KADA COVEK PREGORI

FoNet-BOSNA:PRIJEDOR-ZLOCINI-OSUDA

(FoNet specijalno za AIM)

Prijedor, 8. aprila - Najnoviji izvestaji koji pristizu iz Prijedora, grada duboko unutar republike koju su proglasili bosanski Srbi, govore o smirivanju situacije i normalizovanju stanja, nakon dramaticnih dogadjaja koji su ustalasali javnost.

Prema do sada dostupnim podacima, ocekivana evakuacija koja bi mogla obuhvatiti cak 9.000 zitelja prijedorske opstine nesrpskog porekla, odlozena je na neodredjeno vreme. Lokalne vlasti navode da je ucinjeno sve kako bi se, nakon dogadjaja u tom gradu u periodu od 29. marta do 1. aprila, zivot vratio u normalne tokove.

Najavljeni talas iseljavanja je zasad izostao, a pouke izvucene iz citavog dogadjaja tek treba da se iskristalisu. Iako "prijedorski slucaj" ne predstavlja novinu u talogu bosansko-hercegovackog rata ni na jednoj strani, iz vise razloga izazvao je, prvi put u Republici Srpskoj, reagovanja kakva dosad nisu bila uobicajena.

Prve vesti o zbivanjima u prijedorskoj opstini - ubistvima nesrpskih zitelja, kao povodu za najavljenu masovnu evakuaciju Muslimana i Hrvata iz tog kraja - stigle su u beogradsku javnost posredstvom stranih sredstava informisanja. Vodece novinske agencije proslog vikenda javile su da Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i Medjunarodni crveni krst, nakon brutalnih ubistava 17 Muslimana i tri Hrvata u Prijedoru, planiraju masovnu evakuaciju nesrpskog zivlja iz tog grada.

Optuzbe izrecene na racun bosanskih Srba i lokalnih vlasti nisu bile nimalo umivene ili uvijene. Predstavnici UNHCR i Medjunarodnog crvenog krsta optuzili su bosanske Srbe za novu kampanju etnickog ciscenja, navodeci da se radi o "srpskom divljanju, pracenom ubistvima i paljevinom, uperenom protiv Muslimana i Hrvata".

U nastavku tih vesti, koje su nagovestavale masovnu evakuaciju preostalih nesrba iz Prijedora i signalizirale moralnu dilemu medjunarodnih humanitarnih agencija da li ce se mozda na taj nacin "potpomognuti" etnicko ciscenje, stajala je i jedna stura recenica. "Nasilje je zapocelo posto su (bosanskim Srbima) vracena tela sest policajaca ubijenih u regionu Doboja u borbama sa vojskom bosanske vlade koju kontrolisu Muslimani", glasila je recenica.

Sto se ubijenih srpskih policajaca tice (pri cemu se u izvestajima lokalnih prijedorskih opstinskih organa govori o sedam unakazenih ljudi), barem za te agencije, prica je bila zavrsena.

U njoj nije bilo detalja kakvi su u ovom ratu tragicno uobicajeni - tela ubijenih bila su unakazena do neprepoznatljivosti. Istovremeno, nije bilo ni detalja o kome se dosta govorilo u Prijedoru, doduse bez cvrste potvrde. Gradom su se pronele glasine da su srpski policajci uhvaceni zivi u regionu Bihaca (a ne Doboja kako su navodile agencije) i u tom gradu lincovani. Za unakazena tela Srba, Muslimani su u razmeni trazili, ne svoje zarobljene vojnike, vec naftu, hranu i municiju. Za jednog preostalog srpskog policajca, za kojeg se tvrdilo da je ziv, trazena je iskljucivo municija.

To je bila inicijalna kapisla za ionako uzavrele strasti u Prijedoru. Stradali su, u talasu odmazde, nevini gradjani - Muslimani i Hrvati, uglavnom starije zene.

Reagovanje vlasti bosanskih Srba bilo je u prvi mah na liniji ocekivanog - negiranje etnickog ciscenja, optuzivanje stranih medija za novu propagandnu kampanju protiv Srba, cak protest sedistu UNHCR u Zagrebu. Protest je u subotu uputio premijer RS Vladimir Lukic, navodeci da UNHCR ima "pristrasne izvestaje" bazirane na "neosnovanim informacijama iz muslimanskih i hrvatskih izvora".

Do nedelje uvece, kada se neocekivano ostro oglasio kabinet predsednika RS Radovana Karadzica, jedan broj izjava visokih funkcionera RS bio je sasvim na liniji Lukicevog stava.

U saopstenju Karadzicevog kabineta, medjutim, naslo se mesta za osudu zbivanja u Prijedoru, trazenje hitne istrage i obecanje javnog sudjenja i najstroze kazne za vinovnike zlocina. Karadzic je ujedno upozorio na neidentifikovane snage koje zele da stvore "haos".

Karadzic je izdao naredbu da se preduzmu sve neophodne radnje "u suzbijanju ekstremizma", ali i "osiguranja bezbednosti pripadnika nacionalnih manjina" koji zele da ostanu u RS. Ujedno, naredio je da se omoguci puna bezbednost osoblja medjunarodnih humanitranih organizacija, kao i onih gradjana koji zele da napuste RS.

Karadziceva naredba bila je istog dana pracena saopstenjem Ministarstva unutrasnjih poslova RS koje je ubistva u Prijedoru okarakterisalo kao "kriminalni cin zasad neidentifikovanih pocinilaca" na cijem se otkrivanju intenzivno radi. MUP RS naveo je da je ubijeno 16 lica i negirao optuzbe da se radi o etnickom ciscenju.

Skupstina opstine Prijedor i Opstinski odbor Srpske demokratske stranke (SDS) osudili su 5. aprila krivicna dela ubistva na podrucju opstine i ogradili se od bilo kakve veze sa njima. Dato je i obecanje da ce Skupstina i Odbor stranke preduzeti odgovarajuce mere na rasvetljavanju tih krivicnih dela. Izrazena je volja za preduzimanje svih mera koje ce spreciti "ovakve i slicne pojave" i zastititi licnu i imovinsku sigurnost svih gradjana Prijedora od samovolje i nasilja pojedinaca.

Masovni odlazak Muslimana i Hrvata iz Prijedora zasad je zaustavljen. Dosadasnji tok istrage o ubistvima, tvrde lokalne vlasti u Prijedoru, "ukazuje da se ipak radi o organizovanom kriminalu iz koristoljublja, pri cemu su dva lica vec privedena", ali se veruje da ce odgovornost snositi i nadlezne sluzbe i organi.

Oni koji zele da odu iz Prijedora moci ce da napuste opstinu i regiju, uz posredovanje medjunarodnih humanitarnih agencija. Predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Prijedor Ranko Travar kaze da se situacija "polako stisava" i da ide ka normalnoj, jer nadlezni organi i sluzbe rade na sredjivanju stanja.

Zvanicni podaci dostupni u RS govore da u banjaluckoj regiji (a i Banja Luka je u najnovijim izvestajima svetskih agencija oko Prijedora pominjana kao mesto u kome je izrazen pritisak na nesrpski zivalj) i dalje zivi dvocifren postotak Muslimana i Hrvata. Konkretne cifre ne postoje. U razgovorima sa predstavnicima lokalnih vlasti cesto se cuje da nekih vecih medjunacionalnih poteskoca nije bilo, da je bio veliki broj boraca nesrba u redovima vojske RS u regionu.

Za sada se, ipak, niko ne trudi da dokumentovano demantuje podatke koje su u svojim izvestajima naveli predstavnici medjunarodnih humanitarnih agencija. U citavoj banjaluckoj regiji, tvrde oni, pozivajuci se na poslednji savezni popis iz 1991, zivelo je 1,33 miliona ljudi. Od toga 624.000 bili su Srbi, 356.000 Muslimani, 180.000 Hrvati i oko 170.000 pripadnici drugih nacionalnosti.

Od izbijanja ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, prema podacima istih agencija, regiju je napustilo ili je iz nje proterano 560.000 ljudi, pri cemu se broj nesrpskog zivlja sveo na oko 70 do 80.000. Istovremeno, broj stanovnika srpske nacionalnosti popeo se na 875.000, zbog bekstva ili proterivanja iz krajeva u kojima su bili manjina.

Humanitarne agencije su navele da je u gradu Prijedoru, gde zivi oko 55.000 Srba, ostalo oko 6.000 - 7.000 Muslimana i oko 3.000 Hrvata. Zabelezeno je da i dalje postoji oko 1.300 mesovitih brakova, u kojima je jedan od supruznika srpskog porekla.

Nije tesko ustanoviti da je od vremena izbijanja rata i iz Prijedora otisao veliki broj nesrba, ako se zna da je u gradu i siroj okolini, prema popisu iz 1991, zivelo 112.470 ljudi. Najvecu skupinu cinili su Muslimani (44 odsto). Druga po velicini etnicka skupina bila je srpska sa 42,5 odsto stanovnistva, na trecem mestu su bili Jugosloveni (5,7), a na cetvrtom Hrvati (5,6 odsto).

Reagovanja u samoj Srbiji bila su na nivou ocekivanog, u zavisnosti od politickih stranaka i njihove manje ili vise nacionalne orijentacije.

Najostrije su prijedorska zbivanja osudili Gradjanski savez Srbije (GS) i Srpski pokret obnove (SPO), koji su se zalozili za jednaku pravnu zastitu svih gradjana, bez obzira na nacionalnu pripadnost. SPO je ocenio reagovanje Karadzica kao "dobro, ali zakasnelo", pa cak izrazio i cudjenje povodom neusaglasenosti izjava najvisih funkcionera RS.

Osudu zlocina izrazile su i druge opozicione stranke, dok vladajuca Socijalisticka partije Srbije (SPS) o dogadjaju nije rekla ni rec.

U dobroj meri oguglalo gradjanstvo, kojem je mnogo cega dosta, moglo je u srpskoj stampi da procita, povodom prijedorskih dogadjaja, jedno objasnjenje koje posle visegodisnjih surovosti u neposrednom susedstvu, zavredjuje paznju.

Dr Stanislav Nikic, nacelnik Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije (VMA), inace strucnjak za ratnu psihijatriju, objasnio je psiholosku pozadinu mehanizma masakra i osvete. Profesor sa VMA konstatuje da masakri i osvete "jesu strasne stvari, ali u ratu se najveci deo stvari odvija protivno bioloskoj, a najvecim delom i psiholoskoj prirodi coveka".

On je napomenuo da se takvi zlocini desavaju kada dodje do poremecaja takvog intenziteta "da covek bude izbacen iz ravnoteze".

Nikic smatra da postoji, posle dvogodisnjeg ratovanja, period iznurenosti "kada covek pregori". Ipak, kaze on, "bitno je da se takve stvari ne tolerisu, da ljudi znaju da ce biti sudjeni i kaznjeni". "Tesko je kontrolisati ono sto rat i stradanje stvaraju u glavama ljudi" zakljucio je ovaj strucnjak.

Na vlastima bosanskih Srba je da - ako vec promovisu drzavu koja pretenduje na sve imanentne atribute - pokazu da se i sa ovakvim pojavama mogu izboriti. (kraj)