo vaskrsnuti, a njihovi spasioci izgubiti oreol (ukoliko ga jos uvek imaju) demokratske opozicije vladajucem rezimu? Savezni izbori, koje neki prognoziraju vec za juni, neki za jesen, bice jos jedna proba, ukoliko cela prica o pomirenju, do tada ne bude zavrsena nekom novom svadjom kojima su politicke stranke van vlasti, veoma sklone..

Branka Mihajlovic