SVI SU ZA POPIS, MEDjUTIM...

AIM, Skopje, 12.05.1994

Da je medjunacionalno nepoverenje deo svakodnevnice u Makedoniji, pokazala je i po ko zna koji put prekinuta sjednica Sobranja ove drzave na kojoj se raspravlja i o predlog Zakonu za vanredni popis. S malo preterivanja moglo bi se reci da ce svaka politicka partija u Makedoniji - nastave li se stvari razvijati na sadasnji nacin - organizovati vanredni popis za "svoje stanovnistvo". Upravo je dugotrajno dokazivanje ko je u pravo, pocevsi od toga na koji ce jezik biti popunjeni formulari pa do toga tko ce obradjivati podatke, raspirivalo svadju u republicki parlament s pretnjom da obezvrijedi celi ovaj posao a i da potpaljuje "najzapaljivu materiju" u ovim prostorima - nacionalne strasti. Poslanici iz makedonskog nacionalnog bloka smatraju da je najveci problem upotreba jezika nacionalnosti. Jedan od njih cak je rekao da je ponudjeno resenje rezultat raznih kombinacija i udvaranja iza kojih se kriju opasne igre a mozda se otvara put da i glasacki listici na sledecim izborima budu na jezicima nacionalnosti. Za poslanike Albance u Sobranju Makedonije upotreba jezika nacionalnosti najmanje treba da bude tema za diskusiju. Ukratko, svi su za popis, medjutim svaki bi njega sproveo po svojim "normama".

Na izradu Zakona koji predlaze Vlada Makedonije bila je angazovana i ekspertska grupa iz Evropskog savjeta. On predvidja i upotrebu jezika nacionalnosti. Dakle da lice koje se popisuje odabere jezik na koji ce popunjavati anketni list. Tvrdokorni poslanici iz opozicione VMRO-DPMNE (Stoile Stojkov, Dragi Arsov...) smatraju da je i sama odluka sprovodjenja popisa politicki stetna. Tomislav Stojanovski je cak ustvrdio da odrzavanje popisa ove godine jeste pocetak rasturanja drzave zato sto se zapostavlja osnovni elemenat jedne drzave - jezik.
Receno je i to (Kole Lulovski) da se ovim daje legitimitet vlaskom i romskom jeziku koji jos nemaju utvrdjenu gramatiku, nakon cega je replicirao jedini poslanik romske nacionalnosti Faik Abdi tvrdnjom da su ucebnici na romskom jeziku u Makedoniji naucno i strucno vereficirani.

Sta se u sustini krije iza ovih svadja? Kad se oduzme politicki marketing koji se zeli ostvariti u poznatom stilu "velikog patriotizma", nije neosnovana i sumnja da se svi pomalo boje vanrednog popisa. A mozda najvise Makedonci i Albanci. Po popisu iz 1991 godine, koga su Albanci bojkotovali, Makedonije ima 2.033.964 stanovnika. Dakle, po zvanicnim podacima u Makedoniji zive 65,3% (1.328.187) Makedonaca, 21,7% (441.987) Albanaca, 3,8% (77.080) Turaka, 2,5 % (52.103) Roma, 2,17 (42.775) Srba itd. Sa zvanicnim podacima , cini se da su "zadovoljni" samo Makedonci. Svi ostali (njihove politicke partije) navode da im je broj veci. Tako da albanske partije tvrde da u Makedoniji zive oko 40% Albanaca, neki srpski lideri tvrde da je broj srba neuporedivo veci od zvanicnog broja i tako redom. Kada su u pitanje Albanci sumnju su inicirali same drzavne institucije. Tacnije, prva procena sto se tice njihovog broja, a koju su izneli kao procenu neki zvanicnici iz zavoda za statistiku, bila je veca od petsto hiljada. Odma nakon toga saopstena je cifra koja i danas vazi kao zvanicni broj albanskog stanovnistva u Makedoniji. Pri tome takoreci uvek se zataskava istina da je to postotak na bazi pricene a ne popisa. Postoji jos jedan elemenat koji hrani sumnju kod "sumnicavih" Albanaca: kad se ima u vid toliko napadnuta velika stopa nataliteta kod Albanaca i procenat njihovog udela u ukupnog bropja stanovnistva, puno toga postaje nejasno. Jer logicni zaklucak je pitanje; dali se sa odredjenim ciljen povecava procenat nataliteta ili se smanjuje postotak albanskog stanovnistva u Makedoniji? Ako su tacne neke procene da je realan broj Albanaca u Makedonije negde u sredini dve ponudjenih "tacnih procena" ( zvanicne- 21,7% i albanske-40%), odnosno oko 600.000, onda to znaci ili da Makedonija ima vise stanovnika od brojke koja je sada u opticaju ili je vestacki povecan broj stanovnistva nekog nacionalnog kolektiviteta. Shvativsi da je sada sve na tapetu, i zabrinuti nad tom cinjenicom koju su sami proizveli,nije neosnovana pretpostavka da se sada svi podjednako "boje" popisa. Posebno neke makedonske i albanske politicke strukture koje su dugo vremena manipulisali ciframa. Malo ima i medju Albancima onih koji veruju pricama da je njihov broj u Makedoniji veci od miljon, kako navode neki njhovi lideri, ali jos manje je onih koji veruju zvanicnom pricentu od 21,7%. I, sta sada da rade oni koji su u ovoj zemlji ljude sveli na obicne brojke, kad su iza ovih procenata gradili svoj autoritet i "patriotizam"? Oni koji demokratizaciju mere sa mogucnoscu da se nekaznjeno blate celi nacionalni kolektiviteti, kao sto je bilo slucaj na posljednoj seansi sjednice Sobranja na kojo se raspravljalo o predlog Zakonu za vanredni popis koji tesko da ce se obaviti u predvidjeni rok - juna ove godine. Moze biti da im ne preostaje nista drugo vec da nastave ono sto su zapoceli - da se svadjaju. T. A.