DVA PROBLEMATICNA "K"

AIM, PRISTINA,11.4.94. Najnovije izjave zapadnih diplotama za resavanje kosovskog pitanja na Kosovu se prate sa posebnom paznjom. Ovdasnjim analiticarima nije izmaklo paznji da su gotovo istovremeno, vasingtonske i briselske diplomate promovisale ideju o takozvanoj "siroj" ili "maksimalnoj" autonomiji za Kosovo. Takodje, u zvanicnoj izjavi Stejt Department, resenje za Kosovo vidi u "maksimalnoj autonomiji". Nekako u isto vreme, sa gotovo identicnim predlogom, ovoga puta u Tirani, sef belgijske diplomatije, Vili Klas, razgovarao i sa albanskim predsednikom Salji Berisom, ne bili ga, kako se prenosi, ubedio u ispravnost autonomnog statusa Kosova. U medjuvremenu, prilikom posete SR Jugoslaviji, delegacija Evropskog parlamenta je u razgovoru sa srpskim zvanicnicima insistirala da se Kosovu vrati autonomni status, koji joj je pre skoro cetiri godine oduzet. Za ovakvo resenje politickog statusa Kosova zainteresovane su i Britanske diplomate, sto su predocili i samom Salji Berisi, prilikom njegove nedavne posete Londonu. "Vasington post", blizak americkom Stejt Departmentu, u svom komentaru kaze da ne moze biti mira na Balkanu, bez resenja tzv. "2K problema: Knina i Kosova", pri cemu je aludirano na pocetak dijaloga, u Zagrebu, izmedju Srba iz Krajine i predstavnika hrvatskih vlasti, sto, sugerise se, moze biti model i za eventualan pocetak pregovora izmedju Albanaca sa Kosova i srpskih vlasti u Beogradu. Medjutim, svi ovi predlozi, ili kako ih mnogi nazivaju, pritisci, ne nailaze, barem zo sada, na razumevanje, ni kod srpske ni kod albanske strane. Dok se iz najvisih srpskih,odnosno jugoslovenskih krugova medjunarodnoj javnosti stalno predocava da je problem Kosova unutrasnje pitanje zemlje i da se oko njenog statusa moze odlucivati samo u okviru Srbije,s druge strane,kosovski Albanci smatraju da je ovaj problem internacionalizovan,sto ne znaci da im se mogu i nametati predlozi za eventualni politicki status . Kratkotrajan strah, u kosovskoj javnosti,izazvala je izjava Bujara Bukosija,koji je u SAD-u boravio kao predsednik kosovske vlade u egzilu,"da u neku ruku prihvata neko autonomno resenje za Kosovo",sto kosovski poznavaoci medjunarodnih kretanja tumace kao svojevrstan pritisak klintonove administracije. Kako su na ovakvo Bukosijevo "pristajanje" usledile ostre kritike od strane svih kosovskih politickih partija, on se oglasio demantijem da je njegova izjava, na Konferenciji za stampu u Vasingtonu "tendenciozno protumacena", izjasnjavajuci se da on nije za da se Kosovu vrati autonomija iz 1974.god.,odnosno da nema " ni politicki ni izvrsni mandat da odlucuje o politickoj volji dva miliona Albanaca",podsecajuci da su se oni na svom referendumu izjasnili za sopstvenu republiku. Ucestvujuci u radu balkanske konferencije u Istambulu, Bukosi je na ucestale predloge zapadnih zvanicnika da se pitanje Kosova mora resiti u okvirima sire odnosno maksimalne autonomije porucio da je "trazenje autonomije za Kosovo, isto kao i traziti od Albanaca da ostanu u Velikoj Srbiji ili traziti od Slovenije da se vrati u staru Jugoslaviju". Po Socijaldemokratskoj stranci Kosova,jedino je referendum za nezavisno Kosovo platforma za trajno resenje i za pregovore o buducnosti Kosova. Takvo stanoviste imaju i kosovski liberali,koji su ovakve medjunarodne predloge nazvali "uvredama za albanski elektorat sa Kosova".Protiv "trgovanja statusom Kosova",izjasnila se i Narodna stranka Kosova,kao i druge stranke i asocijacije. I dok politicke partije na Kosovu koje okupljaju ovdasnje Srbe i Crnogorce sve cesce preko svojih saopstenja prete isterivanjem svojih komsija Albanaca sa Kosova,u susednu Albaniju,a ostalima porucuju da moraju da prihvate drzavu Srbiju,kao svoju, dobar deo inostranih analiticara i poznavaoca Balkanske istorije,smatraju da je ovo poslednja prilika da se ozbiljno razmotri pitanje buducnosti visemilonskog albanskog naroda.Tako, Dzonat an Ejl,direktor studija na Kraljevskom institutu u Londonu,kaze da "autonomija ima smisla samo u onim zemljama gde se respektuju zakoni i gde postoji medjuetnicka tolerancija,ali da zapadne vlade,izgleda nisu spremne da se suoce sa realnoscu na juznom delu bivse Jugoslavije"...

Jon BARANI AIM Pristina