PREDSEDNIKU NISU PRIZNALI MATERNJI JEZIK

AIM, Skopje, 29.04.1994

SIZE

*Poseta predsednika Makedonije Kire Gligorova Bugarskoj ostala je pod "jezicnom" senkom. * Bugarski komenataro negativno ocenjuju ovu posetu. * Tvrdi se da do susreta Gligorov-Berov nije doslo ne zbog zdravtsvenih razloga bugarskog premijera, kakao se navodi u sluzbenom saopstenju, vec zato sto je na taj nacin Berov demonstrirao svoj stav prema ovoj poseti. *Predsedniku Gligorovu se ne negira drzava ciji je on predsednik vec postojanje naroda kome on pripada- makedonskog.* Dali ovo znaci da se i Bugarija priblizava stavu zvanicne Grcke i Srbije kada je rec o Makedoniji?

Poseta predsednika Makedonije Kire Gligorova Bugarskoj jos je u centru paznje kao kod makedonske javnosti tako i kod bugarske. Ocene su dijametralne: od onih da je rec o istorijskom susretu, pri cemu se naglasava da je to prvi usposatvljeni direktni kontakt i dokaz da je dijalog moguc i kad postoje velike razlike oko nekih pitanja, pa do onih koje izrazavaju celosno nezadovoljstvo i ocene da je to bila jos jedna "namestaljka" za Makedoniju. Bez razlike tko je upravo - oni koji tvrde da je "poseta predsednika Gligorova bila je poseta zbog posete, ili pokusaj da se ispred medjunarodne javnosti demonstrira to kako Sofija moze da iskoristi privlacnost snage centralnog polozaja na Balkanu bez mogucnosti da izvuce ikakvu dividentu od toga" (kako se naglasava u bugarskom dnevniku "24 casa") ili oni koji naglasavaju da "od ove prve posete naseg predsednika Sofiji ne trebamo biti nezadovoljni" (komentar "Nove Makedonije") - ostaje gorki ukus saznanja da je poseta Gligorova Bugarske ostala pod senkom nepotpisanih dogovora zato sto bugarske politicke konjukture nisu bila spremna da gostu priznaju maternji jezik - makedonski. Dakle, ova poseta je dokazala da su u Bugariji jos jake struje koje negiraju postojanje makedonskog naroda i to su iskazali time sto nisu prihvatili da se na potpisanim medjudrzavnim dogovorima bilo gde spominje ime makedonskog jezika.

Svoju dvodnevnu posetu Bugarske predsednik Makedonije Kiro Gligorov je zapoceo sa svim drzavnim pocastima. Vanjski dekor posete bio je vise nego zadovoljavajuci ali to nije bilo dovoljno da sakrije istinu da deo bugarskog politickog miljea jos nije spreman da prihvati cinjenicu da su Makedonci zaseban narod a samim tim i da poseduju svoj jezik. Ta ocena proizlazi iz dominantnih komentara bugarske stampe u kojim je na meti napada predsednik Bugarske pri cemu se naglasava da je "Zeljev u teskoj poziciji i sada trazi na koga da se nasloni". "Duma", list bugarskih socijalist navodi da "jezicni spor obesmisljava susret Zelev-Gligorov" naglasavajuci da bugarski eksperti nisu popustili u svom stavu da se dogovori potpisu na "oficijalnim jezicima dveju drzava". Takva formulacija nije bila prihvatljiva za makedonsku delagaciju jer u sebe sadrzi zamku da se ne prizna makedonski jezik. U bugarskoj stampi naglasava se i cinjenica da je Gligorov na bugarskom Sobranju govorio bez prevodilaca i da nepotpisivanje dogovora bila je jedinstvena mogucnost da se izbegnu vece jezicne svadje. Pri toeme isticu se i povici iz sale "a Bugari, a Bugari" u trenutku kada je Gligorov nabrajao nacionalne kolektivitete koji zive u Makedonije ne spomnuci Bugare.

Ukratko, bugarska stampa negativno ocenjuje posetu Gligorova Bugarske. U takvim ocenama prednjace mediumi pod kontrolom socijalista kojima je cilj da podgrevaju nacionalisticke strasti i cak se primecuje priblizavanje ka sluzbene politike Srbije i Grcke kad je rec o Makedoniji. Najcitaniji bugarski list ""24 casa" ne naglasava da susret izmedju bugarskog premijera Berov i makedonkog predsednika Gligorova nije odlozena zbog, kako se navodi u sluzbenom saopsenju, zdravstvenih razloga premijera vec da je na taj nacin Berov demonstrirao svoj odnos prema poseti makedonskog predsednika. Ovaj list podvlaci da u vreme koje je bilo planirano za njihov susret, Berov je razgovarao sa liderom gradjanskog ujedinjenja Republike.

Da ce poseta Gligorova Bugarske biti iskoriscena sa strane bugarskih nacionalista da negiraju postojanje makedonskog naroda, bilo je najava jos pre realizacije same posete. Takvi napadi kretali su se od toga da Zeljev izmislja srpsku opasnost prema Makedoniji (izjava Zan Videnova, predsednik BSP) pa do negiranja makedonskog naroda. Naspram njih makedonski mediju sam tok posete komentiraju sa pozicije "ne uljevati ulje u vatri" pri cemu se naglasava da ce biti jos poteskoca dok bugarske politicke strukture sfate da oko postojanja makedonskog naroda i makedonskog jezika nema cenkanja. U medjuvremenu javljaju i za osnivanje Drustva za prijateljstvo sa Makedonijom u Sofiji na cijem celu su Muhail Ognjanov i Velizar Encev, dvoje poznatih negatora postojanja makedonskog naroda. Ukratko, makedonske javnosti je vec odavno poznato da samo priznavanje nezavisnosti Makedonije sa strane Bugarske je jos daleko od toga da se prizna i postojanje makedonskog naroda. Tacnije da je u bugarskim politickim i naucnim krugovima jos dominantna svest da je Makedonija drzava gde zivi deo bugarskog naroda i druge nacionalnosti. Sasvim jasno da se za Bugare smatraju Makedonci. Samim tim proizlazi i teza nepostojanja makedonskog jezika, odnosno da je on "dijalekat" bugarskog jezika. Zbog svih tih ubedjenja predsedniku Gligorov nije negirana drzava vec jezik. Odnosno deo bugarskih politickih struktura nisu popustili u svojim stavovima da je suvisno imenovanje makedonskog jezika na medjudrzavnim dogovorima. Ali to je samo njihovo ubedjenje! Sami Makedonci vec su odavno oguglali na takve velikobugarske ambicije. Sto ne znaci da im nije jasna realna opasnost koji proizlazi iz takvih stavova.

KIM MEHMETI