SVE KARTE U OPTICAJU

AIM, PRISTINA, 21. 04. 94.

Ponovo je u opticaju ideja o podeli Kosova, kao jedno od mogucih resenja za ovaj visedecenijski problem. Ovaj predlog je poslednjih dana iznela Nova Demokratija.

U poslednje dve godine, nekako se teritorijalna podela Kosova stalno namece kao jedno od mogucih resenja za prostor na kojem zivi skoro dva miliona gotovo etnickog albanskog stanovnistva. Zagovornici ovakve ideje kao da najmanje razmisljaju o cinjenici da svaka podela teritorije vodi ka oruzanim konfliktima, sto se vec pokazalo na primerima Hrvatske i Bosne. No, karte o "velikom" ili "podeljenom" Kosovu, ne napustaju "umne glave".

U svojoj etnickoj karti, Albanci vide i teritorije koje se nalaze u Srbiji, dakle Bujanovac, Presevo, Medvedja, kao i teritorije u Zapadnoj Makedoniji i Crnoj Gori, gde je vecinsko albansko stanovnistvo.

Verziju o podeli Kosova, kroz Memorandum, izneli su poznati srpski akademici, okupljeni oko kolege i bivseg predsednika Jugoslavije, Dobrice Cosica, kojima su se pridruzili i kosovski autonomasi. Po toj karti Kosovo i Metohija se dele izmedju Srba i Albanaca. Srpskoj strani pripala bi mesta na kojima su srednjovekovni manastiri, osim Visokih Decana. U to vreme, kada je karta o deobi Kosova bila u igri, iz ovog manastira, prenete su u Srbiju sve relikvije, zlato, ikone, svo bogatstvo. I pored obecanja odgovornih da je u pitanju samo restauracija crkvenih vrednosit, do dana danasnjeg nista nije vraceno na svoje mesto. Stoga, ovdasnji posmatraci ne iskljucuju mogucnost da je ovakva podela Kosova, iskonstruisana u SANU, "jos u igri".

Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je izricit po tom pitanju. On je u vise navrata ponovio da "nema i nece biti podele Kosova, kao sto nude neki srpski krugovi. Moze doci u obzir samo razmena teritorija, tako sto bi se Leposavic ili neka druga sredina, nastanjena iskljucivo Srbima, zamenila za Bujanovac, Medvedje ili Presevo, gde zive Albanci". Rugova i njegovi saradnici igraju samo na svoju kartu o "nezavisnom i samostalnom Kosovu", odnosno albanskim teritorijama koje mogu biti i u federaciji i u konfederaciji sa Jugoslavijom, zavisno od daljih dogovora i kretanja situacije.

Ponovnim izbijanjem Kosova u prvi plan na medjunarodnoj politickoj sceni, pojavila se i nova karta, o tzv. reduciranom Kosovu, na koju su "zaigrale" nove demokrate i njihove pristalice. Izradjena je po predlogu prof. dr. Milovana Radovanovica. Po toj karti, "teritorija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija se smanjuje sa sadasnjih 10.887 kvadratnih kilometara na oko 6.650 (precizno administrativno razgranicenje izvrsilo bi se posle detaljnog uvida na terenu). Teritorija Centralne i Juzne Stare Srbije se povecava sa sadasnjih 55.968 na oko 60.200 kvadratnih kilometara. Ukupno stanovnistvo na Kosovu i Metohiji se smanjuje za 514.666, tj. sa 1.954.747 na 1.440.081. U odnosu na popis iz 1991.godine, broj stanovnika bi se smanjio za 26,3 procenata. Ukupan broj stanovnistva na teritoriji koji bi se prikljucio Centralnoj i Juznoj Srbiji, a prema popisu iz 91.god., iznosio bi 514.666.To je stanovnistvo danasnjih kosovskih opstina Vitina, Gnjilane, Gora, Zvecan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Leposavic, Novo Brdo, Opolje, Podujevo i SStrpce. Ovih dvanaest opstina, po ovoj karti, bi usle u sastav Centralne, odnosno Juzne Srbije. Smanjena teritorija Kosova i Metohije, odnosno "malog Kosova" bi se svela na njene prave istorijske i geografske okvire, smatra dr. Radovanovic, na 19 opstina, od kojih je jedna (Malisevo) nedavno ukinuta. Tvorci ove karte predlazu drugoj strani da se o statusu politicke autonomije pokrajine "moze pregovarati samo do nivoa i znacenja, ciji je prag drzavni integritet Srbije i SR Jugoslavije.

Po ovom projektu, poseban autonomni status "slobodnih gradova" imali bi Pristina, Gnjilane, Urosevac, Prizren, Djakovica i Pec. Albanci u Centralnom i Juznom Kosovu, Drenici, Metohiji, Podrimi i prizrenskom kraju (bez sarplaninskog regiona) imali bi kulturnu autonomiju, ciji bi se oblici, novi sadrzaji, finansiranje i prohodnost, detaljno razradjivali i sankcionili odgovarajucim zakonskim odredbama Republike Srbije i propisima pokrajinskih organa uprave. Albancima se nudi, da sem kulturne, na ovim "svojim teritorijama", imaju i politicku autonomiju, ciji bi oblik, stepen, sadrzaj, ingerencije i subordinaciju regulisao Ustav republike Srbije i Ustav SR Jugoslavije, poput Ustava iz 1974.godine. To ne znaci da ovakva autonomija moze biti analogna tom Ustavu, niti moze imati bilo kakav specijalni status koji otvara put definitivnoj dezintegraciji Republike Srbije i SR Jugoslavije, formiranju druge albanske drzave na tlu Srbije (mozda i Crne Gore) i daljoj sukcesiji na tlu Republike Makedonije", stav je tvorca karte o reduciranoj teritoriji Kosova, prof. dr. Milovana Radovanovica.

Iako je za neke bivse kosovske politicare Albance privlacan Ustav iz 1974.god. aktuelni lideri kosovskog naroda ovakve ideje nazivanju smesnim, porucujuci da se Albanci nece "klizati na tankom ledu", jer je tadasnja autonomija za sadasnje prilike prevazidjena, u svakom pogledu.

Sa ovakvim obrazlozenjem slazu se i u Demokratskoj stranci Srbije, ali oni se zalazu za potpuno ukidanje autonomije. Protiv autonomije su i srpski radikali. Medjutim, da autonomiju vec uzivaju Albanci na Kosovu, tvrde samo Milosevicevi socialisti.

Medju "autohtonim" kosovskim stanovnistvom, ovih dana je pustena u "opticaj" i teza o autonomiji Srba. Po toj jos neobjavljenoj karti, ljudi "u prolazu", kako se ovde nazivaju doseljenici ili "kolonisti" i svi oni koji bi da se vrate na ovim prostorima, mogli bi da se nastane u Metohiji (Pec, Istok, Klina, Mitrovica), "kako bi se razgranicili sa Albancima".

I tako, dok svako pravi svoje etnicke i teritorijalne karte, odgovorni za iznalazenje resenja, izgleda da cekaju poslednji trenutak. Dugo ocekivani srpskoalbanski dijalog se stalno prolongira, jer ocito da za kompromisni dogovor jos uvek nije spremna ni jedna od sukobljenih strana.

Branislav OLUJIC