PRITISAK SA SEVERA I JUGA

AIM; Skopje, 06.04.1994

SIZE

*Na makedonskoj severnoj granici prema Srbiji digodila su se poslednih desetak dana dva pogranicna incidenta. * Srpska vojska je u ponedeljak privela je trojicu pripadnika Unprofora. *Sve u svemu, reklo bi se da je Makedonija izlozena sinhroniziranom pritisku Beograda i Atene, koji ce pokusati vratiti u sastav skracene Jugoslavije. *Beograd ce, kako su stvari krenule, nastojati otvoriti problem makedonske -srpske granice.

Dok "Washington Post" upozorava maerickog predsednika Clintona da je "Grcka pocela kampanju ciji je cilj, kako se cini, destabilizacija centristickog rezima makedonskog predsednika Kire Gligorova", na makedonskoj severnoj granici prema Srbiji dogodila su se u poslednjih desetak dana dva pogranicna incidenta. Prvo je pre deset dana srpska vojska privela makedonsku policijsku patrolu da bi istu sudbinu u ponedeljak doziveli i njihove kolege iz sastava mirovnih snaga Ujedinjenih nacija stacioniranih u Makedoniji.

No, za razliku od privodjenja makedonske policijske patrole, koja se, prema tvrdnji makedonskog ministarstva vanjskih poslova, bilo dogodilo oko 350 metara duboko na makedonskoj teritoriji, u slucaju s trojicom pripadnika unprofora (dvojica policajaca i prevodioc), Komanda Unprofora u Skopju ne negira da se incident dogodio na srpskoj teritoriji. Zapravo, kako se precizira u saopsenju, trojica Unproforaca "greskom su usli na spornu teritoriju - selo Slavujevac" i pre nego 2to su shvatili gde se nalaze priveli su ih pripadnici Jugoslavenske armije.

Premda je taj slucaj u saopstenju ocenjen kao "minorni incident", nesumnjivo je na granicnoj crti izmedju Makedonije i Srbije bilo verbalne guzve. Naime, kako se navodi u saopstenju, "kada je Unprofor doznao da su njihovi kolege zadrzani, juzno od granice poslata je ekipa za reakciju u regiji". U njenom sastavu su bila 27 vojnika UN, koji su na lice mesta uputili u tri transportera i tri druga vozila.

Medjutim, tamo su se vec nalazile srpske snage s kojima je uspostavljen kontakt i dogovoreno oslobadjanje policajaca Ujedinjenih nacija. Odma potom, dve strane su povukle svoje trupe iz granicne zone - kaze se u Unproforovom saopstenju.

Po svemu sudeci, Beograd ce nastojati otvoriti pitanje svoje juzne granice prema Makedoniji, sto moze biti razlog za povecanje napetosti u tom delu Balkana. Na taj problem se ukazuje i u saopstenju izdatom povodom poslednjeg pogranicnog incidenta. U njemu se, izmedju ostalog, konstatira da "postoji konfuzija i neslaganja oko tacnog odredjivanja granicne linije" izmedju dve drzave. Dodaje se da je o tom problemu komandant Unprofora u Makedoniji general Telefsen razgovarao s vlastima u Skopju. Isto je pokusao uciniti i s Beogradom, medjutim, kako se naglasava u saopstenju, "odgovora od Federalne Republike Jugoslavije jos uvek nema".

Sve u svemu, Makedonija je izlozena, reklo bi se, sinhroniziranom pritiskom Beograda i Atene, koji ce je pokusati vratiti u sastav skracene Jugoslavije. Dok Atena pritiska Skopje embargom zahtevajuci od makedonske vlade da promeni drzavne simbole i ime makedonske drzave, smatrajuci ih grckim vlasnistvom, Beograd ce, kako su stvari krenule, nastojati otvoriti problem makedonske - srpske granice.

Za ono sto moze ocekivati Makedoniju na neki je nacin ilustrativno i pisanje "Washington Posta", koji je nedavno jedan duzi tekst posvetio toj bivsoj jugoslavenskoj republici. Pozivajuci se na izvestaje obavestajnih sluzbi, taj list otkriva i grcke vojne planove, koji predvidjaju uspostavljanje "sigurnosne zone" 30 kilometara duboko u teritoriji Makedonije. Prema njegovoj oceni, "poslednji koraci vlade papandreua daju uverljivost ranijim izvestajima, prema kojima su Grcka i Srbija vec postigle suglasnost o podeli Makedonije".

Ta podela, najverojatnije ne bi bila neophodna kada bi se Makedonija vratila pod kisobran Beograda, drugim recima, pridruzila srpsko-crnogorskoj Jugoslaviji. Samim tim cinom, dva balkanska pritajena saveznika, Srbija i Grcka uspostavila bi zajednicku granicu i izbrisali "makedonsko pitanje" u cijem je sredistu za Atenu, navodno, sporno ime makedonske drzave, koje grcka vlada predstavlja kao faktor ugrozavanja njene bezbednosti i atak na teritorijalni integritet.

Problemi su tu, a sada je na redu medjunarodnoj zajednici da nadje nacin da im parira. S jedne strane, da ubedi Atenu da povuce embargo, koji nesumnjivo moze ekonomski, socijalno i politicki destabilizirati Makedoniju, a time i jug Balkana. S druge strane, da upozori Beograd da mu se ne isplati, nakon Bosne, nova avantura i otvaranje novog kriznog zarista na Balkanu. Ta nastojanja, ocito, do sada jos nisu dala vidljive rezultate. VERA GEORGIEVSKA