U ZONI POUZDANIH NAGADJANJA

,AIM, Beograd, 9.04. 1994.

Srpsko-albanski dijalog o Kosovu

Da li je zapoceo srpsko-albanski dijalog o Kosovu? Iako ima "pozdanih vesti" da su kontakti davno zapoceli i da je ovih dana bilo i prvih pregovora - pominju se i imena ljudi iz srpskog rukovodstva koji u njima ucestvuju (Radmilo Bogdanovic), provere "na terenu" to uglavnom ne potvrdjuju, ali nema ni demantija. Analiticari se slazu da srpsko-albanski dijalog nece biti ekskluzivno pravo dveju strana. Za njega su sve zainteresovanije velike sile. Operise se sa tzv. "planom 2K" koji predstavlja vrstu vezanog ugovora u sirim pregovorima i uprosceno znaci "Kosovo kao Krajina" ili "Kosovo za Krajinu".

Grupa albanskih intelektualaca iz Pristine, uglavnom clanova bivseg rukovodstva Saveza komunista i Pokrajine, na celu sa Azemom Vlasijem i Kacusom Jasari, sastaje se svakog petka u nadi "da je doslo njihovo vreme, jer smatra da istrosene vodje Ibrahim Rugova i Redzep Cosja odlaze sa politicke scene. Ova grupa je uverena da je minut do dvanaest za ulazak u igru. Pojavljuju se kao nekakvi pregovaraci, sa srpskom stranom, u ime i ispred Albanaca."

Autor ove izjave je Basri Plana, poslanik u srpskom parlamentu, potpredsednik Socijalisticke partije Srbije za Kosovo i predsednik Udruzenja Albanaca za Srbiju i Jugoslaviju. Izvesna podrugljivost kojom Plana tretira pomenutu grupu, navodeci da su se povezali "sa prolaznim Albancima u srpskom sistemu" da bi mu opipali puls, a krajnji cilj im je bezmalo "izdajnicki" - dovodjenje Kosova pod protektorat Evropske unije ili Nemacke - nije uspela da prikrije vrednost osnovnog podatka

• da ona ipak postoji.

U intonaciji odgovara Plani, Azem Vlasi mu nije ostao duzan: koliko ja znam, Basri Plana nije Srbin - kaze Vlasi - "i ne moze biti srpska strana. Ali, ukoliko on za sebe tako nesto tvrdi, ja mu ne osporavam."

Ovo je tek mala ilustracija politicke podeljenosti medju samim kosovskim Albancima, ali znacajnije od toga je da Vlasi ne dematuje postojanje ove "sumnjive grupe" (u njoj su jos i Remzi Koljgeci i braca Remzi i Mahmut Bakali). Ali, o potrebi dijaloga ima bolje misljenje od Plane:

• Polazeci od licnog iskustva ranije, tesko je ocekivati da bi dijalog u ovim okolnostima mogao dovesti do nekih rezultata. Medjutim, sigurno je da na srpskoj strani takodje ima ljudi koji misle da dijalogom, a ne sukobljavanjem, treba resiti sporove koji su evidentni.

Ovo je proteklih dana bilo jedino konkretno i javno problematizovanje srpsko-albanskog dijaloga. Sve ostalo je u sferi nagadjanja, spekulacija i polujavnosti. U beogradske novinske krugove stizu "pozdane vesti" da su kontakti davno zapoceli i da je ovih dana bilo i prvih pregovora. Cak se pominju i imena ljudi iz najuzeg srpskog rukovodstva koji u njima ucestvuju (R. Bogdanovic).

Provere "na terenu" to uglavnom ne potvrdjuju, ali nema ni odlucnih demantija. U njima se obicno istice da su lideri Albanaca na Kosovu, pocev od Ibrahima Rugove i potpredsednika DSK Fehmi Aganija, do dr Hajrulaha Goranija, predsednika Unije nezavisnih sindikata, u nacelu za - "ali da ocekuju da ih srpska strana pozove na razgovor". Ovakav stav se uglavnom uklapa u taktiku albanske strane - ona polazi od "nezavisnosti i suverenosti Republike Kosovo". Zato insistira na ravnopravnosti dveju strana, ali i na pozivu iz Beograda koji bi bio znak popustanja i dobre volje srpskih "okupatora Kosova". Srpska strana je svesna da od parole "ne damo Kosovo" malo ostaje, ako se godinama iskljucuju svi kontakti sa albanskom vecinom, i dok legitimitet "suverene vlasti na citavoj svojoj teritoriji" priznaju samo sve malobrojniji Srbi u juznoj pokrajini.

I pored toga, javnog priznavanja ovog saznanja nema. Radmilo Bogdanovic, bivsi ministar srpske policije, clan i predsednik vise tela u saveznoj i republickoj skupstini, po mnogima "siva eminencija srpske politike" i covek koji, kako se tvrdi, "svaki treci dan odlazi na Kosovo upravo radi pregovora" kaze da o pocetku razgovora "nema ni informaciju". I, najavljuje svoj skori odlazak na Kosovo - da "na licu mesta utvrdi sta se tamo desava".

Izgleda da su u pogledu srpsko-albanskog dijaloga u pravu jedino oni koji trvde da je "nesto zapocelo", da se to nesto - kontakti, ispipavanja i preliminarni razgovori - odvija, ali posredstvom "nekog treceg". U trazenju trece strane pojedine novine su krenule zavodljivim tragom da je rec o nekom "neutralnom" i - nisu stigle ni do kakvih odgovora. Jer, pre ce biti da je taj "neko treci" Amerika, koja je u srpskoj politickoj javnosti u Pokrajini zadobila nepopularni oreol pristrasnog zastitnika Albanaca. Objavljeno je, naime, da je pre izvesnog vremena, "a mozda i vise puta", u Pristini boravio Rudolf Perina, otpravnik poslova americke ambasade u Beogradu i razgovarao s predstavnicima obeju strana. To se moze zakljuciti i posredno iz veoma sirokog publiciteta koji je nedavno dobila kontroverzna poseta predstavnika Ruske Dume i potpredsednika partije Vladimira ZZirinovskog Aleksandra Vengerovskog pojedinim gradovima Srbije i Crne Gore, pa i Kosovu. Predstavljanje "pristinskog dela turneje" ova delegacija imalo je intonaciju: "kad vec Albanci imaju svoje zastitnike, evo i nama Srbima, nasih iz Rusije". Ali, valja pomenuti i reci Miodraga Simovica, nacelnika pristinskog okruga, u razgovoru ne sa ovom, desnicarskom, vec jednom drugom delegacijom Dume. On je njenom vodji, Segeju Baburinu rekao da je na Kosovu sve vise Albanaca koji Srbiju prihvataju kao svoju drzavu, i da bi ih bilo jos i vise kad se ne bi plasili "albanskih vodja separatistickog pokreta na celu sa Ibrahimom Rugovom".

Navedene izjave samo su ilustracija onog u cemu se mnogi analiticari u Beogradu slazu: srpsko-albanski dijalog na Kosovu nece biti ekskluzivno pravo dveju strana. Za njega su sve zainteresovanije velike sile. A one ga svakako nece odvajati od globalnijih, balkanskih pregovora. Pogotovu onih koji se ticu nove geopolitike i povezivanja koja su, izgleda, na pomolu. U tom kontekstu veoma su zanimljive i spekulacije o samom predmetu dijaloga. Raspon opcija koje se pominju je dosta sirok: od podele Pokrajine i uklapanja u nove mape na jugu Balkana, preko autonomije za kosovske Albance do militantne nepopustljivosti sadasnjeg status quo-a, olicene u paroli "o Kosovu nema pregovora". Dosta se operise i sa tzv. "planom 2K" koji predstavlja vrstu vezanog ugovora u sirim pregovorima i uprosceno znaci "Kosovo kao Krajina" ili "Kosovo za Krajinu". To bi znacilo da u procesu normalizacije (ukoliko zaista balkanski jastrebovi i gospodari rata navuku golubije perje), pristanak pregovaraca na ponudjenu opciju za Krajinu u Hrvatskoj automatski (ili uz izvesna modeliranja?) treba da se veze za status Kosova u Srbiji. Takav je model mozda najnepredvidljiviji i verovatno najvise zavisi od pitanja koliko su danasnji mirovnjaci i pregovaraci zaista iscrpljeni ratovima koje su sami zapoceli.

Posmatracima u Beogradu paznju je ovih dana privukao i intervju nemackog ambasadora u Zagrebu Horsta Vajzela. On iznosi stav Evropske unije koji otprilike - koliko autonomije za srpsku vecinu u Krajini, toliko i za albansku na Kosovu, uz jasnu napomenu da Evropa ta dva pitanja zasad nedvosmisleno povezuje.

Interesantno je da su upravo na dan kada je u beogradskoj "Borbi" objavljen siri izvod iz Vajzelovog intervjua "Globusu", u stampi nasiroko publikovani izvestaji o prvoj radnoj poseti jedne vece grupe srpskih ministara Kosovu, koji imaju nameru da tamo razgovaraju uglavnom o privrednim pitanjima. I uglavnom sa predstavnicima (srpskih) vlasti. Ali je sef delegacije, potpredsednik Vlade Srbije Svetozar Krstic (iz Nove demokratije), na pitanje "Borbinog" dopisnika da li ce prilikom ove posete biti dijaloga sa Albancima, rekao da za ovaj put to nije predvidjeno, ali da je Vlada "otvorena za dijalog".

Bozidar Andrejic