BEZ SOLIDARNOSTI U BRITANSKIM MEDIJIMA

Oduzimanje akreditacija stranim dopisnicima iz Beograda

AIM, London - Vest da su vlasti u Beogradu uskratile gostoprimstvo dopisnicima nekoliko svetskih medija, u Britaniji je prosla potpuno nezapazeno. Preciznije, zabelezio ju je tek deo stampe i to mahom oni koji su na neki nacin indirektno pogodjeni.

Vise se i nije moglo ocekivati, s obzirom na gorazdanski pakao koji vec danima i sasvim opravdano zauzima citave novinske stranice i minute radio i TV programa.

Medju onima koji su se pozabavili oduzimanjem "novinarskog hleba" nalaze se londonski "Tajms" i "Dejli telegraf". Prvi je u ponedeljak objavio kratku vest u kojoj se govori o 13 stranih dopisnika iz Beograda i pojedinacno navode samo CNN i AFP. Citira se jos jedna recenica iz protesta koje je Udruzzenje stranih dopisnika uputilo Milosevicu i to je gotovo sve.

"Dejli telegraf" je dan ranije objavio reportazu svog novinara koji pise kako je bio uhapsen u Zvorniku i iznosi pretpostavke da mu se to desilo zato sto ce se mozda nasao na listi nepozeljnih.

Vest je svakako ono sto je je objavio Rojter, ali je retko ko ovde preneo. Britanija je uputila protest beogradskim vlastima u kojem izrazava "zalenje zbog suzavanja slobode stame". O tome clanove britanskog parlamenta u utorak obavestio sam Dzon Mejdzor.

Zamoljena da za AIM prokomentarise najnoviji 'gest gostoljubivosti' jugoslovenskih vlasti, Desa Trevisan, dopisnik "Tajmsa" i doajen medju strnim novinarima u Beogradu, kojoj je, inace, medju prvima, jos krajem prosle godine, uskracena akreditacija, sto je ona tada nazvala presedanom koji, ako se odcuti, moze i druge da zadesi kaze: "To je stil koji apsolutno odgovara stanju duha u Srbiji i aroganciji tamosnjih vlasti. Ne postuju se nikakve medjunarodne norme, a ono sto je najstrasnije, sve je upereno pr otiv nezavisnih medija u Srbiji. Sledeca faza je, dakle, obracun sa hrabrim nezavisnim novinarima koji bez ikakve zastite rade svoj. Njih vlasti hoce da zaplase. Odstraniti citave redakcije, to se nije desavalo ni u bivsem SSSR", kaze gospodja Trevisan.

Da je rec o smisljenoj, simultanoj akciji vlasti u Beogradu misle i u Voriportu, magazinu istoimenog institu koji posledinjih meseci mahom pise o zbivanjima na podrucju bivse Jugoslavije. "Nije slucajno sto se u isto vreme napadaju Soros i strani dopisnici. Sledeci potez su nezavisni mediji u Srbiji," kaze Vanesa Vasic-Janekovic.

Brajan Lakam, jedan od vodecih ljudi u Institu za medije u Mancesteru, koji je za Evropsku zajedinicu predvodio tim za nadgledanje predizborne kampanje u Srbiji i Crnoj Gori u decembru 1992, proslog leta nije dobio jugoslovensku vizu. Uskracivanje akreditacija stranim novinarima ipak ga je sokiralo. "Nije rec samo o ugrozavanju slobode stampe, vec i o nanosenju dugorocne stete samoj Srbiji. Ljudi ce sve manje znati o njoj, a udaljenost izmedju Srbije i Evrope, pa i sveta time se jos povecava. Ljudi ce usko ro Srbiju poceti da dozivljavaju kao neku malu, udaljenu, zemlju treceg sveta, ili kao nepostojecu zemlju bez ljudi, sto je trauma, pre svega za one ljude u Srbiji koji civilizovano misle," kaze za AIM gospodin Lakam.

U londonskom "Index on cenzorssip", medjunarodnom magazinu za slobodno izrazavanje su nam rekli da je onemmogucavanje rada vrhunskim svetskim medijima upozorenje da Srbija ide dalje u totalitarizam. "To je losa vest za malo preostalih domacih nezavisnih novinara, ali i stranih dopisnika u Srbiji", kaze glavna urednica Ursula Oven.

Milica Pesic