MEDjUNACIONALNE TENZIJE "MADE IN MACEDONIA"

AIM, 17.05.1994, Skopje

SIZE

*Prijateljski fudbalski mec medju drzavnih reprezentacija Makedonije i Albanije odigrana u Tetovo, pokazala da medjunacionelne tenzije u Makedoniji jos su opsnost broj jedan. * Zato mozda treba pomenuti da izvestan broj clanova parlamenta iz redova nacionalnih partija igra na ovu kartu u svom predizbornom marketingu, koji je u Makedoniji vec uveliko poceo. *Bio to martketing ili ne, ipak je Makedonija na Balkanu i nisu svi njeni gradjani prevazisli razne fobije i predrasude pa odatle i istina da put do nesrece jeste vrlo kratak.

Dok Grcko-Makedonski spor pokusavaju da razrese diplomate i medjunarodna zajednica, blokada koju je Crcka uvela prema Makedoniji ne jenjava. Cilj blokade, kako su pisale mnoge ugledne novine u SAD-u i zapadnoj Evropi, je da se oslabi rezim predsednika Gligorova i da se izazove etnicki nemiri, posle cega bi Skoplje bilo prinudjeno da napravi otstupke Atini. Ne bi bilo naodmet, tvrdi se dalje da u Makedoniji bukne i gradjanski rat.

Medjutim,iako makedonska pripreva trpi velike stete, alternativno snabdevanje, od nafte pa sve do najobicnijih namirnica, preko Bugarske i Albanije, je tako reci potpuno. Socijalnih nemira nema, ne barem onih za koje bi se moglo reci da su posledica grckog embraga. Kurs nacionalne valute, denara, mesecima "ne mrda" u odnosu na nemacku marku.

Ipak, medjunacionalne tenzije sve vise dolaze do izrazaja. Ali, nemaju veze sa grckom blokadom i politikom. Njihovo poreklo je stargog datuma. Novog daha , u ovom momentu kada se parlamentarni izbori ocekuju najesen, daju im pojedini pretstavnici nacionalnih partija, pre svih, iz redova Makedonaca i Albanaca. Dok je, takoreci do skoro, makedonsko drzavno rukovodstvo, svu paznju poklanjalo situaciji na Kosovu,zbog dobropoznatih procena da bi rat na Kosovu znaicio i realno opasnost za rat u Makedoniji, sada ono ponovo mora ozbilnije baciti pogled u svoje dvoriste. Medjunacionalni sukobi bacili bi u nepovrat sav trud i znoj potrosen na izgradnju suzivota, jedne miltietnicke i multikulturne drzave.

Pre neki dan u Tetovo se odrzao prijateljski fudbalski mec izmedju drzavnih reprezentacija Makedonije i Albanije. Pokazalo se da je to bila utakmica visokog rizika, pogotovu jer se odigrala u visenacionalnom gradu gde je nepoverenje izmedju Makedonaca i Albanaca najevidentnije. Uglavnom nije bilo sportskog navijanja - deo navijaca - Makedonaca, pevali su i skandirali navredljive reci, ali upucene ne na racun fudbalera reprezentacije Albanije vec na racun domaceg albanskog stanovnistva. Dobar deo domacih Albanaca, pak je navijao za reprezentaciju susedne drzave. Na kraju, sav ovaj naboj nasao je svoj izlaz na ulicama Tetova, gde deblji kraj izvukao i outomobil privatne TV stanice iz Skoplje, "A1".

Ovaj dogadjaj, koji se za srecu nije iskomplikovao, samo pokazuje da nacionalni ekstremizam najgore vrste postoji kog jednog dela stanovnistva. Zato mozda i treba pomenuti da izvestan broj clanova parlamenta iz redova nacionalnih partija igra na ovu kartu u svom predizbornom marketingu, koji je u Makedoniji vec uveliko poceo.

S jedne strane radi se o poslanicima VMRO-DPMNE, partije koja je suocena sa velikim opadanjem rejtinga i sa dubokim unutrasnjim rascepima. Pored toga, njenu predizbornu poziciju slabi i pojava Demokratske partije koju predvodi Petar Gosev, posljednji predsednik nekadasnjeg Saveza komunista Makedonije, koji je pridobio ne mali broj clanova i simpatizera VMRO-DPMNE, S druge strnae je poslanicka grupa najvece partije Albanaca, PDP, koja se nalazi nesigurnom kod svog birackog tela, posle pojave frakcije predvodjene od lidera Menduh Thacija i Arbena Dzaferija. Kako ih ocenjuju makedonski mediji, oni su vrlo radikalni. Obojica optuzuju poslanike i ministre iz redova PDO ya mlako nacionalno delovanje, kao posledica, kako kazu, borbe za ostvarivanje licnih interesa. Sve to, kao i odluka nadleznog organa za registraciju partija, da se spomenuta frakcija treba registrovati kao nova partija, jer pretstavlja "neformalnu politicku grupu". cini da se albansko stanovnistvo deli politicki, pri cemu radikali prilaze Dzaferiju i Taciju.

Medjutim, i PDP kao da djeli prihvatiti "slatku ulogu radikala" , pa se cesto njeni poslanici odnose u tom stilu. Tako, pretstavnici ove partije prihvataju izazov VMRO-DPMNE-a. Prihvataju da repliciraju oko pitanja dali su oni ili pak VMRO- DPMNE neofasisti i fasisti, pri cemu sa parlamentarne govornice " pljuste" uvrede na nacionalnoj osnovi. Sve ovo, putem direktnih TV prenosa gledaju gradjani, i Makedonci i Albanci, a niko se od poslanika nije pitao sta se moze desiti ukoliko gradjani podju njihovim primerom, pa da se na ulici stanu vredjati. Cak se u parlamentu nedavno mogla desiti tuca izmedju poslanika VMRO-DPMNE i PDP, kada je koordinator poslanicke grupe PDP-a, Muhamed Halili poklopio mikrofone nezavisnom, ali zato vrlo nacionalno izrazenom, poslaniku Todoru Petrovu, dok je optuzivao za "fasizam".

Kako se moglo i ocekivati, i rasprava u vezi donosenja zakona o popisu stanovnistva, koji Vlada najavljuje da se odrzi pocetkom jula meseca, pretvorila se u "ring" gde se dokazuje "zabrinutost" za svoju naciju i gde se dokazuje ko je veci "zastitnik nacije". Popis, u iznosu od 2 miliona dolara, treba finansirati Evropska unija, koja, pored ostalog sugerise jasna pravila i upotrebu jezika nacionalnih manjina. Tome se protivi VMRO-DPMNE, a PDP podnosi veliki broj amandmana na predlozeni zakon. Zajedno sa amnadmanima VMRO-DPMNE-a , kao da se moze zakljuciti da obe partije ne zele popis ove godine. Opet jedni drugima repliciraju u nedogled, beveci se bespredmetnim raspravama koje zalaze duboko u istoriji i svode se na to ko je dosao prvi na teritoriju danasnje Republike Makedonije! Doda li se tome ne puno zainteresovani odnos vladajuce koalicije levih partija, da rasprava bude brza, cini se da niko za veliko prebrojavanje nije spreman. A sve partije isticu da Makedonija konacno mora jasno prebrojavati svoje stanovnistvo, posebno da utvrdi broj Albanaca. Jos od popisa iz 1991 godine, kada su Albanci bojkotovali popis, kruze dve verzije o njihovom broju - oficijalna, koja kaze da ih ima nesto vise od oko 400 hiljada i verzija PDP-a da je njihov brpj oko 800 hiljada.

Na ove teme se uklucuje i frakcija Thaci - Dzaferi. Dzaferi za bugarski, ali vrhovisticki list, glasilo VMRO-SMD ( SAveza makedonskih drustava) izjavljuje da ce oni ) njihova frakcija,n.n.) organizovati svoj popis Albanaca. Ako se ovo izvede, naravno, ponovo ce postojati neoficijalna verzija brojnosti Albanaca. Thaci, za istu novinu, na pitanje "federalizacije Makedonije?", odgovara:"Prvi cilj je konstituivni narod, a potom ce se videti ostale mogucnosti". Zatim, kao demokratsko sredtsvo, najavljuje gradjansku neposlusnost i neplacenje poreza, a potom politicko samoorganizovanje koje naziva "paralelne institucije sistema".

Njegov ljuti protivnik, poslanicki koordinator, Muhamed Halili primecuje da je tacijev koncept " da se udahne zivot autonomiji Albanaca u Makedoniji", sto smatra vrlo opasnim.

Bio to samo marketing ili ne, ipak je Makedonija na Balkanu i nisu svi njeni gradjani prevazisli fobije. Odatle do nesrece put je ponekada vrlo kratak. PANTA DZAMBAZOSKI