GRCKA-PORTPAROL SRBIJE U EVROPSOJ UNIJI

Za politicko opkruzenje Makedonije, za odnose na Balkanu i za moguce komplikacije na ovom prostoru pise Goran Mihajlovski uerdnik politickog sektora u dnevni list "Vecer".

AIM, Skopje, 19.04.1994

*Proslonedeljni tezak incident na teritoriji Albanije, u Skopju je bez dvoumljenja protumacen kao koordinirana akcija sa Srbijom. * U svim srpskim ratovima od pre tri godine, Grcka se ponasa kao da je njen saveznik i zato mozda imaju pravo britanski komentatori kad kazu da je ona portparol Srbije. *Grcka planira , kako tvrdi "Vasington post",da stvori "bezbednosnu zonu" trideset kilometara unutar makedonske teritorije, kako bi sprecila masovni priliv izbeglica nakon eventualnih etnickih ciscenja Albanaca sa Kosova a sto znaci da Milosevic i Papandreu planiraju nove izbeglice.

"Imamo srecu sto je Grcka clanica NATO-a i Evropske unije, inace bi ona , zajedno sa svojom "bracom" iz Srbije odavno "resila" problem sa Makedonijom". Ovako intonirana konstatacija se moze cuti ili procitati u Makedoniji skoro uvek kad se odnosi sa juznim susedom iskomplikuju i kada pojedini potezi zvanicne Atine koincidiraju sa agresivnom politikom Beograda.

Proslonedeljni tezak incident na teritoriji Albanije, kada su grcki teroristi upali u centar za vojnu obuku i ubili dvoje albanskih pripadnika pogranicnih jedinica, u Skopje je bez dvoumljenja protumacen kao koordinirana akcija sa Srbijom, tacnije sa bosanskim Srbima koji su tih dana pojacavali pritisak na Gorazde. Vlasti u Skopju se nisu zvanicno oglasili povodom ovog dogadjaja, mezutim mediji su se u potpunosti saglasili sa tumacenjima zvanicne Tirane, da je teroristicki upad Grcke na albansku teritoriji, deo scenarija za destabilizaciju Balkana napisano na relaciji Beograd - Atina.

U Makedoniji se na Grcku i Srbiju, otkako je pocela kriza na bivsojugoslovenskim prostorima, gleda kao na dezurna strasila na Balkanu. Ovde se svi secaju ucestalih susreta srpskog predsednika Slobodana Milosevica sa grckim zvanicnicima - i u ovoj Papandreovoj, ali i u bivsoj Micotakisovoj vladi. Ponasanje Grcke prema Makedoniji, pa i otvorene izjave grckih zvanicnih pretstavnika jos otkako je Makedonija proglasila svoju nezavisnost u septembru 1991 godine, da se oni nadaju da ta nacija nece moci preziveti u sadasnjem obliku, samo pothranjuje saznanje da je destabilizacija Makedonije davnasnji cilj grcke politike. Interesantno, bas u zizi albansko-grcke krize jevio se i srpski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanovic sa jednom izjavom da "problemi Makedonije proizlaze iz toga sto se ona odvojila od Jugoslavije". Znaci, kad bi Makedonija bila sa Srbijom, ona ne bi imala problema sa Grckom - a to je upravo ono sto prizeljkuje vlasti u Beogradu i Atini - da ponovo imaju zajednicku granicu.

Suvise je koincindencija da bi se reklo da Grcka vodi glupu politiku. Albanski incident se desio tri dana pre isteka roka, koji je Evropska komisija dala Grckoj da podigne embargo prema Makedoniji, pre no sto je posalje na Sud pravde u Luksemburgu. Jedan dan posto se i to desilo, Grcka se kao predsedavajuci Unije, nasla na optuzenicku klupu zbog embarga uvedenog 16 februara, Atina je otvorila i trece zariste na Balkanu. Ona je uputila zvanicnu notu Turskoj u kojoj trazi da preuzme mere za obezbedjivanje prava grcke manjine u toj drzavi.

U isto vreme grcki ministar odbrane Gerasimos Arsenis je ljut na NATO, zato sto nije konsultovao Grcku pre vazdusnih napada na polozaje bosanskih Srba oko Gorazda. Ministar spoljnih poslova Karolos papuljas predupredjuje Tiranu da ne zaostrava odnose sa "svojim mocnim susedom" jer u Grckoj ima oko 200 hiljada Albanaca koji rade na crno i koji Atina moze da protera u znak osvete. A u Njujorku pocinje jos jedna runda razgovora sa posrednikom Ujedinjenih nacija za grcko-makedpnski spor Sajrusom Vensom.

U svim srpskim ratovima od pre tri godine, Grcka se ponasa kao da je njen saveznik. Britanski komentatori ce cak zabeleziti da je Grcka portparol Srbije u Evropskoj uniji. Valja se prisetiti da je prvo Milosevic obelodanio ideju, tadasnjem premijeru Grcke Konstantinu Micotakisu za grcku-srpsku konfederaciju, da bi pre nekoliko me seci to aktuelizovao i vodja bosanskih Srba Radovan Karadjic. Grcko-srpsko ratno saveznistvo ne ogleda se samo u izjavama vodecih ljudi. Atina je i konkretna. Prvo je odbila da ucestvuje u operacijama NATO protiv bosanskih Srba. Sada zabranjuje Turskoj - po definiciji partner u NATO-u, da koristi grcki vazdusni prostor da bi prebacila svoje trupe koje ce pod zastavom UN biti rasporedjene u Bosni i Hercegovini. I konacno, Amerikanci su svoju tehnicku opremo za svoje vojnike u Makedoniji morali da transportuju kroz Bugarsku, iako je bilo i jeftinije, a i logicnije, jer se radi o saveznicima, da tehnika dodje preko Grcke.

Posljedni albansko-grcki incident se ne dovodi samo u vezi sa krizom oko Gorazda. Posmatraci u Skopju ocenjuju da je to deo smislenje akcije koja je povezana sa najneuralgicnijom tackom Balkana - Kosovo. Prave se neke pretpostavke sta bi se sve desilo kada bi Milosevic krenuo u etnicko ciscenje Kosova, a Papandreu u proterivanje Albanaca iz Grcke. Sve se to kombinuje sa jednim objavljenim pre dve nedelje u "Vasington postu", gde se obelodanjuje planovi Grcke (autor se poziva na razuznavacke izvore) da stvori "bezbednosnu zonu" trideset kilometara unutar makedonske teritorije, kako bi se sprecila masovan priliv izbeglica. Znaci, Milosevic i Papandreu planiraju nove izbeglice.

Makedonia je vec oguglala na vakve provokacije i osim novinskih komentara nije se pokazala neka narocita zabrinutost. Ionako, situacija sa Grckom,, koja svojim embargom ide na to da unisti makedonsku ekonomiju, je napeta vec duze vreme, a gradjani su navikli da zive sa povremenim grcko - srpskim provokacijama. Dopunsko rasterecenje dolazi sa odlukom Pentagona, da u okviru snage Unprofora u Makedoniji posalje jos 18o vojnika, koji ce zameniti deo nordijskog bataljona. SAD ce u Makedoniji imati oko 500 vojnika i taj podatak ovde uliva kakvu takvu nadu da Grcka nece ulaziti u sukob sa svojim najmocnim saveznikom i sponzorom. GORAN MIHAJLOVSKI