MIR ODMAH - PODELA KASNIJE

U pozadini gorazdanske krize - pokusaj povratka na koncept podele BiH.

AIM, Beograd,18.04. "Mir odmah i svugde...", politicka je floskula kojom srpski predstavnici docekuju medjunarodne pregovarace koje ovih dana primaju kao "dobronamernog" posrednika u do sada najdramaticnijoj krizi nastaloj povodom bivse Jugoslavije. Takvo resenje ponudio je srpski predsednik Milosevic u razgovorima sa Kozirevim i drugima, za njega se u svakoj prilici zalaze lider bosanskih Srba Karadzic, a jos pre izbijanja gorazdanske krize, muslimanskom kolegi ponudio ga je vojni vodja Srba u BiH Mladic. Na prvi pogled, takvom srpskom stavu nema se sta prigovoriti, pogotovo jer je uvek pracen onim "...bez prejudiciranja politickog resenja."

Ukoliko se, medjutim, makar malo porazmisli o tom mirovnom verbalizmu, dolazi se do zakljucka da se njime upravo prejudicira politicko resenje, i to bas ono koje srpska politika pokusava da ostvari od pocetka rata. "Mir odmah i svugde", naime, znaci zamrzavanje postojece situacije, a to, opet, podrazumeva srpsku kontrolu nad 70 odsto teritorije BiH, od cega je veliki deo "posrbljen" etnickim ciscenjem. Nema tih pregovora u kojima bi oni koji su ratovali za teritorije, posle rata predali iste te "oslobodjene" teritorije. Tvrdnja o tome da se ne "prejudicira politicko resenje" ustvari znaci da su srpski pregovaraci spremni na razgovor o svemu, sa pozicije kontrole dve trecine Bosne i Hercegovine - u eventualnom sporazumu nastalom posle toga, mogu cak "galantno" da se odreknu i desetak odsto gudura koje drze.

To je razlog za vladu u Sarajevu da ne prihvati takvu varijantu mirovnog sporazuma. Sprovodjenje ovako zamisljene "sveobuhvatne" mirovne formule znaci, istovremeno, povratak na Oven - Stoltenbergov plan podele BiH - plan etnicke podele, uz priznavanje rezultata etnickog ciscenja, nasilnog menjanja granica i stvaranja "velikih" nacionalnih drzava - Srbije i Hrvatske, kao i znatno manje, ali ipak nacionalne drzave Muslimana. Srpska politika ne krije da zeli povratak tog plana - Milosevic je bio vise nego jasan u izjavi posle sastanka sa Kozirevim da je "jedini pragmatican put ka miru" da se pregovara o osnovama koje je "ponudila Evropska unija i drugih ideja koje su bile na stolu." Zudjeni povratak planu podele BiH bio je ocigledan vec po dobrodoslici kopredsednicima zenevske konferencije, odnosno cinjenici da su oni jedini zapadni diplomati primljeni na srpskoj strani posle akcije NATO aviona. Izvesno ohrabrenje za ovakav stav, stratezi u Beogradu i na Palama pronalaze bez sumnje u najnovijoj francuskoj inicijativi, pozivu Alana Zipea da se Francuska "aktivno" ukljuci u mirovni proces, tako sto ce, uz predstavnika SAD i Rusije, ubuduce dobiti mesto kopredsedavajuceg zenevske konferencije, a u ime Evropske unije. Plan podele Bosne i Hercegovine, na koji bi srpska strana da se vrati, izvorno i jeste ne samo plan Evropske unije, nego realizacija tzv. francusko-nemacke inicijative, koja pored podele BiH, predvidja i postepeno ukidanje sankcija - a Milosevic u najnovijim pregovorima insistira i na tome. Nije na odmet setiti se da je nedavno upravo Zipe, potpuno neocekivano, pozvao u posetu jugoslovenskog sefa diplomatije Jovanovica sto je, prema analizama u Francuskoj, imalo pre svega za cilj da se Vasingtonu pokaze da je Pariz nezadovoljan tretmanom koji je dobio u najnovijem razvoju povodom jugo-krize. Odgovori na pitanja - sta je srpska strana htela ofanzivom na Gorazde, zasto i posle intervencije NATO-a nastavlja da provocira taj vojni savez toliko da neki zapadni novinari to nazivaju "ne vise izazivanjem, nego pozivanjem vazdusne intervencije", zasto je NATO uopste reagovao i zasto tako stidljivo, mogu se naci upravo u ovome. Kada je Mladiceva ponuda Delicu za "sveopsti mir", u prisustvu Rouza, pre desetak dana odbijena - usledilo je neocekivano bombardova nje oko Gorazda i zaostravanje krize. Stvari trenutno idu u prilog zeljama srpskih vodja - ka podeli BiH. Trenutni interesi svih onih - kako unutar samih aktera, tako i medju zainteresovanim svetskim faktorima - koji su i do sada isli ka podeli Bosne i Hercegovine, kroz protekle dogadjaje vracaju se u maticu zbivanja na terenu. Cinjenica da je takav koncept trajno poguban i da vodi dugotrajnoj destabilizaciji ovog prostora, libanizaciji, permanentnom terorizmu, novim ratovima, da kao presedan priznavanja granica naturenih silom moze da posluzi i na nekih cetrdesetak tacaka samo u Evropi gde postoje potencijalni i etnicki konflikti, da legalizuje etnicko ciscenje - ni do sada nije brinuo ni domace ni svetske centre odlucivanja, bar one koji su zainteresovani za takvo resenje. Da jeste, odavno bi nasli nacina da zaustave rat. Oni drugi, koji shvataju pogubne posledice podele BiH, sada su u defanzivi, jer je nametnut izbor izmedju ovakvog koncepta sa jedne i opsteg, verovatno internacionalizovanog rata sa druge strane. Negovan Sremac