ZAOKRET ATENE PREMA MAKEDONSKOM PITANJU BEZ VIDLJIVIH REZULTATA

AIM, Skopje, 13.05.1994

Otako su pocetkom maja u telefonskoj razmeni mislenja americki predsednik Bil Klinton i grcki premijer Andreas Papandreu zajednicki zakljucili da probleme izmedju Skopja i Atene treba resiti u "neposrednoj buducnosti", ocekivanje resanja za grcko - makedosnki spor uslo je u optimisticku fazu. To je, na neki nacin, jos pre samog telefonskog razgovora Ppandreu - Klinton nagovestio kontraverzni grcki ministar za evropska pitanja Teodoros Pangalos.

Covek, koji je bio najljuci kriticar partnera iz Evropske Unije, jer su se drznuli priznati bivsu jugoslavensku republiku Makedoniju uprkos protivljenju Grcke, u intervju rimskoj "Republici" nedavno je izjavio da Skopje i Atena polazu "zajednicko pravo" na ime Makedonije. Tako nesto od Pangalosa se ponajmanje ocekivalo. Treba, naime, znati da je rec o jednom od najupornijih branilaca grckog stava prema kojem makedonska drzava mora iz svog imena izbaciti rec "Makedonija", koja pripada, kako tvrdi Atena, iskljucivo njihovom istorijkom nasledju.

Istovremeno, Atena je najavila i zaokret u pristupu "makedonskom pitanju". Dok je jos pre nedelju - dve izgledalo da nikako nece pristati da razgovara u paketu o celom kompleksu pitanja, koji opterecuje odnose izmedju dve zemlje, sada grcka vlada izlazi u susret tom makedonskom zahtevu. Drugim recima, Grcka sada pokazuje spremnost da razgovara o svim tackama spora- izmeni makedonskog Ustava, brisanju za Atenu spornog simbola s makedonske nacionalne zahteve ali i o sporu oko imena makedonske drzave, sto je trazila da se ostavi za drugu fazu pregovora.

Madjutim, glavni problem, koji je Grcku odveo pred Evropski sud pravde, a to je grcko embargo uvedeno 16 februara za robu iz i namenjenu Makedoniji i dalje ostaje na snazi sve dok, kako to neprestano ponavljaju vladini predstavnici, "Skopje ne pokaze znake dobre volje". A ta dobra volja podrazumeva - izmenu makedonskog Ustava iz kojeg bi se trebalo izbaciti clan, koji govori o obavezi makedonske drzave da brine u pravima makedonske nacionalne manjine u drugim drzavama, kao i skidanje s makedonske zastave simbola - "zvezde iz Vergine", dinastijskog znaka makedonskih kraljeva Filipa Makedonskog i Aleksandra Velikog, koji su ziveli pre nove ere.

Upravo zbog upornog istrajavanju na embargu - koji je, ruku na srce, najvise i zabrinuo medjunarodnu javnost , jer moze pospesiti destabilizaciju Makedonije, a to bi bila i pretnja ukupnoj stabilnosti na jugu Balkana - u Skopju se sumnja da je Atena spremna na neki sustinski zaokret. Procenjuje se, naime, da vesti Papndreu tim manevrom pokusava popraviti svoju pregovaracku poziciju vracajuci potez makedonskom predsedniku Gligorovu. Tome u prilog govori i posljedna izjava portparola grcke vlade Evangelosa Venizelosa, koji uporno ponavlja da stavovi grcke vlade u vezi "makedosnkog pitanja" ostaje nepromenjeni.

To je, medjutim, ono sto javnost zna. Ono sto se ne zna, ostaje u odajama tajne diplomacije, gde posreduju dvojica Amerikanaca - Sajrus Vens, imenovan od generalnog sekretara UN Butrosa Galija i Metju Nimic., kojeg je imenovao americki predsednik Klinton. Njihovo posredovanje, koje je poslednji mesec vidno intenzivirano, potvrdjuje zapravo da i Vasington i Nju Jork pokusavaju ubrzati pronalazenje izlaza iz cor-sokaka u koji su zalutali grcko-makedosnki pregovori.

Formula, koja je trenutno opticaju, naoko, odgovara Makedoncima, jer otvara prostor za politicku trgovinu. Pregovori u paketu pruzaju sansu Gligorovu da simbol s makedonske zastave i eventualnu promenu Ustava razmeni za ocuvanje imena makedonske drzave. Ta pozicija makedonskog predsednika bila bi idealna da Makedoniju krajem godine ne cekaju redovni parlamentarni izbori. Upravo zbog njih, svaki ustupak Ateni nosi i rizik, koji bi mogao znatno sniziti rejting vladajucoj koalicija sastavljenoj, pre svega, od socijaldemokrata i liberala, a u kojoj paricipira i najutecajnija albanska partija u Makedoniji - Partija demokratskog prosperiteta. Gligovoru, u svakom slucaju, nece biti lako, a Papandreu sigurno to zna.

Ali, bez obzira na sve to , vreme bezbrojnih spekulacija oko resavanju makedonsko-grckog spora polako istice. Uskoro bi morao uslediti odgovor na glavno pitanje - hoce li Makedonci i Grci konacno sesti za pregovaracki stol. U cetvrtak se tim povodom u Ameriku uputio glavni grcki pregovarac ambasador Zaharakis, a sledece nedelje se ocekuje da bi se sa americkim posrednicima mogao sresti i sef makedonske diplomaciji Stevo Crvenkovski. Nakon tih poseta trebalo bi se znati da li je izlazak i makedosnkog - grckog lavirinta uopste moguc. Vera Georgievska