SUZIVOT U KANDZAMA PREDRASUDA

Za politicko stanje u Makedoniji, za makedonsko- albanske odnose pise za AIM Daut Dauti, zamenik glavnog i odgovornog urednika lista na albanskom jeziku "Flaka e vlazerimit" iz Skoplja.

AIM, Skopje, 15. 05. 1995

Size

* Dve najveCe etnicke zajednice u Makedoniji treba da se oslobode mnogih predrasuda. * Najveca odgovornost za buducnost Makedonije pripada najvecem nacionalnom kolektivitetu. * Ovog trenutka je najbitnije da se stvori odgovarajuca klima za razgovore o svim otvorenim pitanjima ukljucujuci i one o ustavnim promenama.

Ako bi neki analiticar pokusao da sazna dali su medjunacionalni odnosi dobri ili losi (sa posebnim akcentom na Makedonce i Albance) u " nedostatku" argumenata,dosao bi do saznanja da su oni ipak nedefinisani! Nedefinisani,jer ako bi neko sudio po medjuljudskim odnosima(medjukimsiski,odnosi na radnom mestu),verovatno ne bi pronasao bitna narusivanja,za razliku od toga,ako bi svoja ubedjenja zasnivao na osnovu politickog zivota. U ovom drugom slucaju slika o Mafkedoniji dobija drugu svetlost,a po logici da cesto parlamenti diktiraju opsto i individualno raspolozenje,svakako ce deo tog raspolozenja biti prenet i na svakodnevni zivot.Prema tome, zivot nam nije tako ruzicast,jer oni koji vode politiku u ili van Parlamenta previse mute vodu, koja ide u tudjim vodenicama!

Ono sto pisca ovog clanka najvise brine,jeste cinjenica sto dialog koji se u Makedoniji vodi oko nekih osetljivih pitanja,kao sto su medjunacionalni,jeste pun predrasuda.Iako su neka od tih predrasuda nastala u vreme bivse Jugoslavije, kada se vodila bespostedna ideoloska borba protiv "Albanskog nacionalizma i separatizma", one nisu nestale ni po raspadu bivse Jugoslavije. Nepoverenje prema Albancima ostalo je i tu u Makedoniji,i pored toga sto se pokazalo da sva ona borba koju su vodili bivsi komunisti,bila obicna farsa koja je imala za cilj Memorandumsku tvorevinu Velike Srbije.Ako bivsi Makedonski drzavni rukovodioci i partijski celnici nisu mogli da shvate da borba protiv "Albanskog nacionakizma i separatizma",kako su je oni shvatili i zestoko vodili u Makedoniji (cak i zesce nego na Kosovu),ne moze Makedoniji doneti nikakvu korist,onda zacudjuje cinjenica sto su neke seme prenesene i sada.To sto je ucinjeno u desetk godina "saucesnistva" sa srpskim komunistima,ne moze se popraviti preko noci,jer mnoga stanovista,seme i klisei o Albancima ,ostale su kao moralna hipoteka savesti. Mali covek se ne moze osloboditi njih tako lako,a politicki subjekti koriste te iskrivljene pretstave o Albancima za postizanje odredjenih politickih ciljeva,i na zalost,na prvim parlamentarnim izborima u Makedoniji,antialbanstvo,ili ako hocete blaze "opasnost od Albanaca",se pokazala kao profitibilna,iako gledajuci dugorocno,je vrlo stetno za Makedoniju.Ovo ipak nije posluzilo kao pouka,jer sto smo blize novim izborima,mnoge partije vadi "iz rukava" "provereni adut"! Daj boze da me demantiraju.Ako ne partije,onda glasaci:Da ne daju svoj glas jos jednom,ne toliko za nacionalisticko(koje ne mora uvek imati negativan predznak),koliko za antialbanstvo,koje u nikom slucaju ne moze imati pozitivan predznak.

I pored toga sto postoje obostrane predrasude,ipak smatram da su kod Makedonaca one izrazenije,ili su uticajnije u odnosu na moguce pogorsanje medjunacionalnih odnosa.Ovo nema mnogo veze sa samim narodom,koliko sa strahom da gradjani jos jednom ne daju legitimitet nacionalistickim snagama,koje ce znati da (zlo)upotrebe zahteve Albanaca.

Koje su to predrasude koje se koriste za politiziranje? "Opasnost od Albanaca","veliki natalitet","federalizacija Makedonije","upotreba Albanskog jezika kao sluzbenog","ciste etnicke skole"(na svim nivoima),"Albanci kao dosljaci sa Kosova"("Albanizacija Makedonije"),upotreba nacionalnih simbola(Zastave).....Gorenavedene predrasude,koje se obicnom coveku serviraju kao bauk,treba da se obrazloze jedna po jedna,ali ne restriktivnom logikom.

"Opasnost od Albanaca": ne postoji.Narocito ne ako su oni ravnopravni.Sa ravnopravnim polozajem oni ce izgubiti argument za destabilizaciju Makedonije.

"Veliki natalitet",moze biti nesto sto "ugrozava",u onom smislu ako protiv njega drzava koristi pogresne metode,odnosno ako pokusava da leci psosledice a ne uzroke.U bivsem sistemu doclo je do izrazaja upravo ovo zadnje sa poznatom populacionom politikom(ogranicenje nekih benificija nakon treceg deteta).

"Federalizacija Makedonije" : novija teza sa starijim korenima.Kao cilj,sa federalizacijom se izjednacuju i najobicnije stvari oko ravnopravnosti. Moja teza: ravnopravnost ne vodi ka federalizaciji Makedonije. I politicka autonomija Albanaca(koja je po meni neprihvatljiva upravo za Albance) ne vodi k tome.Medjutim,autonomija ce uvek biti adut Albanaca,kada njihovi zahtevi budu naisli na nerazumevanje,jer pretstavlja neki "zastitni standard" nivoa ravnopravnosti.

"Sluzbena upotreba jezika",ne treba biti nikakav tabu.Dugi period,na ovaj ili onaj nacin,Albanski jezik je i bio u sluzbenoj upotrebi u Makedoniji.Neki stariji pecati u nekim institucijama (skole,biblioteke...) su dvojezicni,cak i trojezicni(primer biblioteke "Cvetan Dimov").Sluzbena upotreba ne samo Albanskog nego i drugih jezika,nije u suprotnosti sa svetskom praksom,i od toga ne treba stvoriti famu. Pitanje koje treba razbiti tabu je sledece:zasto da se sada ne uci Albanski jezik(kao nekad Srpsko- Hrvatski) u skolama?

"Ciste etnicke skole".Bivsa drzavna i partijska vlast u Makedoniji je,u ime borbe protiv "Albanskog nacionalizma",zatvorila veliki broj skola na Albanskom jeziku(ranije je bilo oko 3O srednjih skola),i to stanje je preneto i u pluralnoj i nezavisnoj Makedoniji.Zahtev za veci broj skola,isto tako nije protiv interesa Makedonije,pa su zato neshvatljiva neka restriktivna tumacenja ustavnih odredaba koje se ticu skole.U ovom smislu ne treba izbegavati ni zahtev za Albanski univerzitet u Makedoniji(mislim da za to treba postupno da se stvore pravni i ekonomski uslovi).Ako mogu Arapi imati svoj univerzitet u Izradelskoj drzavi,zasto bi to bilo neprihvatljivo u demokratskoj Makedoniji?

"Albanci kao dosljaci",omiljena teza nekih nacionalistickih politickih krugova.Cinjenica je da je odredjen broj Albanaca doseljeno sa Kosova ili Srbije,ali u vreme zajednicke drzave(Jugoswlavija),kada se kretanje stanovnistva odvijalo po socijalnim,ekonomkskim i dr. motivima.Ali ako ima nesto sto se prikriva ili se ne zna,to je cinjenica da u Makedoniji ne samo sto se dolazilo,vec se jos vise odlazilo iz i preko Makedonije,u Turskoj.Ova tema zahteva siru elaboraciju,a kad je vec naceta,treba da se kaze da je broj onih Albanaca koji su dosli i onih koji su otisli nije ist,odnosno broj ovih drugih je veci!

"Upotreba nacionalnih simbola": jedno vreme u bivsoj Jugoslaviji je upotreba simbola bila regulisana zakonom.a ustavnim amandmanima iz l989 godine,jezik i simboli su bili skinuti iz upotrebe.Treba jasno reci da je zabrana neceg sto je vec steceno odprije,antihistorijsko.Drugo je pitanje da i u istorijskoj proslosti,simboli nisu bili sporni.U proglasima Glavnog Staba NOV Makedonije,Albanske mase su pozivane da se bore pod "Skenderbegovom Zastavom".Dvolicna politika politika ostavlja tragove u pamcenju i svesti masa.

Ovog trenutka najbitnije je da se stvori odgovarajuca klima za razgovor o svim otvorenim pitanjima,pa i o onima ustavnog karaktera,koje je stvarnost nadzivela.Najveca odgovornost lezi na vlastima,koje tu klimu treba da stvore,i sa svojim prakticnim potezima da ne produbljuju (ne)postojece nepoverenje medju nacionalnim kolektivitetima u Makedoniji(primer sa aferom oruzja je jedan od onih koji pokazuju kako ne treba postupati).Politicke partije treba da napuste platformu za navodnu opasnost od Albanaca i da ne daju lazna obecanja kako ce oni "resiti probleme".Ne treba da dopustimo,za ono sto mozemo naci zajednicki jezik,da nam popuju stranci.Ali to ce se sigurno desavati(kao sto se sada i desava) da prihvatimo recepte sa strane,kad ne mozemo mi sami.

Sta treba Albanci da ucine? Sigurno da treba da ostanu cvrsti,a dosad obecano i javno istaknuto da ce ostati faktor stabilnosti u Makedoniji,da ne vode politiku sa nekom zadnjom namerom,da svoju buducnost gledaju ovde i nigde na drugom mestu.

DAUT DAUTI