MAKEDONIJA PRED POPISOM STANOVNISTVA

AIM, 23.05.1994, Skopje

Od 21 juna do 5 jula u Makedoniji ce biti obavljen novi izvanredni popis stanovnistva za sto je novac u vrednsoti od 1,9 miliona ekija osiguran iz razlicitih evropskih asocijacija. On bi kanocna trebao dati, ako ne sasvim realnu, onda svakako sluzbenu sliku etnicke strukture te nove balkaneske drzave, koja bi imala medjunarodnu veifikaciju. Makedosnki parlament je u sredu nakon visekratnog odlaganja napokon usvojio Zakon o popisu.

Redovni popis proveden 1991 bio je manjkav. Bojkotirala ga je druga po broju etnicka grupa u Makedoniji - Albanci. Koliko god razlozi, naoko, bili trivijalni ( nisu prihvaceni zahtjevi Albanaca da popisni obrasci budu stampani i na labnskom jeziku i da se jedan primerak ostavlja svakom popisanom gradjanu), otvorili su prostor za politicku utakmicu brojkama.

Upravo zbog nekopmletnosti popisa, u toj borbi za duse gradjana glavnu rec su imali etnicke partije u Makedoniji. Ali, nisu zaostajale susedne drzave, koje su svoje, uglavnom, prikrivene ambicije za makedosnkom teritorijom i njenom podelom umotali i brigu za ugrozena prava brojnih pripadnika svoje nacionalnosti u toj bivsoj jugoslovenskoj republici. S obzirom da iza ovog izvarnrednog popisa svojim parama, autoritetom i nedzorom stoji Evropa, ta politicka utakmica u brojkama trebala bi napokon prestati.

Kakve je ona razmere bila poprimila jednom prilikom dobro opisao bivsi lider makedosnkih komunista - Petar Gosev. Kako je primetio Gosev, ta mala nova drzavica s nesto vise od dva miliona stanovnika licitacijom je dosegla visestruko veci broj zitelja.

Ta matematika je izgledala ovako: popis je pokazao da su se kao Makedonci izjasnili oko 1.350.000 gradjana. Naser Ziberi albanski poslanik u makedosnkom parlamentu tvrdio je da ima oko 1.200.000 Albanaca. Sa severne strane granice u Srbiji bilo je procena prema kojima u Makedoniji zivi 400.000 Srba. Javili su se i grcki "demografi" koji su raspolagali sa brojkama od 30.000 Vlaha grckog porekla. Zatim, jednom se prilikom romskom poslaniku Faiku Abdiju omakla brojka od 220.000 Roma u Makedoniji. Prema delu bugarskih polit-demografa, koji smatraju da su Makedonci u etnickom smislu, u stvari Bugari, u Makedoniji zivi dva miljuna Bugara.

Ukratko nakon sto se svede racun ispada da Makedonija ima vise od pet miliona stanovnika. Drugo nista manje cinicno tumacenje te igre brojkama pokazuje da je Makedonija drzava u kojoj zapravo i ne zive Makedonci. Za te statisticare potpuno je nebitno sto ce vam najveci broj gradjana te nove balkanske drzave tvrditi da se oseca u etnickom i nacionalnom smislu, upravo, Makedoncima. Koliko god ova neverovatna matematika zvucala apsurdno, na Balkanu je i tako nesto moguce. Alibi za politicke projekte, koji ne isklucuju i varijantu podele Makedonije, traze se, neretko, i u neverovatnim kombinacijama.

Sada bi konacno trebala biti stavljena tacka na makedonski brojcani kosmar s politickim pozadinom. Upravo zato, koliko god su poslanici prilikom glasanja o Zakonu za popis svadjajuci se uveravali jedni druge da je rec o jednoj normalnoj statistickoj operaciji, rec je o prvorazrednoj politickoj cinjenici.

Taj zakon o popisu, koji je radjen uz redakcijsku podrsku evropskih strucnjaka ( oni su odigrali i kljucnu ulogu), predvidja da se, za razliku od prethodnog popisa, ovaj obavi i na jezicima nacionalnosti cime je otklonjen i posljedni razlog za eventualno novi albanski bojkot. Nezadovoljni ovim zakonskim projektom, kako se i ocekivalo, ostala je opozicija. Pre svega, nacionalni obojeni i makedonstvujuci VMRO-DPMNE. Njegovi poslanici inzistirali su na stavu da je provodjenje popisa na vise jezika u suprotnosti s Ustavom u kojem jasno stoji da je samo makedopnski sluzbeni jezik. U svemu tome prepoznali su opasan presedan, koji vodi Makedoniju u federalizaciju, sto ce biti uvod u njenu podelu na cemu pritajeno, navodno, rade Albanci.

Dugo natezanje oko Zakona o popisu, medjutim, nije bila posledica odbijanja opozicije, koja, uostalom, nije imala nikakve sanse prilikom glasanja. Dakako, pod uslovom da je postojala suglasnost medju parlamentarnom vecinom, koja je formirala postojecu makedonsku vladu. A medju njima je i najutecajnija albanska partija u Makedoniji - Partija demokratskog prosperiteta (PDP).

Ocito je, medjutim, trebalo mnogo medjusobnih uveravanja i medju koalicijskim partnerima. Po svemu sudeci, Albanci su pokusali ishoditi sto je moguce vece ustupke u samoj tehnickoj provedbi popisa. Bilo kako bilo, Zakon o popisu je ipak u poslednjem trenitku donet. Na ovom mestu treba imati na umu da je prvo bilo predvidjeno da se popis provede od 1 do 15 parila. To je zatim bilo pomaknuto na razdoblje od 1 do 15 juna, da bi taj rok morao biti probijen i pomaknut na 21 junu da bi se mogle obaviti tehnicke pripreme. Ukartko, zbog nepoverenja medju koalicijskim partnerima uhvacen tek poslednji voz. VERA GEORGIEVSKA