NA LISTI ZA ODSTREL

Bugarska dopisnica bez prava na rad

AIM, Beograd Eli Jurikova je dopisnik bugarskog lista "Demokratija", gost centralnih bugarskih dnevnika, stalni saradnik Radio Free Europe, sekcija za Bugarsku. Bar je to bila do pre nekoliko dana, kada joj je Savezno ministarstvo za informisanje "zabranilo rad", bas kao i dopisnicima Monda, Frans Presa, Si-En- Ena, Skaj Njuza, La Paisa, Kriscan Monitor Sajnsa. Medju prvima se nasla na listi za odstrel i u krajnje nelagodnoj situaciji. Udata je za Srbina, deset godina zivi u Srbiji, ima stalni boravak , jedini je bugarski dopisnik sa ovog terena. Srbija je njen fah, odlicno poznaje Kosovo, Sandzak, Bosnu, usla je medju prvima sa srpskom vojskom u sruseni Vukovar.

Da li ste predosecali nevolju sa vlastima?

      - Ovako nesto moglo se ocekivati. Osecala sam nelagodu

mesecima. Kao profesionalac jednostavno moras da objavis cinjenice, a pri tom osecas da se to vlastima nikako ne moze svideti. Svi strani izvestaci sada cute, oni sto su "obelezeni" u nadi da ce biti pomilovani, oni koji jos nisu "prozvani", u nadi da nece doci na red. .

Da li oduzimanje akreditacije stranim novinarima dozivljavate kao politicku odmazdu za bombardovanje ili kao pocetak informativne izolacije Srbije?

         - Drzava se medijski zatvara. Ne znam zasto je ovu garnituru

zahvatila takva panika? Chega se boje? Verujem da su strani novinari tek pocetak. Posle ce na udar doci novinari, gradjani Srbije koji pisu za strane novine . U krajnjoj liniji, ometace se rad Borbe, Studija B, Vremena, Radija B-92, jer je vec "smisljeno" da bas oni, kao "izdajnici" svog naroda nude stranim izvestacima lazi. To je naravno smesno. Meni nije potreban Studio B, kad mogu da citiram generala Mladica koji mirno izjavljuje da ce , na primer, do noci uci u Gorazde, u trenutku dok se potpisuje primirje.

Mislite li da je ovaj lov na novinare osmislio Milosevic?

         - Moje misljenje se donekle razlikuje od stava mojih kolega, jer ja

ne verujem da svaka aktivnost u Srbiji krece od Milosevica. Ovo je potez bez sluha i diplomatije, a nacinili su ga ljudi koji ne mogu da shvate uzasan medijski efekat u svetu. Takva parada rezimske moci u ovom trenutku nije trebala Srbiji.

Da li ste obavili razgovor sa ministrom Ignjatovicem? Nisam ni pokusala da kontaktiram sa ministrom u tako ponizavajucim okolnostima. Duboko sam uvredjena. Ne zelim da prestanem da pisem, ali ni da rizikujem da me odvoje od porodice i deporutuju na granicu. Angazovala sam advokata i cekam njegove upute.

Ocekujete ili snaznu podrsku opozicije? -Opozicija nije slozna i to je donekle uzrok ovakvog informativnog stanja. Stvoreni su uslovi za ekstremno zataskavanje medija.

Vlasti tvrde da nemaju nista protiv prisutnosti stranih medija vec protiv odredjenih novinara koji "lazu".

• Ostavljen je prostor nasim redakcijama da posalju drugog coveka. Ali to znaci da bi strane redakcije morale da pristanu da za njihove novinare srpska politika odredjuje "moralno-politicku podobnost", sto je prakticno nedopustivo. Redakcija "Demokratije" je stala potpuno iza mene, a Radio Free Europe je poslao ostar protest zahtevajuci od ministra Ignjatovica da povuce svoju odluku.

Izvestaje stranih novinara vlasti tumace kao satanizaciju srpskog naroda. Kako Vi vidite Srbiju?

• Odlucila sam da u njoj ostanem ceo zivot. Da li cete ikad shvatiti sta je za Bugare, ili Rumune, znacila Jugoslavija? Uvek ispred nas i politickii i ekonomski. Bila je pojam. Narod je svuda putovao, lepse ziveo. U mislima Bugara Zapad je pocinjao vec u Dimitrovgradu. Srbi su vazili kao patriote, castan i posten narod. Vladajuca stranka je od njih napravila nacionaliste. Neko je uspeo da Srbiju i Hrvatsku vrati 50 godina unazad. Sa nelagodom dozivljavam Srbiju kao Bugarsku iz crnih vremena, kada se smatralo herojstvom slusati Radio Slobodnu Evropu.

Trudi li se srpski rezim da izvestacima ponudi "pravu" istinu o Srbiji?

     -  Radio Slobodna Evropa objavio je  medju prvima intervju sa Milanom

Gverom, nekoliko puta sa Karadzicem, koji je mogao da kaze sta hoce, svoju istinu. Za bugarski dnevnik napravila sam razgovor sa Arkanom. Svako je imao priliku da kaze svoje . Upravo je redakcija trazila od mene da imam distancu i cujem uvek sve strane. Ali,"istina" o kojoj govori rezim je konstrukcija pripremljena samo za domacu upotrebu, ne za svet. Primera radi, ako na konferenciji u inostranstvu bilo ko izgovori makar jednu meksu recenicu o Srbiji, onda ce uvece gradjanin Srbije moci da sazna neverovatnu pricu, koja uopste nema veze sa tokom konferencije. Mene kao stranca to moze, ali i ne mora da brine. Istina se ne moze zatvoriti i vlasti mogu samo da me dovedu na granicu i kazu da na toj medji prestaje istina o Srbiji.

Ssta je u tom slucaju sa gradjanima Srbije? Odijum postoji prema Srbiji, zato sto politicari jos nisu shvatili da nije greh pogresiti, vec ne priznati gresku i uporno na njoj istrajavati. Uzmimo samo zlocin u Prijedoru. Pet dana je to bila tema u svetu, a da Srbi o tome nista nisu znali. Posto je moj muz moja najbolja autocenzura, kada sam mu to rekla, odgovorio je: opet nesto izmisljate. Tek kada se Karadzic oglasio i priznao na taj nacin sve, suocio se sa tim.

Sta su Vama vlasti konkretno zamerile?

         - Obratila sam paznju na bugarsku manjinu, jer je staranje o

manjinama sastavni deo politike svake civilizovane drzave. To se u svetu svuda normalno prihvata. Vlasti u Srbiji u tome ne vide ljudsko pitanje, vec separatizam. Zastrasili su toliko ono malo aktivista partije DSBJ, da se gotovo vise ne cuju. Uprkos razumljive srpske osetljivosti zbog sankcija, i dalje ne mogu da shvatim da je rezim naprosto alergican kada upitate za Madjare, Bugare i druge. Moram priznati da me ne vole srpski, ali ni bugarski socijalisti.

Ssta je jos moglo da zasmeta?

• Americki izvori finansiranja moje radio stanice. Ovde se to odmah pretvara u spijunazu, tajnu agenturu neprijatelja i slicne konstrukcije. Zatim, ostrina mog pisanja, naravno. Ali, kako mozete da ne reagujete novinarski na pojavu Zzirinovskog u Srbiji koji salje tenkove sa gorivom? Najzad, prelila sam im casu kada sam sam izvestavala o velikoj politickoj, ekonomskoj i kriminalnoj aferi sa brodom "Hankubrat". Bio je to bugarski brod sa benzinom koji je uz pretnju da ce se zapaliti i izazvati ekolosku katastrofu na Dunavu, odbegao u Srbiju, a da bugarska vlada dugo nije znala sta je sa posadom. Prirodno je da je to u Bugarskoj bio hit i da sam morala da odreagujem.

Da li ste dozivljavali pritiske i pretnje?

      - Pritisci zvanicnika ("jadna Bugarska ako ti za nju izvestavas"),

anonimni preteci telefonski pozivi, uzasna pisma sa potpisom " srpski patriota". Zasto hocu da posvadjam dva naroda, pitali su me na tecnom bugarskom. Sedam dana sam dobijala samo pisma sa kukastim krstom. Igra nerava. Jednom mi se na vratima pojavio sa viskijem "obozavalac" iz Bugarske, navodni bugarski biznismen. Primila sam ga cista srca, a on me je pitao sta da radi, da li da saceka sa ulaganjem, zbog sankcija. Odjednom je izvadio iz dzepa fotokopije mojih honorara i grubo konstatovao da sam se jevtino prodala. Ponudio mi je tri puta vecu sumu, da vise ne pisem "lazi". Posle me je jos tri puta zvao da proveri, da li cu prihvatiti njegovu ponudu. Neprijatno.

Kako vidite buducnost, sopstvenu i srpsku?

        - Ja ne znam sta cu dalje uciniti. Ne zelim u neku drugu

zemlju, jer je Srbija moj dom i nju najbolje poznajem. A Srbija ce se kad-tad probuditi iz dubokog sna, kao sto se dogodilo svim totalitarnim rezimima. Zar mislite da jedan castan narod moze zauvek ziveti sa hipotekom proslosti, sa greskama u ratu, sa lazima, zrtvama i terorom? Sa istinom o Bosni? Znaju Srbi za bolje dane. Za godinu, ili dve, desice se nesto. Mozda novo, manje pogubno, dogadjanje naroda?

Gordana Igric