PORODICNE GRANICE

AIM, PRISTINA, 7. 04. 1994

Devetogodisnji Leonard Dumani, iz Miloseva nadomak Pristine, posle neuspesnog lecenja raka na mozgu, preminuo je u Diseldorfu. I pored zelje njegove rodbine da on bude sahranjen u rodnom mestu, od 16-26 januara ove godine, dakle punih deset dana, njegovi posmrtni ostaci su "putovali" od Skoplja do pogranicnog prelaza Djeneral Jankovic i obratno. Sahrana je, na kraju, obavljena u Skoplju. Razlog ovome je sto su srpski organi trazili takozvani "zeleni dokument", kao uslov za unosenje kovcega na teritoriju Kosova.

Leonardov deda Hamit Thaci kaze "da je dokument bilo nemoguce izvaditi u Nemackoj, jer se on izdaje samo u jugoslovenskoj ambasadi u Bonu, a roditelji preminulog nisu znali da je on neophodan".

Slucaj malog Leonarda Dumanija nije jedini. Slicne probleme imao je i Bajrus Salihu iz Skoplja, rodom sa Kosova, koji je posle visednevnih peripetija uspeo da dobije saglasnost makedonskih vlasti za prenosenje posmrtnih ostataka svoje majke na Kosovo.

Nakon raspada bivse Jugosalvije, priznavanja Makedonije i uspostavljanja novih granica sa Kosovom, odnosno Srbijom, "granicni problemi" sa kojima se susrecu obicni gradjani sa obe strane nove granice postaju praksa. Nova granica u Djeneral Jankovicu stvorila je nove probleme pravne prirode za gradjane koji su do juce bili drzavljani iste drzave. Gotovo da je onemoguceno ostvarivanje gradjanskih prava, ne samo iz naslednog, nego i iz svojinskog i obligacionog prava. Primer jedne porodice u selu Bardh, na samoj kosovsko-makedonskoj granici, prica je za sebe. Nova granica podelila je njihovo imanje. Kuca im je na Kosovu, a obradive povrsine u Makedoniji.

I dok se nekako, sa ove strane, preko nasledjivanja, donekle, omogucuje dojucerasnjim "istim drzavljanima", sada strancima, drzavljanima Makedonije, sticanje svojine na nepokretnostima uz postojanje formalnog reciprociteta, jos uvek nije jasno kako i pod kojim uslovima mogu kosovski gradjani steci pravo svojine ne nepokretnostima u Makedoniji. Po osnovu nasledjivanja, bivsa jugoslovenska republika Makedonija jos nije donela zakone iz ove oblasti. Stavise, javlja se novi paradoks: Makedonija, kao drzava u mnogim oblastima jos sprovodi zakone bivse Jugoslavije, kao sto je Zakon o civilnom vazduhoplovstvu ili Zakon o direkciji o civilnom vazduhoplovstvu (izjava zamenika ministra za urbanizam, gradjevinu, saobracaj i ekologiju Makedonije Gorgo Sandevskog, u "Novoj Makedoniji", 26.

1. 1994) .

U vecini slucajeva gradjani sa obe strane granice ne mogu dokazati svoja prava svojine na nepokretnostima, kao dojucerasnji formalno-pravni vlasnici. Gradjani Kosova, na primer, koji imaju prebivaliste u nekoj od kosovskih opstina, a koji su rodjeni u Makedoniji i imaju drzavljanstvo te Bivse Jugoslovenske Republike, ne mogu preneti na sebe vlasnistvo nad nepokretnostima. Ni gradjani sa stalnim prebivalistem u Makedoniji, rodjeni na Kosovu, koji nemaju makedonsko drzavljanstvo, uzalud pokusavaju da dokazuju da su bili i jos uvek jesu vlasnici nepokretnosti u Makedoniji.

Nisu laksi ni problemi statusne i licne prirode koji se odnose na dobijanje dokumenata kao sto su licna karta, pasos, maticni broj itd. I ovde je relevantan novi elemenat: zbog promene drzavljanstva, gradjani koji i vise od 20 godina zive sa ove ili one strane granice i formalno pravno su (preko noci) postali stranci!

Kako resiti sve ove konkretne probleme koje namece zivot u slucaju kad su subjekti trazenja svih ovih najosnovnijih gradjanskih prava jos uvek gradjani medjusobno nepriznatih drzava? Uostalom, kosovski ALbanci ne priznaju drzavu Srbiju, Srbija odnosno Jugoslavija jos uvek ne priznaje Makedoniju, a Makedonija nije priznala sadasnju Jugoslaviju, kao ni medjunarodna zajednica.

Kad bi jedna drugu reciprocno priznale, moglo bi se pribeci barem jednoj mogucnosti da se svi sporovi konkretne prirode oko ostvarivanja prava gradjana regulisu jednim medjudrzavnim sporazumom, kakvih je bivsa Jugoslavija imala sa mnogim drzavama (sa bivsom DDR, Madjarskom, Austrijom itd). Medjutim, to je nemoguce u situaciji u kojoj postoji tzv. reciprocno nepriznavanje istih drzava, sto podrazumeva i nepostojanje bilo kakvih dipomatskih odnosa, pa time i nemogucnost potpisivanja takvih medjunarodnih sporazuma.

Bilo kako bilo, do eventualnih promena u odnosima izmedju suseda najvise ce stradati gradjani sa obe strane granice, gde trecina njima ima tesne porodicne veze.

Blerim Reka