STRAH OD PARCIJALNOG MIRA
AIM, Skopje, 15.05.1994
SIZE
* Dali je realan strah na jugu Balkana da ce se ratni pozar prosiriti na ovim prsostorima. * Yahtevi da se Kosovo stavi pod protektoratom UN i jacanje snaga UNPROFOR-a u Makedonije samo potvrdjuje da je realnost od prosirenja rata na ovim prostorima svacena i od strane medjunraodnih faktora. * Dali Srbiji treba novi rat?. * Sto se krije iza ponuda da se Makedoniji pruzi pomoc ya odbranu od unutrasnjih " neprijatelja".
Uporedo sa napretkom pregovora oko resavanja bosanske krize,i nagovestajem mira,u juznom delu Balkana (Kosovo,Makedonija,Albanija pa i Crna Gora) sve vise raste strah od mogucih komplikacija i destabilizacije stanja,mada ni sada ono nije zadovoljavajuce. Glavni razlog za ovj strah lezi u sumnjama da taj mir ne znaci i konacan kraj rata u bivsoj Jugoslaviji,vec kraj samo jedne etape,koja je deo strategije ka ostvarenju konacnog cilja srpskog hegemonizma,odnosno Velike Srbije. Da strah od srpskog ekspansionizma ka delovima juznog Balkana nije samo individualni refleks,vec da je to postalo deo politicke stvarnosti,potvrdjuju i neki konkretni potezi,kao sto su na pr. sve ucestaliji zahtevi da se Kosovo stavi pod protektoratom OUN,kao i jacanje snaga UNPROFOR-a u Makedoniji. Indikativno je i to sto u Crnoj Gori sve vise rastu teznje za razgranicenje sa Srbijom,zbog straha od asimilacije(sto je konacni cilj svakog hegemonizma),dok se u Albaniji gradi veliki kamp za prihvatanje izbeglica,i to u blizini granice sa Kosovom.
U Makedoniji je ovaj strah narocito naglasen,zbog nekoliko faktora koji, na jedan ili drugi nacin,dovode ovu najmanju balkansku drzavu u samom centru mogucih sukoba. Pored neresenog kosovskog pitanja,koja pretstavlja potencijalni detonator za destabilizaciju Makedonije,i neresenog spora sa Grckom,najvise briga i nespokojstva izazivaju sve naglasenije teznje za reintegraciju Makedonije u sastavu SR Jugoslavije.Predlozi za reintegracijom uglavnom dolaze pod plastom ponuda za pruzanje "bratske" pomoci u zastiti Makedonije,odnosno Makedonaca,od "Albanske opasnosti".Pored ovoga,Makedoncima se skrece paznja i na drugu,"nista manju", opasnost od islamskog fundamentalizma,naravno olicenog u Albancima(verovatno zbog njihove pripadnosti muslimanskoj konfesiji),pa se stoga i nudi "zastita" pod okriljem pravoslavne osovine na celo sa Rusijom,ali pod "mecenstvom" Srpske Pravpslavne Crkve(koja inace ne priznaje autokefalnost Makedonske Pravoslavne Crkve).U funkciji ostvarivanja ovog cilja angazovane su i neke domace "zdrave snage"(neke prosrpski orijentisane politicke partije i gradjanska udruzenja),kao i "Ujedinitelj svih pravoslavaca" Vladimir Zirinovski,kome je ovih dana Makedonska policija uskratila vizu za ulazak u zemlji.
To sto ove teznje dolaze iz polusluzbenih izvora,nisu razlog za umirenje,pogotovo ako se zna da ni sluzbena politika Beograda nije daleko od ovih pozicija,sto potvrdjuju mnoge cinjenice. Najeksplicitniji razlog za nespokojstvo u Makedoniji,sto se tice odnosa sa severnim susedom,jeste cinjenica da Srbija jos uvek nije priznala Makedoniju kao nezavisnu drzavu,sto u kombinaciji sa upornim ponavljanjem naziva BJRM(Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija),cak i u najbanalnijim prilikama,sto je, pored Grcke, jedinstven slucaj,kao i jos uvek neutvrdjena medjudrzavna granica,najblaze receno izaziva zebnju.
Pitanja koja se ovde sama namecu jesu sledeca:Dali zaista Srbiji treba jos jedan,novi front,i,dali bi ona imala ikakvu korist od jedne takve avanture,uzimajuci u obzir politicku konstelaciju na Balkanu?
Razume se da ce,sto se tice srpske drzave,odgovor na oba ova pitanja biti negativan medjutim,kad je u pitanju aktualna vlast u Srbiji,stvari su mnogo nepredvidljivije.
U situaciji kada je ekonomsko stanje u Srbiji na samom rubu opsteg haosa,bez neposrednih izgleda za poboljsanje,aktualna srpska vlast moze nastaviti svoju vladavinu,samo ukoliko oci javnosti budu okrenute ka nekom "neprijatelju".Onog trenutka kada vise ne bude "neprijatelja",vlast ce morati da se suoci sa realnim problemima,ali i sa nezadovoljnim narodom,koji ce traziti polaganje racuna. S obzirom da se vec sad zna da je taj racun jako nepovoljan,lako je pretpostaviti da ce se izlaz iz ovog corsokaka traziti u odlaganju polaganja konacnog obracuna.Posto je "posao" u Bosni pri kraju,vlastodrscima se namece pitanje daljnjeg opstanka,i upravo je to razlog za pojavu straha kod potencijalnih zrtava(Kosovo,Makedonija). Jedina alternativa ovog mracnog scenarija bi bila dobrovoljno silazenje sa vlasti,sto je,uzimajuci u obzir realne izglede,skoro iskljuceno. Na kraju se namece jos samo pitanje o tome ko je sledeci?
Ibrahim Memedov