U SUSRET POTPUNOJ IZOLACIJI

Lov na strane dopisnike u Srbiji

,AIM, Beograd, 16.4.94.

Majkl Montgomer, dopisnik "Dejli Telegrafa" vracajuci se iz srpsko-bosanske prestonice, Pala, u Beograd, uhapsen je u Zvorniku. Dva dana su njegove kolege, strani dopisnici, pokusavali da ga izvuku privatnim kanalima i nije im polazilo za rukom. Montgomer se pojavio tek u subotu posle podne, kada je jedna grupa novinara upravo odlucivala da kolima podje do Malog Zvornika ( od Republike Srpske deli ga samo most) i da tu uporno ceka na oslobadjanje novinara.

Uznemirenost stranih izvestaca traje vec vise dana, a uzrokovana je odlukom saveznog ministra za informisanje, Slobodana Ignjatovica, da oduzme akreditive novinarima Frans Presa (cetiri dopisnika) i SI-EN-Enu (troje novinara). Sa nelagodom se saznalo da postoji spisak onih koji "vode besomucni medijski rat i to sa nase teritorije", te da ce i neki drugi strani dopisnici biti na udaru. Vest da se sa reci preslo na dela, (hapsenje Montgomera), dolilo je ulje na vatru , izazvalo blagu paniku u Udruzenju stranih novinara u Beogradu i stvorilo dodatnu brigu za Majklovu licnu sigurnost, kao i za sopstvenu.

Do njegove iznenadne pojave, Lora SIlber, dopisnica Fajnenesel tajmsa iz Beograda iznela je istorijat njegovog nestanka. Kontaktirala je telefonom sa Majklom u utorak, 12. aprila, na Palama i po njenom svedocenju ovaj novinar je bio veoma zabrinut tretmanom prema njemu, pracenjem i otvorenim pokazivanjem da vise ne uziva zastitu zvanicnih organa. Smatrao je da se nesto cudno desava i upozorio : Ako se ne pojavim do petka u 12 casova pocnite da se brinete.

Od petka u podne grupa stranih izvestaca se dvoumi da li da objavi nestanak, ili jos malo saceka, zbog licne sigurnosti novinara. Lora Silber u razgovoru sa Sonjom Karadzic, cerkom Radovana Karadzica (zaduzena za informisanje Republike Srpske) grubo odbijena: "Tog coveka ne poznajem, a ako je uhapsen, za to postoji sigurno dobar razlog."

Mnogo je nade polagano u Dzona (Jovan) Zameticu, Karadzicev savetnik, za koga su strani izvestaci verovali da ima ozbiljan uticaj na srpsku politiku. On je u telefonskom razgovoru preuzeo na sebe obavezu da pomogne Montgomeru, pod uslovom da se svetska javnost ne obavestava. Potvrda da je uhapsen u Zvorniku dobijena je od pukovnika Kuljanina, a raspolozenje Jovana Zametice se iz casa u cas menjalo. Prvobitno je uveravao grupu stranih novinara da je sve sredjeno i da Majkla treba ocekivati svakog trenutka u Beogradu, da bi najzad dao izjavu: Ne zovite me ponovo, ne mogu pomoci.

Majklov povratak, donekle je smirio duhove, ali se strani izvestaci i dalje pitaju, ko je sada na redu na za oduzimanje akreditiva i resavaju dilemu: da li je rec samo o odmazdi zbog bombardovanja Gorazda, ili se hajka vodi sa krajnjim ciljem da stradaju domaca nezavisna glasila i domaci novinari prokazeni kao "izdajnici srpskog naroda", sto bi dovelo do informativnog "davljenja" Srbije i potpune izolacije.

Nezvanicno saznajemo da je zabrana rada stranim novinarima bila tema razgovora na nedavnoj veceri Slobodana Milosevica i Lorda Ovena, a da se Milosevic slozio sa Ovenovom procenom, da je rec o necemu sto nije smelo da se dogodi. Sergej Gruzinov, novinar ruske novinske agencije "Novosti" u licnom kontaktu sa ministrom Ignjatovicem saznao je da nece biti "pomilovanja" za prozvane strane novinare . Hoce li biti zabranjen rad domacim nezavisnim glasilima, pitao je Gruzinov i dobio odgovor: O tom, potom.

Potrebu aktuelne vlasti da se stalno sa svetom sukobljava osetili su potom i drugi strani izvestaci koji se nalaze na famoznom tajnom spisku za odstrel. Akreditivi su tako oduzeti jos Dzonatanu Lendeju (Kriscan sajns monitor), Arens Van Lindenu ( Skaj Njuz), Florans Artman (Le Mond), Eli Jurikovoj (Radio slobodna Evropa-Demokratija), a dopisnik austrijskog Di Prese, Oliver Vujovic, telefonom je pozvan da dodje u ministarstvo po pismenu "zabranu rada".

Vujovic kaze za AIM: -Radim za Di Prese od 1991. godine, nikad nije bilo problema, nikada ni telefonskih pretnji. Sta ce se sada dogadjati, to ne znam, ali sam uveren da aktuelne vlasti nece ici do kraja i zabraniti nezavisna domaca glasila. Mislim da je ovo politicki odgovor na bombardovanje Gorazda . Ja cu nastaviti da izvestavam iz drugih delova bivse Jugoslavije.

Reagovanje domace javnosti, kao i kad je rec o drugim politickim dogadjanjima je potpuno podeljeno, crno-belo.

Nezavisno udruzenje novinara Srbije ostro je protestovalo, smatrajuci da je onemogucavanje bilo kog stranog ili domaceg dopisnika da radi, u suprotnosti sa osnovnim pravima na informisanje i vodi izolaciji. U ime zvanicnog drzvnog Udruzenja novinara Srbije, oglasio se Kosta Kraincanic ocenivsi da je odluka morala biti doneta mnogo ranije jer je "gotovo nemoguce nabrojati sve lazi koje su oni u protekle tri godine sa ovog prostora slali u svet". Poslanici najvece opozicione stranke u Srbiji (SPO), zajedno sa poslanicima Socijaldemokratske partije Crne Gore pokrenuli su inicijativu da Savezna vlada razresi duznosti ministra Ignjtovica. Ultranacionalista, Vojislav Seselj smatra da je dobro sto je otkazana akreditacija novinarima, urpkos tome sto je istim novinarima i sam davao intervju. Demokratska stranka (Miodrag Perisic) smatra da je odluka deplasirana i zakasnela, jer se steta koja je nacinjena ne moze popraviti. Brana Crncevic (SPS) je rekao: "Otkazano im je gostoprimstvo jer su radili sve sto mogu protiv jedne strane u ratu, protiv Srba." Pokret za zastitu ljudskih prava vidi odluku kao akt nerazumnog silnistva, a iz Lige socijaldemokrata Vojvodine porucuju :"To sto su novinari pisali kako vide stvar, normalno je. Da li je neko ocekivao da gospodin Milosevic treba da pregleda i potpisuje njihove izvestaje?" Dodali su da se istina ne da sakriti, a da gospodinu Milosevicu treba pokloniti knjigu "U cara Trajana kozje usi".

Ovako zucno se nije reagovalo kada su vlasti oduzele akreditiv uglednoj engleskoj novinarki, Desi Trevisan, kao i dopisniku KUNE.

Pre njih oteran je Dzamil Rafael dopisnik londonskog "Al Hajata" i saradnik Radija Monte Karlo. On je samo pozvan u stanicu milicije, gde je u njegov pasos udaren crveni pecat . Njegov kolega , Hasan Sirli, dopisnik Palestinske novinske agencije, za AIM kaze: "Jos tada sam smatrao da cemo svi doci na red, ali reakcija stranih novinara nije tada bila burna, kao da jec o nevaznom coveku. Predsednik Udruzenja, Huan Fernandez Elorijaga, napisao je pismo ministru Ignjatovicu, ali ministar nije hteo ni da nas primi. Da se tada krenulo u odbranu, mozda bi se Ignjatovic sada teze odlucio za siru kampanju. Ovako, vise niko nije siguran".

Ako se pravo na novinarski rad uskrati svim stranim izvestacima kao i domacim nezavisnim medijima, gradjanima Srbije predstoji svakako potpuna izolacija, informativni geto u kome ce carevati samo "TV Bastilja", kako je nazvana drzavna TV Srbije. Bice to zvanicno objasnjeno mrznjom celog sveta prema "nebeskom narodu". Progon novinarskih neistomisljenika postace pitanje nacionalnog dostojanstva i interesa. Cemu drugom jos moze da pribegne vlast koja je porazila sopstveni narod , a svesna je da gradjani Srbije toga ne bi smeli da se dosete?

Gordana Igric