IMA LI SANSE ZA MIR?

Nastavljamo s "gostovanjem" urednika makedonskih javnih glasila koji specijalno za AIM, redakcija Skopje iznose svoje mislenje o trenutnoj politickoj situaciji u Makedoniji. Ovog ponedelka za AIM - Skopje pise Mirka Velinovska, urednik unutrasnjopoliticke rubrike nedeljnika "Puls" koja je prosle godine bila proglasena novinarom godine za 1992 godinu. Iduceg ponedeljka za AIM pise Milan Banov, urednik subotnog-revijalnog izdanja "Nove Makedonije", novinar godine za 1993 godinu.

Stanje u Makedoniji

Size

*Nesporno je da ne trebas dirati medveda dok spava. A bas takav je odnos makedonske javnosti prema najzescoj temi - medjunacionalnih odnosa. * To ne zaci da nece jos ovog leta, pri popisu stanovnistva a zatim i za vreme izbora, nece biti "medved" probudjen sa bubnjevima i talambasima sa strane nacionalistickih vrucih glava.

Poslednih nedelja, nakon sto je Grcka po treci put u toku dve godina, hermeticki zatvorila svoje granice ka Republici Makedoniji, sve su cesce prognoze za buducnost ovog podrucja. Razno razni evropski strucnjaci i "strucnjaci" za balkanske teme vec su izrekli svoj stav i strah da ce ova jesen za Makedoniju najverojatno biti presudna. U ovoj zemlji oni vide bosansku tragediju, ovog puta desetostruko krvaviju. Koji su argumenti da bi se "gatala" takva perspektiva za zemlju koja, da bi izbegnula rat, vec trecu godinu razvija poltiku foilozofije hoda kroz pirinacni papir? Makedonska javnost tesko guta glavni argument

• medjunacionalne odnose. Tacnije, ta tema, iako lebdi u zraku, poslednih nedelja niko je ne pokrece. Kad se zna dominantni mentalitet, sasvim je jasno da se polazi iz uzrecice da "zaspani medved se ne sme dirati". Sto uopste ne znaci da do jeseni, kada se predvidjaju izbori, nece biti probudjena sa bubnjevima i talambasima. Tacnije, evidentno je da ce opozicija sa nacionalnim predznakom, ovom problemu ce prilaziti kao omilenoj kosti da bi je glodala a skojom ce nastupiti ispred birackog tela pri cemu je sasvim verojatno da se pronadje nekakav razlog za verbalnu agresiju. Takvih ne samo da ih ima, vec joc u jun, kada je predvidjeno odrzavanje popisa pod medjunarodnom kontrolom,ocekuje se i kulminacija zategnutosti. Kazemo kulminacija zato sto okoncanju popisa pretstoji teska i bolna rasprava u Sobranju Makedonije koja se za celi svoj mandat pokazala nesposobnim da razresi nagomilane probleme. Zbog odnosa politickih snaga a i zbog tesnogrudosti makedonskih nacionalista, nisu usvojeni cak ni zakon za licnu kartu a ni onaj za lokalnu samoupravu - upotreba jezika nacionalnosti, nije reseno ni pitanje oko programskog kvantuma za zastupljenost nacionalnosti u medijima. U svakom slucaju, znajuci da je nacionalizam karta koja se isplati, da bi se dobili glasaci i makedonska i albanska strana sigurno ce i nju iskoristiti do kraja. Sto se tice iduceg popisa, u makedonskoj javnosti prisutno je ubedjenje da ce tesko doci do njega. Tacnije, cak i pored odluke Vlade da se on obavi pa makar i EU da ne ispuni svoje obaveze (ona je trebala obezbediti finansisko pkrice),"kruze" tvrdnje da ce partije Albanaca uciniti sve da se on bojkotira. Da nije rec o obicnim spekulacijama vec o namerama za skojim je upoznata i medjunarodna zajednica, tacnije, strukture EU angazirane u Zenevskoj konferenciji za bivsu Jugoslaviju, potvrdjuje i posledni susret predsednika Gligorova sa Gert Arensom ko vodi ovu delikatnu problematiku. Dakle, Arens saopstio je makedonskom predsedniku svoj strah da ce Albanci u Makedoniji ponovo nece izaci na popis. Ovog puta, medjutim, kako smo informirani, iz ovakvih ponasanja svoje zaklucke ce izvuci EU, kako kaze Arens - to ce znaciti da politicki reprezenti Albanaca u Makedoniji zele da se ne utvrdi tacan procenat albanskog stanovnistva.

Sto se tice trenutne situacije na medjunacionalnom planu, pocelo je da se siri ubedjenje da je pesimizam u vecem delu medjunarodne javnosti oko konacnog ishoda u Makedoniji vise prizeljkivana i propagandisticki stimulisana varijanta pri cemu najvise koristi ima Grcka koja zeli da dokaze da je njena bezbednost ugrozena postojanjem samostalne Makedonije. Grcka, isto kao i Srbija su strasno angazovane oko svog zajednickog projekta da uniste Makedoniju ali i da uznemire Albance na Kosovo i u Makedoniji. U tom kontekstu se treba "citati" i posljedni varvarski upad grckih specijalaca na teritoriji Albanije. Veci deo javnosti Makedonije, medjutim, veruje da je ono najgore izbegnuto. Cak i racuna se na slicni mentaletit Albanaca i makedonaca koji nisu spremni da jurise u rat. Znaci prednost daju miru, pa cak i bavnim resavanju problemima koji ih ima bezbroj i tesko se resavaju. Radikali i jedne i druge strane, ekvivalent ruralaca koji ratuju u Bosni, traze trenutnih resenja koja u ovim trusnim podrucjima idu zajedno sa ratom.

Iako su izbori jos daleko, znalci politickih prilika u Makedoniji cesto kao otezavajucu okolnost za njihovo mirno sprovodjenje nagovestavaju neizdiferenciranost politickih stavova konkurentskih frakcija u PDP. Ako se za opciju Tacija zna i moze se pretpostavite na sta je spremna , legalno krilo PDP koja je prosla jednu krizu, jos se ne izjasnjava dali ce i ona koristiti isti radikalizam kako bi se udvarala svojim biracima ili kao resenje icice umerenim putem. U svakom slucaju, ako se odluci na radikalniju predizbornu kampanju, oslabit ce pozicije i svojim makedosnkim koalicionim partnerima, tacnije na posredan nacin kompromitovat ce ideju zajednistva i u zivotu i u valsti. Nejasnoca oko njihovog nastupa na iducim izborima proizlazi iz dileme dali ce svet podrzati radikalnijeg Thacija da uvodi paralelnu vlast u zemlji po srpskom receptu u Bosni i Hrvatskoj. U ovom trenutku, tesko mozete uveriti nekog iz ove frakcije da vojnici UNPROFOR-a, a posebno amricki vojnici, nema da igraju ulogu razgranicenja linije sukoba. Sasvim obrnuto, gledajuci rezultate u Bosni i Hrvatskoj, oni smatraju da je svetska zajednica spremna da uvazi silu i fakticke rezultate koji proizlaze iz nje - deobe i etnicka ciscenja. Bez razlike sto se vrlo cesto sa americke strane stavlja do znanja da se nece tolerirati destabilizacija i rusenje suvereniteta ove zemlje. MIRKA VELINOVSKA