"SLUCAJ LUKIC" ISPORUCEN

Vratolomije srpskog pravosudja - o Strpcima ponovo

AIM, Beograd, 30.05.94. Milanu Lukicu i njegovoj rodbini ispunjena su ocekivanja. Kontroverzna licnost, nacionalni heroj za Srbe iz Visegrada i ratni zlocinac za Muslimane toga kraja, proveo je poslednje sedmice maja u samici Centralnog zatvora u Beogradu strepeci od mogucnosti da neko pokvari njegovo izrucenje na "domaci teren". Strah je bio neosnovan, jer je srpsko pravosudje nacinilo i poslednju u nizu vratolomija : prema zvanicnoj verziji, na osnovu zahteva za ekstradiciju, isporucen je organima Republike Srpske zbog osnovane sumnje da je odgovoran za otmicu 17 jugoslovenskih gradjana muslimanske nacionalnosti iz voza Beograd-Bar, kod mesta Strpci.

Ministar srpskog pravosudja, mr Arandjel Markicevic, izjavio je tim povodom da ocekuje energicnu istragu, posto su oteti putnici bili gradjani Srbije. Tako je "slucaj Lukic" poput vruceg krompira prebacen u bosanske ruke.

Efekti u javnosti: ispunjeno je obecanje predsednika Milosevica dato rodjacima otetih da ce preduzeti sve mere da se rasvetli otmica, a pocinioci kazne. Krivac je tu, neka ga "dorade" drugi, ako budu hteli (rec je ipak o drugoj drzavi). Rodjaci putnika otetih krajem februara prosle godine trebalo bi da budu umireni, Muslimani u Sandzaku, takodje. A Republici Srpskoj stavlja se do znanja da je kurs promenjen u mirotvoracki. Sto se nekad posmatralo sa simpatijom, sada se ocenjuje kao ratni zlocin.

"Preventivno" hapsenje

Nekoliko vesto precutanih cinjenica ipak govore da nije rec o politickoj i pravnoj idili.

Prvo, u Republici Srpskoj uopste ne postoji istrazni postupak protiv Milana Lukica u vezi sa otmicom iz voza.

Drugo, ustavna odredba Republike Srpske odredjuje ovu republiku kao sastavni deo SRJ, sto prakticno znaci da ne moze ni biti zahteva za ekstradiciju. Osim toga, po recima Vladana Vasilijevica, strucnjaka za ovo pitanje, Republika Srpska nije ni konstituisana kao medjunarodno pravna drzava, pa nije legitimisana da uputi ovakav zahtev, te regularni postupak jednostavno nije moguc. U ovom slucaju, kaze Vasilijevic, Lukic bi morao da bude oslobodjen, i obestecen.

Trece, zahtev za ekstradiciju pristigao je 27. aprila sa Pala, od sudije Blitvica zbog razbojnistva ( ne otmice), koje uopste nije dokumentovano, kako nam je tada neoprezno priznao istrazni sudija Okruznog suda u Beogradu, Dobrivoje Gerasimovic. "Preventivno" hapsenje po istom zahtevu bez dokumentacije ( isti dan kada je Lukic pusten iz zatvora usled nedostatka dokaza za ucinjeno delo otmice), strucnjaci bi svrstali u protivpravno lisavanje slobode. Nakon sto je primio zahtev za ekstradiciju, sudija Gerasimovic nam je ljutito rekao da ce Lukica svakako osloboditi po isteku 30 dana, ukoliko mu sa Pala ozbiljno ne dokumentuju to razbojnistvo.

Mesec dana kasnije, tacno u podne, 27.maja, istrazni sudija Dobrivoje Gerasimovic rekao nam je da se nista novo nije desilo, a sat kasnije sa olaksanjem je saopstio novinaru : "Uspeli su da me ubede da ima osnova za ekstradiciju. I vec je transportovan za Republiku Srpsku."

Moze li se videti predmet zbog koga je u roku od sat vremena promenio stav, pitali smo.

• I predmet je transportovan, a najzadovoljniji su mojom odlukom bas Lukic i njegov advokat- rekao nam je Gerasimovic.

Egzebicijama nikad kraja, jer je Lukic, u stvari, vojnik Republike Srpske, pa se sud na Palama svakako ne moze smatrati nadleznim za slucaj.

U vreme kada se uz Lukicevo ime vezivalo ubistvo Stanka Pecikoze, uglednog visegradskog privrednika, otmica sjeverinskih Muslimana, otmica iz voza, ubijanje neduznih civila u Visegradu, on deset meseci boravi u zatvoru u Pozarevcu "zbog nedozvoljene nabavke, drzanja i nosenja oruzja". Takodje je prekrsajno kaznjen,kako saznajemo i sa 15 dana zatvora jer nije imao uredno prebivaliste. Taj dvadesetsedmogodisnjak boravi u zatvoru od marta meseca 1993. godine do 6.aprila 1994. zato sto prelazi ulicu van pesackog prelaza, metaforicno receno. Tek 6.aprila javnost saznaje da je krivac za Strpce oznacen. Tada je Milan Lukic osumnjicen da je "protivpravno lisio slobode 17 putnika iz voza Beograd-Bar". Prava zabuna nastaje tek kada 27.aprila javnost saznaje da optuznica ne moze da se odrzi zbog nedostatka dokaza. Kako nezvanicno saznajemo, istraga oko otmice bila je mnogo ozbiljnija nego sto se moglo iz sturog saopstenja zakljuciti. Dobro obavesteni tvrde da se na tom predmetu radi jos od maja prosle godine, da je dosije veoma obiman i tesko dostupan. Novinaru je bilo nemoguce da ga pogleda, jer je istrazni sudija Dragoslav Rakic (zaduzen za Strpce), otisao na bolovanje, javni tuzilac u slucaju Strpci, Milena Drecun tvrdila je da predmet putuje izmedju Vrhovnog suda i pisarnice, a predsednik Okruznog suda, Vlada Danilovic, poceo je i zavrsio pricu o Strpcima recenicom da je slucaj osetljiv i specifican. Sam advokat Milomir Salic kaze da mu je jedva dopusteno da pogleda "tajni predmet" a da mu telefon u kancelariji ne radi od pre dve nedelje, kada je zajedno sa kolegom Zoranom Jevricem dobio punomocje od porodice za ovaj slucaj. I letimicni uvid u predmet recito govori- otmica putnika je savrseno organizovana, u Lukica niko nije upro prst. To sto Lukic sada nije na slobodi treba zahvaliti pouci iz Titovih vremena da se te sudije ne moraju drzati zakona kao pijan plota.

Prica u prici

U centru Visegrada, preko stare parole "Druze Tito, mi ti se kunemo" ispisano je: "Druze Lukicu, mi ti se kunemo". Na prilazima gradu, takodje. Za zivalj ovog kraja, Milan Lukic je nacionalni junak u meri u kojoj je nekad Murat Sabanovic bio muslimanski. Po pravilu, svaki pripiti dobrovoljac u ovom kraju, reci ce da je drugar sa Lukicem i da su zajedno "Turcima dolazili glave", a u "lovackim pricama" pominju se brojke od 200 do 3.000 pobijenih Muslimana, sto jasno govori o socijalnoj patologiji i izopacenim sistemima vrednosti- kao posledici ratne psihoze. Od kako je Murat Sabanovic u Visegradu pretio da izazove katastrofu pustanjem brane (uspeo je da potopi nekoliko muslimanskih sela) do danas mnogo je vode i leseva proteklo Drinom. Nekad je Visegrad imao oko 13.000 stanovnika, 80 odsto su cinili Muslimani. Svrstavanje u nacionalni tor i Srba i Muslimana, kako u Visegradu tako i u Gorazdu, obavljeno je ekspresno. Sve do maja 1992. godine, dok na tom terenu kontrolu ima Uzicki korpus, tece relativno mirno preseljavanje. Srbi iz Gorazda stizu u Visegrad, Muslimani iz Visegrada transportuju se prema Gorazdu i Srebrenici. Ali, u maju se povlaci Uzicki korpus, sto se poklapa sa vremenom kada u Jugoslovenskoj vojsci jaca , posle ostavke generala Kadijevica, suparnicka grupa na celu sa generalima Stevanovicem i Boskovicem. Na teritoriji Visegrada od tada, pa sve do maja 1993. godine tece proces etnicog ciscenja Muslimana . Da li se slucajno okoncanje tog procesa poklapa vremenski i sa odlaskom Boskovica koga u maju 93.godine smenjuje , zbog bliskosti sa Seseljom, tadasnji predsednik SRJ, Dobrica Ccosic?

Danas je u interesu vlasti Republike Srpske da prikaze da su razne ekscese pocinile paravojne formacije pa je, na primer, upravo vezano za slucaj Strpci, ministar unutrasnjih poslova Republike Srpske, Ratko Adzic, pocetkom jula 1993.godine poslao telegram MUP-u Srbije sledece sadrzine: "Dosadasnjom istragom je utvrdjeno da su otmicu putnika izvrsili pripadnici paravojne grupacije koja je delovala na prostoru Rudog i Visegrada. Radi se o grupi koja je bila izvan kontrole vojne i politicke komande. Energicnom akcijom grupa je razbijena i neki pripadnici pritvoreni radi istrage i utvrdjivanja cinjenica. Osnovane indicije postoje da su bili manipulisani i podstrekivani na takva dela od strane obavestajnih faktora, sa ciljem medijske satanizacije srpskog naroda. U cilju dalje istrage imena privedenih lica nismo u mogucnosti da saopstimo, a o konacnim rezultatima cemo vas obavestiti". Naravno da se do danas nije saznalo koja su to lica.

Poznato je, medjutim, da se dobrovoljci koji pristizu na taj teren, ukljucuju u redove zvanicne vojske Republike Srpske. Operacijom "oslobadjanja" Visegrada rukovodio je nacelnik staba Uzickog korpusa general Dusan Loncar koji je sada komandant Istocno-slavonskog korpusa. Potpukovnik Jugoslovenske vojske, Luka Dragicevic, postaje potpukovnik vojske Republike Srpske, ostaje do danas na tom podrucju i izvrsava odredjene zadatke.

Milan Lukic, iz sela Rujista kod Visegrada, napusta Svajcarsku u kojoj je radio i pridruzuje se, kao dobrovoljac, zvanicnoj vojsci. Iz dokumenta koji je ta vojska uredno zavela vidi se da se "Lukic Milan nasoj brigadi javio kao dobrovoljac 26.aprila 1992. i ostao je to do danas. Kao borac protiv zajednickog neprijatelja, muslimanskih ekstremnih snaga, Lukic Milan je dao poseban doprinos u oslobadjanju opstine Visegrad od Alijinih ekstremnih snaga. Vojska ga je zavolela i trazi da se pusti i dodje ponovo na celo svoje cete."

Razne humanitarne organizacije, pozivajuci se na izjave prezivelih svedoka upravo njegovu jedinicu povezuju sa ubistvima nekoliko desetina civila u Visegradu. U izvestaju Fonda za humanitarno pravo stoji da postoje indicije da je on odgovoran za ubistvo i bacanje sa mosta u Visegradu 22 civila u junu 1992. Takodje, spaljivanje 60 civila u Pionirskoj ulici, ubijanje 70 civila na Bikavcu i 30 u Visegradskoj Banji, stavlja se njemu na dusu.

I dalje tajna

U ovom trenutku u Visegradu nema nijednog Muslimana, a tom cinjenicom ce se u buducnosti sudovi svakako pozabaviti. Oko 8.000 srpskih izbeglica iz Zenice, Tuzle i Sarajeva preplavilo je grad. Vlasti su, medjutim, ostale iste .Njihov odnos prema Milanu Lukicu takodje je kontroverzan. Oni koji o Lukicu govore kao o zrtvenom jagnjetu i moralnom cistuncu,( to su po pravilu njegovi saborci), tvrde da su upravo vlasti, i ubijeni Pecikoza spasavali pojedine Muslimane za novac ( spominje se otkup bliskog rodjaka Alije Izetbegovica za 200.000 maraka). S vremena na vreme podbunjena vojska se pojavi sa fronta, popije se, puca i preti predsedniku opstine i nacelniku SUP-a, iznose se kompromitujuci podaci i prebacuje rukovodiocima da su oni izdali Lukica, i da idu da ga iz zatvora vade.

Sa druge strane, stari Visegradjanin kaze da rukovodstvo u u tu zaveru nije umesano, da i samo pokusava pod pritiskom sa fronta da izdejstvuje oslobadjanje Lukica, da je Pecikoza bio cestit covek, a da je bas Lukic pokusavao da proda muslimanske glave. Doduse,rukovodstvo stvarno ne zna sta bi sada sa ekstremnim i neposlusnim Lukicem, u okolnostima koje su se izmenile.

Otmica u Strpcima, koju je svakako moralo izvrsiti bar trideset dobro obucenih i organizovanih ljudi, naprosto kao da ne pripada toj vrsti krvavih, bucnih i neprikrivenih "oslobadjajucih" akcija.

Razliciti sagovornici razlicito svedoce, a tajnovitost slucaja je u potpunosti u suprotnosti sa psihozom u ovom gradu u kome se gotovo nista nije obavljalo tajno i u rukavicama.

Tako, dvojica nasih sagovornika koja su izricito zahtevala da ostanu anonimna, izjavila su da ih je izvesni P.K. iz sela Dobruna vodio na most iznad reke Rzav, izmedju Dobruna i Kotromana, gde su navodno, istog dana kada su oteti,putnici iz voza ubijeni. Takodje, ucesnik ratnih akcija u Foci i Cajnicu kune se da mu je pokazana pecina kod Foce gde su prvo cuvani, a zatim na mestu Prevoj liseni zivota nesrecni jugoslovenski drzavljani. Najzad, vecina misli da su ljudi ubijeni u Visegradskoj Banji, a da je potom pustena brana da zlocin "pokrije". Nije cudo da i otac otetog Ismeta iz Podgorice,Mujo Babatic procenjuje: "Iza ovoga mora da stoji neka velika sila."

Kad pravosudje ne obavi adekvatno svoj deo posla, onda se otvori prostor za razlicita nagadjanja. Tako i sada, ima nekoliko objasnjenja slucaja Lukic.

Po jednome, Lukic je kriv za Strpce, ali je u stvari ekstradicijom oslobodjen, da se ne bi pobunila vojska sa fronta, ili da se ne bi otkrili znacajniji saucesnici.

Po drugome, Lukic mnogo zna (otuda smesten u samicu) , pokriva zlocin nekog drugog, a organi srpskog pravosudja tek servisiraju visegradske ( i druge) politicare koji sa ekstremnim Lukicem ne znaju sta ce. Sada se, po toj teoriji, moze ocekivati tiha likvidacija u "pokusaju bekstva".

Najzad, neki vojni izvori diskretno sugerisu da su Strpci organizovani na mnogo visem nivou , pojavno kao pritisak na Muslimane iz Sandzaka, a u stvari kao dogadjaj, koji treba da posluzi u obracunu nacionalistickog i komunistickog krila u vojsci iz kojeg SK Pokret za Jugoslaviju evidentno izlazi kao pobednik.

Slucaj Strpci jos nije zavrsen.

Gordana Igric