MLADIC-KARADIC-MILOSEVIC

Beograd Apr 16, 1994

General hoce vise

,AIM, Beograd, 15.4.94.

Uoci samog izbijanja krize na podrucju muslimanske enklave Gorazde, mnogima se cinilo da je izmedju tri kljucne licnosti na srpskoj strani - predsednika Srbije Slobodana Milosevica, lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica i vojnog komandanta srpskih trupa u Bosni generala Ratka Mladica doslo do ozbiljnih razmimoilazenja. Pojedini svetski mediji cak su objavili i da je Karadzic smenio Mladica.

Vojni i politicki vrh bosanskih Srba reagovao je veoma brzo. Samo dan nakon sto su tvrdnje o smenjivanju radikalno ostrog generala obisle svet, Karadzic je obisao srpske polozaje oko Gorazda, gde mu je raport podneo Mladic licno. Dvojica trenutno najmocnijih ljudi medju bosanskim Srbima zatim su obznanili da su zajedno izdali naredbu da se srusi svaki NATO avion koji napadne srpske polozaje i pred TV kamerama odigrali partiju saha.

Mozda upravo ovo prenaglaseno insistiranje na slozi izmedju generala i predsednika ukazuje da glasine o neslaganju nisu lisene svakog osnova. I dok su, demonstrirajuci "srpski prkos" igrali sah u senci NATO aviona, kamera je zabelezila kako se predsednik ozbiljno dvoumi kakav potez da povuce. Sah je, uostalom, igra dvojice protivnika u kojoj se svaki trudi da osvoji sto je moguce vise prostora na tabli i unisti sto vise figura kojima onaj drugi raspolaze.

O nesuglasicama izmedju Mladica i Karadzica u Beogradu se govorka vec dosta dugo. Pre nesto manje od mesec dana nedeljnik "NIN" pisao je kako je odluka o povlacenju srpske artiljerije oko Sarajeva donesena uz veliko Mladicevo protivljenje i preneo glasine prema kojima je general "zavrsio karijeru". Dodatni povod za takva razmisljenja bila je i cinjenica da se nakon dogadjaja oko Sarajeva, general Mladic veoma retko pojavljivao u javnosti, a da je umesto njega nastupao nacelnik generalstaba vojske bosanskih Srba general Manojlo Milovanovic.

Zna se, takodje, da je Mladic odigrao veoma znacajnu ulogu tokom proslogodisnjeg zasedanja skupstine bosanskih Srba u Bijeljini, na kome je odbijen Vens-Ovenov plan. Srpski predsednik Slobodan Milosevic je, da podsetimo, insistirao na prihvatanju ovog plana i za takvu opciju je, izgleda, bio pridobio i Karadzica. Na pocetku zasedanja Karadzic je suzdrzano pledirao za usvajanje plana, ali je ubrzo, posto je shvatio da se skupstina opredelila za suprotno, i on odustao od ideje da izadje u susret Milosevicevim zeljama.

Ova epizoda bila je, izgleda, veoma znacajna za dalji razvoj odnosa izmedju bosanskih Srna i Beograda, ali i izmedju "velike trojice" - Milosevica, Karadzica i Mladica. Kao svakako dobro obavesten covek, Milosevic je morao znati da je Mladic bio jedan od glavnih organizatora otpora njegovoj ideji o prihvatanju Vens-Ovenovog plana. Kao politicar koji ljude sa kojima se ne slaze radje smenjuje nego sto sa njima diskutuje, morao je i dobro upamtiti taj Mladicev potez. Karadzic se nasao "u sendvicu" izmedju ove dvojice, ali je veoma brzo shvatio da, uprkos moci srpskog predsednika, mora da sacuva dobar glas kod kuce. Zato se vec drugog dana zasedanja pomenute skupstine i on usprotivio ideji o usvajanju plana dvojice kopredsednika, mada ga je na pocetku suzdrzano podrzavao.

Buduci pragmatican, Milosevic je brzo shvatio da svoju volju bosanskim Srbima ne moze da namece na nacin na koji to cini sa kninskim. Dostojanstveno je otcutao poraz, a njegov zahtev da se plan prihvati vise nisu pominjali ni celnici bosanskih Srba ni rukovodstvo u Beogradu.

Zaostravanje krize oko Gorazda potvrdilo je da je Milosevic iz ove epizode dosta naucio. Mada je iz svega sto je cinio u proteklih godinu dana (obnavljanje veza sa Hrvatskom, nastojanje da se pregovori izmedju zaracenih strana u Bosni nastave), jasno da mu je sa sukobom sa celim svetom u ovom trenutku ponajmanje stalo, on se nije "istrcao" i nije (makar ne javno) od rukovodstva bosanskih Srba trazio da napadi budu obustavljeni. Ali, ako se izuzme ostra retorika u pojedinim beogradskim medijima, nije bilo ni nagovestaja spremnosti vlasti u Srbiji i Jugoslaviji da se "svim sredstvima" pomogne braci u Bosni.

General Mladic od samog pocetka rata na podrucju bivse Jugoslavije slovi kao zagovornik "cvrstog kursa" i covek koji resenje problema vidi jedino u potpunom vojnom porazu protivnika. Od snaga bosanskih Srba stvorio je jedno ud najmocnijih i najsposobnijih armija u Evropi koju, bez mnogo zazora, instrumentalizuje za ovakav cilj. Milosevic i Karadzic, koji je pod jakim uticajem srpskog predsednika, na stvari gledaju drugacije. I oni, naravno, imaju slican krajnji cilj kao Mladic, ali buduci da su politicari, spremni su da na stvari gledaju kompleksnije i dugorocnije. Njima, dakle, ne smeta ratoborni general, nego njegova naglasena ambicija da sve resi "sada i odmah".

Nije, zato, slucajno sto se o Mladicevom odlasku pocelo govorkati u trenutku kada su se pojavili kakvi-takvi izgledi za postizanje mira u Bosni. General bi u takvoj situaciji mogao ozbiljno da zasmeta, pogotovo ako se ima u vidu cinjenica da su njegova popularnost i uticaj medju bosanskim Srbima neosporni. Cini se, medjutim, da je u "gorazdanskoj krizi" Mladic jos jednom vesto iskoristio situaciju i nametnuo svoju volju. Iako uplasen mogucnoscu da definitivno dodje u sukob sa "ostatkom sveta", Milosevic je morao da prihvati generalovu krutu vojnu logiku koja je ostavila malo mesta za politicke igre u kojima je srpski predsednik vema vest. Poucen losim porimerom iz epizode sa Vens-Ovenovim planom, on sada ne ubedjuje Srbe da se privole zahtevima medjunarodne zajednice, nego grcevito nastoji da iz date situacine izvuce sto je moguce vise.

Kada se sve sabere, ostaje dosta prostora za zakljucak da su vojna moc bosanskih Srba i Mladiceva tvrdoglavost onemogucili Milosevica da suvereno i po svom nahodjenju odlucuje o njihovoj sudbini. Zahvaljujuci tome i sam Radovan Karadzic u politickom smislu deluje suverenije i samostalnije nego njegove kolege u drugim podrucjima bivse Jugoslavije koja su pod direktnim uticajem Beograda. Neosporno je, medjutim, da ce, cim se uspostavi kakav-takav mir, general koji pokazuje ambicije da utice na politicka zbivanja biti uklonjen sa scene.

Dragan Janjic