DALEKO DO MIRA

AIM, PRISTINA, 21. 04. 94.

Intervju: FEHMI AGANI

Fehmi Agani, poznati kosovski sociolog i univerzitetski profesor, od samog zacetka pluralistickog zivota aktivno se ukljucio u rad najuticajnije partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova. Kao potpredsednik, smatra se jednim od uticajnijih ideologa politike koju vodi ova partija. Bio je ucesnik srpsko-albanskog dijaloga oko normalizovanja stanja u obrazovanju na albanskom jeziku. Gotovo je redovan ucesnik medjunarodnih skupova na kojima se traze resenja za krizu u ex-Jugoslaviji i kao dobar poznavalac balkanskih prilika rado je citiran u domacoj i svetskoj stampi.

AIM: Na prostoru BiH i Hrvatske, i pored trenutnog delimicnog prekida zbog najnovijeg stanja u Gorazdu, odvija se proces pregovora, koji bi trebao rezultirati prestankom rata. Ukoliko se to postigne, postoji li mogucnost prenosenja ratnog pozara i na Kosovo, kako prognoziraju ovdasnji analiticari?

AGANI: Iako su u Bosni i Hrvatskoj ucinjeni, izgleda, znacajni koraci ka prestanku rata, do mirnih resenja je, na zalost, jos daleko. Jos su znacajno prisutne tendencije okoriscavanja "rezultatima" rata, nasledjivanja prisvojena ratom, iznudjivanja resenja. Pri tome se zaboravlja da su iznudjena resenja kratkotrajna i cesto sama postaju izvorom novih sukobljavanja.

Na Kosovu, iako se kao priblizava neposredno raspravljanje o statusu ove bivse pokrajine, opasnost ratnog pozara nije sasvim izbegnuta. Pre svega, Kosovo je izlozeno surovom drzavnom teroru a Albanci diskriminaciji. Teror sam predstavlja oblik neobjavljenog rata i tesko je odrediti kada i pod kojim uslovima moze eskalirati u stvarni rat. Ako TV Srbija, kada se strajkuje u "Kolubari" ili Zeleznici odmah emituje jednocasovne i duze emisije o Kosovu, to znaci da vladajuca garnitura jos racuna na negativne strasti i nacionalisticku histeriju, koju je izazvala u odnosu na Kosovo. To, medjutim, znaci i da, ukoliko se u Srbiji zaostre politicki ili socijalni odnosi, vladajuci rezim ce vrlo brzo pokusati da sukobe prevazidje prenoseci ih ili izazivajuci ih na Kosovu, sto predstavlja dopunsku opasnost za Kosovo. Ipak, ima vise razloga da se veruje da je Srbiji, sve umornijoj i iscrpljenijoj brojnim ratovima u kojima, navodno, ne ucestvuje, pod medjunarodnim nadzorom i stegama, sve teze, pa i nemoguce da otvara nove frontove. Pogotovo kada joj to bitno otezava jasno opredeljenje albanskog politickog pokreta za mirno resavanje pitanja Kosova i kada je svesna da ratni sukob na Kosovu ne moze a da ne obuhvati sve Albance, odnosno da ne preraste u siri regionalni ratni sukob.

AIM: Srpski zvanicnici smatraju da je Kosovo unutrasnji problem Srbije, dok Albanci podvlace srpsku okupaciju nad njima. Kako Vi vidite eventualni pocetak srpsko-albanskog dijaloga, koji neki krugovi, doduse tiho, najavljuju?

AGANI: Teza zvanicne Srbije da su Kosovo, pitanje buduceg statusa Kosova i sudbina kosovskih Albanaca unutrasnje pitanje Srbije hegemonisticka je teza i cinjenicno je neosnovana i neodrziva. Kosovo nije, niti je bilo sastavni deo Srbije. Ono nije Srbija ni po nacionalnom sastavu stanovnistva, u kojem Srbi cine tek deseti deo, ni po izrazenoj volji stanovnistva Kosova (referendum iz 1991. god.), koje se sa ogromnom vecinom, cak 87 odsto mogucih glasaca, izjasnilo za nezavisnost. Kosovo nije sastavni deo Srbije ni po ranijem ustavno -pravnom uredjenju ex-Jugoslavije (jedino legalnom?), po kojem je, doduse, uslovno i nominalno bilo u sastavu Srbije, ali kao posebna celina. Kosovo je bilo, skoro, ravnopravna federalna jedinica, kao i Srbija u bivsoj federaciji, ali nije bila sastavni deo Srbije. Jednostrana pravna akrobatika, kojom jedna federalna jedinica ukida drugu i prisvaja sebi pravo da odlucuje u ime nje, naravno da ne obavezuje Kosovo. Danas je Kosovo u sastavu Srbije vojno-policijskom prisilom, tj. okupacijom. Uostalom, kako moze sudbina jednog naroda (Albanaca) biti unutrasnja stvar drugog naroda?

Dakle,ocene stanja i mogucnosti resavanja pitanja Kosova od strane Albanaca i zvanicne Srbije bitno se razlikuju i to otezava cak i pocetak nekog dijaloga. Obecavajuceg, pak, raspravljanja i razgovora o resavanju pitanja Kosova ne moze biti, ukoliko se Srbija ne oslobodi iluzija o mogucnostima "integracije" Kosova u Srbiju i njegove "srbizacije", kakvim se u Srbiji neki zanose.

AIM: U tom kontekstu i pitanje, koliko je Albanija ukljucena u proces resavanja kosovskog problema, odnosno u kojoj meri i kako moze svojom politikom uticati u tom procesu?

AGANI: Albanija je ukljucena u proces resavanja pitanja Kosova svojim jasnim i doslednim stavom. Ona odbija svaku nasilnu promenu granica, podrzava opravdane zahteve naroda Kosova i odlucno se zalaze za mirno resavanje kosovskog problema. Pretpostavljam da ce Albanija ovako i nastaviti da pozitivno utice na tok zbivanja na Kosovu i oko njega.

AIM: Na kriznim zaristima u ex-Jugoslaviji, cini se da je vrlo jaka angazovanost SAD i RUSIJE. Da li smatrate da ce ove dve drzave preuzeti posrednicku ulogu u uspostavljanju eventualnog dijaloga izmedju Srba i Albanaca?

AGANI: Bez angazovanja SAD, Evropske Unije i Rusije, ocito je da se ne mogu resiti pitanja kriznih zarista u bivsoj Jugoslaviji, pa ni pitanje Kosova. Posredovanje SAD i Rusije kao da je dalo izvesne pocetne rezultate u Bosni i Hrvatskoj. Mi se nadamo njihovom posredovanju, direktnom ili kako god budu procenili korisnim. Medjutim, militantni krugovi u Srbiji kao da se zele prilagoditi ovom dvojnom posredovanju. Jedna izjava g. Curkina u Americi, nakon potpisivanja hrvatsko-muslimanskog dogovora, u kojoj on, odgovarajuci na jedno pitanje vezano za Kosovo spominje i neki "veliki broj" Albanaca koji prihvataju Srbiju kao svoju drzavu, dok se o politickom, nacionalno-oslobodilackom pokretu Albanaca govori kao o "nepomirljivim Albancima", koji iskazuju "netolerantnost" da cak odbijaju vakcinisanje dece i lekarsku pomoc Srba, sto je cista besmislica, kao da potvrdjuje ovu pretpostavku. Nekriticno prihvatanje lazi danasnje zvanicne Srbije bi unapred hendikepiralo svaku posrednicku misiju.

AIM: Kako komentarisete ucinak Evropske Unije u odnosu na resavanje pitanja Kosova?

AGANI: Imamo razumevanje i podrsku mnogih evropskih zemalja i institucija. Medhutim, ucinkom Zenevske konferencije ne mozemo biti zadovoljni. Ako se zakaze jedan sastanak, recimo po pitanju normalizacije nastave na albanskom jeziku na Kosovu, kao sto je bilo septembra prosle godine, sastanak na kome Srbija odbija da ucestvuje, pa se onda propusta citava jedna skolska godina, bez i jedne druge vidljive inicijative, onda je jasno da to ne obecava puno. Mi ne ocekujemo od Medjunarodne konferencije cuda, ali smo mogli ocekivati da Medjunarodna konferencija izjavi da je pitanje normalizacije nastave na albanskom jeziku blokirano zbog nekooperativnosti Srbije, koja je jednom vec prihvatila da ovo pitanje bude predmet Medjunarodne konferencije.

AIM: U nekim srpskim krugovim pominje se mogucnost podele Kosova, kao jedno od resenja. Kakav je Vas stav po tom pitanju?

AGANI: Projekti o podeli Kosova apsolutno su neprihvatljivi. Svojim etnickim, ekonomskim i drugim povezanostima, Kosovo je nedeljivo. U Kraljevini Jugoslaviji, Kosovo je bilo podeljeno u tri banovine, a tokom Drugog svetskog rata u tri okupacione zone (Italije, Nemacke i Bugarske), pa je ipak Kosovo zivelo kao jedna celina, privredna, drustvena pa i politicka. Uostalom, nije moguca podela Kosova bez iseljavanja vise stotina hiljada ljudi. Ko bi to mogao hteti ili mogao prihvatiti?

AIM: Utisak je da se na albanskoj politickoj sceni na Kosovu zbijaju redovi. Medjutim, nekako istovremeno neki krugovi tvrde da u nekim politickim partijama postoje raskoli, pa cak i u pristupu resavanja kosovskog pitanja?

AGANI: Da, na albanskoj politickoj sceni na Kosovu postoje odredjena previranja. Bilo ih je, bice ih jos, a ima i raznoglasja. Mada je to tesko shvatljivo, obzirom na tezinu srpskog pritiska na Kosovu i mada to objektivno steti albanskoj poziciji, ipak se cini da je to neizbezno. Medjutim, dosadasnji raskoli u nekim partijama su uspesno prevazidjeni, a nema nikakvog raslojavanja u odnosu na osnovna pitanja koja se ticu statusa Kosova, pa i nacina njegovog ostvarivanja. U odnosu na to pitanje, u svakoj partiji i citavoj albanskoj javnosti postoji potpuna saglasnost.

AIM: Poslednjih nedelja Kosovom je kruzila prica da postoje odredjene nesuglasice na relaciji Rugova- predsednik kosovske vlade u egzilu Bujar Bukosi, zbog razlika u pogledu resavanja kosovske krize?

AGANI: Ne. Razlike niti postoje niti mogu postojati.Stav predsednika Rugove i g . Bukosija obligativno je odredjen Referendumom 1991.god., o suverenom i samostalnom Kosovu. Ishod Referenduma uokviruje i njihova ovlascenja i njihova licna opredeljenja u resavanju pitanja Kosova, bez obzira na eventualne nepodudarnosti koje mogu biti rezultat nepreciznosti neke izjave ili netacnosti njenog prenosenja.

AIM: Ne moze a da se, u kontekstu resavanja kosovskog cvora, ne prati i situacija izmedju Grcke i Albanije. Kako Vi gledate na upad grckih terorista na teritoriju Albanije i najnovija ubistva vojnika albanske vojske? Da li se ovo moze povezati i sa Kosovom, cime se vec bave ovdasnji analiticari?

AGANI: Upad grckih komandosa u Albaniju i ubistvo albanskih regruta, zlocinacki je akt i opasna provokacija. Izraz je poodavne zudnje grckih ekstremnih krugova za tzv. Severnim Epirom ali i sadasnjih politickih poteskoca Grcke. Naime, grcka politika prema Makedoniji i uopste grcke pretenzije i odnosi prema susedima doveli su samu Grcku u tezak polozaj, prvenstveno u i prema Evropskoj Uniji .I saveznistvo sa Milosevicem dodatno otezava njen polozaj. Pored svih ovih teskoca, najavljivanje novog kriznog zarista na grcko-albanskoj granici i prikivanje paznje domace i inostrane javnosti na nju, misle odredjeni krugovi u Grckoj, moze biti od koristi. Zaostravanje moze izgledati korisno tim krugovima pogotovo sada kada jasni znaci relativno brzog oporavka Albanije cine jalovim nade o ekonomskoj, duhovno-crkvenoj i drugoj grckoj penetraciji u toj zemlji.

Teroristicki akt grckih paramilitaraca ne mozemo a da ne vidimo u vezi sa Kosovom. Isuvise je izrazena identifikacija grcke politike sa velikosrpskim pretenzijama. S druge strane, Srbija je i ranije stalno pothranjivala, podsticala i pomagala grcke pretenzije prema Albaniji i podudarnost megali iluzija i interesa je ocita. A Srbiji je novo krizno zariste na Balkanu i te kako potrebno...

Eugen Saracini