"PUTUJ EVROPO. OSTAVI MALO PECIVA"

Standard

AIM, Beograd 19.4.94. Prema najnovijim podacima drzavne statistike u februaru je, posle dugog niza meseci, preokrenut trend osiromasenja stanovnistva u SR Jugoslaviji. Mozda ce nekome takva konstatacija delovati ironicno - jer se zasniva na podatku da je prosecna plata iznosila nepuna 64 dinara, a vrednost mesecne korpe hrane i pica za cetvoroclanu porodicu gotovo 400 dinara - ali je to nesumnjivo bolje, ili manje lose nego u januaru ove godine kada je prema prosecnoj plati od 26 dinara stajala korpa hrane i pica od 440 dinara. Podaci za mart jos nisu obradjeni u celosti, ali je prema delimicnim saznanjima izvesno da ce doci do daljeg smanjivanja jaza izmedju plata i troskova hrane. Procenjuje se da ce prosecna plata iznositi oko 100 dinara, dok su cene osnovnih namirnica u martu stagnirale ili padale, tako da bi mozda samo tri i po prosecne plate bile dovoljne za prezivljavanje u martu, sto jeste osetna razlika u poredjenju s prvim mesecom ove godine kada je korpa hrane i pica vredela gotovo 17 prosecnih plata. Medjutim, ni toliki pomak za krakto vreme nije dovoljan za prezivljavanje buduci da, prema statistickom standardu, u budzet cetvoroclane porodice ulazi 1,6 prosecnih plata. Osim toga, ovde je rec samo o ishrani a ne i o ukupnim troskovima zivota, tako da je sve na nivou trenutno najpevanije sansone Djordja Balasevica ("Putuj Evropo, i ostavi nam malo peciva - ovde je lepo, sreca jedna neizreciva"). Ko se ne plasi secanja ne duzeg od godinu dana videce, i pored oporavka u februaru ove godine, da je kupovna moc prosecne plate dramticno smanjena za prethodnih 12 meseci. Statistika ne belezi nijedan proizvod koji je sada, poredjenjem cena i plata, dostupniji potrosacu. Pre godinu dana covek je s prosecnom platom mogao kupiti 62 odsto vise mleka nego danas, 72 odsto viãe jestivog ulja, 44 odsto vise benzina, 57 odsto vise hleba... Ili, sada je za kupovinu jednog kauca potrebno 12 plata, a pre godinu dana bilo je dovoljno 4,5 mesecnih zarada; onda je masina za pranje rublja kostala 8,6 a sada 18,4 plata; domaci kolor televizor kostao je 10,3 prosecnih plata, dok je sada potrebno odvojiti 22,2 plate... Nema celovitog i pouzdanog objaãnjenja kako ljudi prezivljavaju. Rec je o najvecem delu stanovnistva jer je, prema strucnim procenama, sloj imucnih sveden na najvise dva odsto, a svi ostali se nalaze u manje ili vise jednako teskom materijalnom polozaju. I do 1993. godine Srbija i Crna Gora isle su suprotno od evropskih tokova: u strukturi ukupne licne potrosnje ishrana je zahvatala 36 odsto 1990. godine, da bi se dve godine kasnije taj udeo povecao na 53,2 odsto. Nema podataka za 1993. godinu, ali nema sumnje da je trend iz prethodnih godina zestoko pogorsan s obzirom na hiperinflatorno osiromasenje stanovnistva. Dr Pavle Petrovic, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, procenjuje da je drzava preko hiperinflacije u prosloj godini "olaksala" privredu i stanovnistvo za oko 2,5 milijardi americkih dolara. Ukratko, prezivljava se prodajom deviza iz "slamarica" (za tri meseca postojanja novog dinara neto priliv u devizne rezerve drzave iznosi oko 325 miliona DEM), prodajom dragocenosti i umetnickih predmeta, seljenjem iz vecih u manje stanove ili iz boljih delova grada na periferiju, primanjem pomoci od rodjaka ili prijatelja iz inostranstva

• a neki od onih koji nista od toga nisu imali samovoljno su prestali da prezivljavaju. Jedan broj je dosao kuci s ratnim plenom, ali je broj korisnika i ukupna suma sasvim neodredjena za sada. Ipak, glavni izvori opstanka su mesovita domacinstva i siva ekonomija. Blizu 40 odsto domacinstava u Srbiji zaradjivalo je i u preduzecu i na njivi, pa je masovno zaustavljanje fabrika velikim delom amortizovano prihodima iz poljoprivrede. Tacnije receno, ako na njivi i nije bilo zarade, zahvaljujuci upornim drzavnim nastojanjima da sto vise izvuce sa sela, taj deo stanovnistva nije strahovoa ni od gledi niti od hladnoce. Podrazumeva se da ni velicina sive ekonomije u registrovanom drustvenom proizvodu SR Jugoslavije povecan je sa 31,1 odsto u 1991. godini na 54,4 odsto prosle godine. To je nalaz onih strucnjaka koji se strogo pridrzavaju svetske metodologije tako sto sivoj ekonomiji pripisuju samo ono sto je moguce precizno izracunati ili osnovano prognozirati. Nasuprot njima, vecina analiticara je sklona da navedene velicine sive ekonomije prihvati kao najdonju granicu stvarne velicine nelegalnog rada i zarada. Zbog takve smese svega i svacega sve prognoze buduceg kretanja standarda imaju vise nepoznanica no sto je uobicajeno. Povratak sive ekonomije u legalnu, bar vecim delom, podrazumeva pre svega vracanje poverenja gradjana u drzavu - odnosno, kako istice poznavalac ove oblasti Gordana Bozovic, otklanjanje nepoverenje drzave u privatni sektor i privatnu inicijativu. Status privatnih preduzetnika bice, po svemu sudeci, najpouzdaniji pokazatelj stvarnih namera vlasti i, u krajnjoj liniji, osnov za procenjivanje kretanja standarda, pojedinacnog i opsteg. Recimo, procenjeni rast plata od oko 50 odsto u martu, uporedjeno sa prosecnim platama u prethodnom mesecu, objasnjava se pored porasta proizvodnje i prometa dj i "nenamenskim" koriscenjem kredita. Naime, iz vlasti stizu pretnje da ce spreciti trosenje kredita na plate, jer su odobreni za povecanje proizvodnje. To su pretnje onog koncepta ekonomije koji je izmislio dohodak i slicne kategorije, odnosno "istorijskog oslobadjanja rada" od "kapital-odnosa". Samo u tako nacrtanoj ekonomiji plate nisu trosak proizvodnje ili bilo koje druge privredne delatnosti. Za sada iz vlasti, pre svega srpske, stizu kontradiktorni signali. Primera radi, srpski premijer Mirko Marjanovic uporno ponavlja da nije posao vlade da zaposljava pojedina preduzeca nego da stvara trzisni ambijent za sve privredne subjekte i da preduzeca oslobodi socijalne funkcije, dok Dragan Tomic, clan iste te vlade zaduzen za "ozivljavanje proizvodnje" preko drzavne televizije pravi i reklamira klasicne "reproceline". To je presudan koncepcijski spor. Posledice nece biti samo ekonomske.

ZORAN JELICIC (AIM)