BUGARSKO-MAKEDONSKI ODNOSI

AIM, 19.05.1994, Skopje

SIZE

*Dali se prema Makedoniji otvara i cetvrti front, onaj bugarski koji zasada je samo u sferama verbalno? * U posljedno vreme oseca se velika aktivnost probugarskih krugova u Makedoniji koja predvodi opoziciona partija VMRO-DPMNE. Zvanicna Bugarska prijem Makedonije u KEBS osporava zbog, kako ona kaze, pozicije 500.000 Bugara.

Poseta makedsondkog oredsednika Gligorova Republici Bugarskoj makedonska javnost je ocenila kako istoriski Cin ybog toga Sto se po prvi put u istoriji desava makedonski predsednik da nastupi u bugarski parlament. Ali glasnija je bila ocena koja je ovu posetu okvalifikovala kao krah makedonske spoljasne politike s obzirom na to sto je susret Gligorov - Zeljev zavrSan bez konkretnih rezultata. Makedonska strana je odbila da potpise zvanicni dokument za saradnju sa formulacijom "oficijalni jezici dviju drzava" s cim je bugarska strana jasno htela da stavi k znanju da i dalje drzi do istorijskog kontinuiteta, kad je rec o Makedoniji - da priznaje drzavu ali ne i makedonski narod. Ovaj finis makedonsko - bugarskih razgovora na najvecem nivou, najavljen kao doprinos jacanja bilateralnih odnosa, prouzrokovao je najrazlicite emocije i strasti u obe zemlje. Tako da je Makedoniji otvoren i cetvrti verbalni front, nakon juznog sa grckom iz poznatih razloga, zapadnog sa Albanijom po pitanju polozaja Albanaca u Makedoniji i severnog sa Srbijom kojoj Makedonija i dalje pretstavlja trn u oko.

Ovakav razvoj dogadjaja je pre svega ohrabrio probugarski orientirane krugove koji su do sada delovali diskretno pod zakriljem najvece opozicione partije VMRO-DPMNE. Ovog puta ovaj krug, koji nema neki veci uticaj u Makedoniji, pronasao je sebi pogodan teren ya akciju. Pokret je prvi promovirao komentator bugarske nacionalne televizije s izjavom da u Makedoniji postoji bugarski lobi. Slucajno ili ne nakon toga slede javni nastupi partijskih lidera VMRO-DPMNE sa izjavama da je makedosnki pretsednik nepotrebno komplikovao stvar u Sofiji odbijajuci da potpise dokument pod formulacijom "Oficijalni jezici dveju drzava." Nako toga sledi javni nastup intelektualaca iz probugarskih krugova s natpisima u kojim se otvara dilema oko makedosnkog nacionalnog identiteta kao i o potrebi intenzivnog kontakta sa bugarskom. Ovi nastupi su pripremili teren za formirawe pokreta za makedosnko-bugarsku saradnju u cijem se manifestu izbegava spominjanje makedosnke nacije i potenciraju se stavovi oficijalne bugarske politike prema Makedoniji. Za predsednika ovog drustva izabran je Dimitar Galev, makedosnke javnosti poznat po svojoj probugarskoj orijentaciji a na proslavi prisustvuju bugarski diplomati, clanovi VMRO-DPMNE-a. Spekulise se i o ucescu bivseg bugarskog premijera. Svi ovi dogadjaji su jis jedan put ohrabreni sa strane bugarske zvanicne politike. Predsednik bugarske Socijalisticke partije se u jednoj izjavi zalozio za "grubo" rasciscavanje problema koje Makedonija nalaze Bugarskoj sa Cprovokativnnim" stavovima o postojanju makedonske nacije. Ovaj trend kulminira i izjavom bugarskog sefa diplomacije Daskalova koji je pocetkom meseca preuzeo pretsedavanje evropskog saveta. Tom prilikom je izjavio da se prijem Makedonije u KEBS dovodi u pitanje zbog pozicije 500.000 Bugara u Makedoniji. Ova se izjava, slucajno ili ne, poklapa sa stavovima Grcke i Albanije oko prijema Makedonije u KEBS, jedina medjunarodna organizacija u kojoj Makedonija jos nije uclanjena "zahvaljujuci" svojim susjedima.

Na srecu Makedonije , ili nesrecu Bugarske ova akcija bugarske politike i takozvanog bugarskog lobija nije naisla na podrsku u siroj makedosnkoj javnosti. Ali reakcije nisu izostale. Decije bolesti mlade makedonske drzave su opet na horizontu. Sredstva javnog informisanja, osobito ona biza vladajucoj nomenklaturi nisu mogal da se uzdrze od emocija pa su sebi dozvolila i vulgarne kontranapade. Stvar se normalno komplikuje. U makedonsko- bugarskim odnosima opet na prvi plan istupa istorija umesto buducnosti. U ukupnoj atmosferi tren razvoja bilateralnih odnosa dveju zemalja prouzrokovan privrednom suradnjom je stopiran. Na sceni su opet aktualni vitalni vampiri istorije balkanskih naroda. BORJAN JOVANOVSKI