NADE NA TANKOM LEDU

Skopje Apr 10, 1994

Grcko-makedonski spor

AIM, 10.04.1994, Skopje

* Stete koje je Grcka nanela Makedoniji procenjuju se na vise milijarda dolara ali gradjani Makedonije danas ne pitaju koliko kosta u dolarima uvodjeno embrago vec: dali ce Grcka preuzeti jedinstveni korak koji je njoj sada preostao -oruzani napad na Makedoniju.* Sve sto se danas dogadja u Grckoj potseca na vec vidjeni film kada se u Srbiji "dogodio narod".* Sustina ovog spora nije ono sto se zvanicno obznanjuje - ime drzave i simbol na zastavi - vec nemogucnost da se Grcka i Srbija pomire da izmedju njih postoji treca drzava, dakle Makedonija. * Resenje spora umnogome ce zavisiti od toga koliko je Amerika zainteresovana da se u ovom delu Balkana sacuva mir.*Nezvanicno se saznaje da malobrojni gradjani Grcke koji zive u Makedoniji ubrzano napusatju ovu zemlju i vracaju se kuci.

Dali su stete koje je Grcka nanela EU tako velike da ona mora napustiti pretstavljanje te Unije, kako ovih dana pise londonski "Tajms? Na to pitanje najverojatno ce uskoro dati odgovor EU. Ali stete koje je Grcka nanela Makedoniji i sada se procenjuju na nekoliko miljarda dolara. Ako je to cena koju treba da plati Makedonija za svoj opstanak, onda ona i "nije tako velika". Najveca cena kojoj se Makedonija danas s pravom plasi je ona koja moze zauvjek dovesti u pitanje njen opstanak - rat! I zato se gradjani Makedonije danas ne pitaju koliko kosta u dolarima uvodjeno embargo sa strane Grcke vec postavljaju pitanje: Dali ce Grcka sada preuzeti i jedinstveni korak koji je njoj preostao - da napadne Makedoniju? I najveci laici znaju da je Grcka do sada otisla previse daleko da bi mogla tek-tako da se povlaci natrag. Sada je sve moguce i mozda po prvi put u Makedoniji preovladava mislenje da je vrag odneo salu i da sve sto sada radi Grcka u ovom delu Balkana potseca na godine kada se u srbiji "dogodio narod". Cak sto vise, Grcka toliko ubedlivo ide stopama milosevicevog rezima da se mogu unapred predvideti sledeci potezi.

Sve je pocelo oko imena i Ustava Makedonije. Nakon toga doslo je sunce na drzavnoj zastavi ove zemlje, pa veliki "spontani" mitinzi na kojim je grcki narod rekao "ne makedonskom ekspanzionizmu". Doslo se do toga da je Makedoniji dat suvise mali izbor. Pri tome samo naivni nisu mogli svatiti da se iza makedonsko-grcke svadje krije nesto sasvim drugo: nemogucnost Grcke i Srbije da se pomire da ce zauvjek izmedju njih postojati Makedonija. Zato i sustina ovog spora nije u tome sto se zvanicno obznanjuje - ime i zastava, vec dali ce se Grcka i Srbija pomiriti s tim da postoji ova drzava ili ne.

Pretspostavke da i kad bi Makedonija ispunila sve grcke zahteve , opet bi se naslo nesto zbog cega bi Grcka i dalje insistirala da se promeni, jesu logicne ako se ima u vid cinjenica da sustina spora je opstanak ove drzave a ne njeno ime i izgled simbola na drzavnoj zastavi. Ovih dana vec se uveliko govori u Skopje da malobrojni gradjani Grcke napustaju Makedoniju a sto ovdasnje stanovnistvo potseca na vec vidjeni "film" kada su se Srbi povlacili iz podrucja koja su kasnije bila zahvacena ratom. Dakle, gradjani Makedonije kao da postaju sve svesniji da se sto vise ova svadja premesta na evropski teren ,opasnost da Grcka preuzme neki radikalniji korak postaje sve realnija. Zbog cega? Bas zato sto se problem Grcke , po predlogu Evropske komisije nalazi pred Evropskim sudom. Samim tim sledi logicno pitanje - sta ako Grcka ne sprovodi odluke suda i ne otstupi iz embraga uvodjenog prema Makedoniji. U tom slucaju Komisije moze preuzeti sledece: da odma ubrza sve osude i da se obrati sudu da na osnovi clana 169 (nepostivanje principa slobodne trgovine, konkurencije...) pokrene proceduru za sva sporna pitanja i predupredi Grcku ,sto pretstavlja prvu fazu na putu do sudskog procesa. Drugo , Evropska komisija moze pokrenuti proceduru za veliki javni dug Grcije, da nju javno osudi smanjujuci njen ugled u svetsku javnost. I trece, da zaustavi finansiranje iz fondova za koheziju i ujedno iz paketa Delor 2 a cak i da zaustavi priliv sredstava koje je vec zapocet iz programe za pomoc sa strane Unije.

Sve ove mere, koliko mogu imati pozitivan efekat u razresenju spora, toliko - ako ne i vise - mogu rezultirati i sa necim jos radikalnijem nego do sada. Obicni ljudi Makedonije sada sve vise i vise spas vide u tome koliko je SAD zainteresovana da sacuva stabilnost u ovom delu Balkana. Jednostavno, obicni gradjanin Makedonije vec odavno nedovoljno veruje Evropi, onoj istoj Evropi koja je uvek do sada kasnila sa svojim potezima na Balkanu i malo njenih poteza su imali pozitivne rezultate. Dakle, oci ovdasnje javnosti su uprte preko okeana gde , po svemu sudeci, i pasce odluka oko razresenja grcko-makedonskog spora. Ako su istinite price da je SAD dala zeleno svetlo EU da posalje Grcku pred Evropski sud, to je razlog vise da se veruje da je Amerika odlucila da zauzme cvrsci stav oko ocuvanja mira u ovom delu Balkana. Mozda ce se sve to razjasniti nakon susreta Klintona i Papandreua 22 aprila u Vasingtonu. Potezi grcke nakon tog susreta ce jasno obznaniti i raspolozenje Amerike sto se tice ovog spora. Zato i nemali broj analiticara u Makedoniji smatra da ce nakon ovog susreta sve biti moguce: od razresenja spora pa do njegove celosne radikalizacije? Iz jednostavnog razloga sto ce nakon toga Grckoj biti ostavljen suvise malo prostora za manevrisanje. Odnosno ona ce biti dovedjena pred dilemom ili-ili.

Nema sumnje da se danas vrsi veliki pritisak na makedonske drzavnike da popuste nekim grckim zahtjevima. Bez dvojbe da je Makedonija spremna razgovarati oko spornih pitanja, sto znaci da moze doci i do nekog sporazuma koji ce zadovoljiti obe strane. Ali, sta ako je tacna tvrdnja da sustina spora uopste nije ono sto se zvanicno saopstava- ime ove drzave i simbol na drzavnoj zastavi - vec nesto sasvim drugo i dublje : sam opstanak Makedonije. Tacnije, neprihvatanje Grcke da ova drzava razdvaja nju i Srbije. Dakle, sta ako Grcka smatra da opstanak Makedonije ugrozava njene "nacionalne interese"? Dali to znaci da je u ovom delu Balkana rat neizbezan? KIM MEHMETI