INFORMATIVNI ROBINZONI

,AIM, Beograd, 27. 03. 94

Sta je novo na medijskoj sceni Srbije? Iako je novi premijer najavio velike promene u glavnim politickim premisama informativne oblasti - nije ceo svet protiv Srba - odnos vlasti prema informisanju kao propagandi nije se promenio. O tome svedoce najnoviji drzavni potrezi - raspodela radio frekvencija, odnos prema formiranju Nezavisnog udruzenja novinara Srbije i prema inicijativi izmene Zakona o redio-televiziji.

Kada je mandatar nove srpske vlade Mirko Marjanovic, u javnosti dozivljen kao covek kninsko-ruske provenijencije, u premijerskom ekspozeu najavio promene u sferi informisanja, mnogi su to doziveli kao iznenadjenje. Nagovestene promene neki su analiticari cak ocenili kao jedinu novinu u vladinom programu. Marjanovic je informisanje okrivio "za svest da su svi na svetu protiv Srba i da (im), iz tih razloga, niko i ne treba", a novi informativni koncept obrazlozio idejom da Srbi ne mogu "ziveti sami, kao ekonomski, politicki i kulturni Robinzoni" - bar ne "ukoliko zele da budu uspesni i srecni".

Obecani "zaokret" u srpskom informisanju, medjutim, samo je takticke prirode. Obznana zamene bazicnih politickih premisa u ovoj oblasti cini se vaznom tek zato sto su one, u tumacenju ministra za informisanje u dva mandata Milivoja Pavlovica, do juce bile neupitne. Sa stanovista novijeg Milosevicevog kursa kooperativnosti prema medjunarodnoj zajednici, odbacivanje platforme o svetskoj zaveri protiv Srba, potpomognutoj dejstvom domacih izdajnika, nepopravljivo je zakasnelo. Marjanovicevom intervencijom, dakle, samo se zele uskladiti aktuelna politicka i propagandna orijentacija. Rezim je u poslednje vreme ponudio nekoliko dokaza da dominantni odnos prema javnoj komunikaciji - koji karaktrise shvatanje informisanja kao propagande, i medija kao alata u sluzbi "sirenja istine u nacionalnom interesu" - i ne misli da menja.

Svega par dana pre ustolicenja Marjanoviceve vlade, ona stara je - pred sam istek gotovo 5-mesecnog perioda izmedju raspustanja jednog do konstituisanja novog parlamenta, u kome je delovala bez ikakve demokratske kontrole - donela dugo iscekivanu odluku o raspodeli radio-frekvencija. Njome je, kako je to svojevremeno najavio ministar za informisanje Milivoje Pavlovic, trebalo "obogatiti medijski prostor Republike". O ovom obogacivanju, preko konkursa raspisanog prvi put posle gotovo 3 godine od donosenja odgovarajuceg zakona, odlucivala je - protivno saveznom zakonu o informisanju - republicka vlada tj. u njeno ime Komisija koju su cinila tri ministra, tri njihova pomocnika i dva direktora RTS, svi clanovi ili simpatizeri SPS. Informativni spektar obogacen je tako sto je izmedju 23 konkurenta za 8 TV kanala i pedesetak za 18 radio-frekvencije u zvanicni medijski krug propusteno 5 TV i 18 radio stanica, sve lokalnog dometa, medju kojima se nisu nasle neke od vec ustolicenih medijskih kuca, sa visegodisnjim radnim stazom: Radio i televizija "Politika", Radio B 92, Radio Pingvin, "TV Palma", "Art kanal" i druge... Do kakvog je medijskog pluralizma drzavi stalo govori podatak da je, od 5 raspolozivih, 2 TV kanala (u Beogradu i Novom Sadu) dobila firma BK Telekom, iza koje stoji novokomponovana mega-kompanija "Braca Karic", poznata po bliskim vezama sa srpskim drzavnim vrhom. Prosle godine ona je svoju delatnost prosirila i na informativno polje, kupovinom bankrotiranog nedeljnika "Intervju", inace jednog od prvoboraca u "sirenju nacionalne istine". Onima koji nisu prosli na konkursu ne preostaje nista drugo nego da rade bez dozvole, kao i do sada. Zaliti se nemaju kome, jer vlada koja je odluku donela odavno ne postoji.

Tesko bi bilo pretpostaviti da bi za njihove zalbe razumevanja imao novi - a u stvari, stari - ministar za informisanje Ratomir Vico (bio je prethodnik ministra Pavlovica), koji je jedno vreme bio na celu RTS-a, a poslednjih meseci kao savetnik M.Vucelica, rasporedjivao gorivo redakcijama. Njegovo postavljenje u novoj vladi verovatno treba da simbolizuje otklon od "tvrdog" pavlovicevskog pristupa - iz proslog mandata ministar Vico ostao je zapamcen po tome sto je u koncipiranje srpskog informativno-propagandnog nastupa prema svetu pokusao da uvuce nauku i struku. Sa druge strane, imenovanje na ovo ministarsko mesto coveka iz visoke hijerarhije RTS dovoljno govori o konceptu novinarstva koji ce se u njegovom resoru smatrati pozeljnim. Ministar-povratnik je to i demonstrirao uprilicivsi prvi javni nastup u svojoj staroj kuci, vece uoci osnivacke skupstine novog profesionalnog udruzenja novinara Srbije 26. marta, u TV emisiji koja je imala za ocigledan cilj da novo udruzenje dezavuise u javnosti. U napadu rukovodilaca starog udruzenja - Dusana Cukica i Koste Kraincanica - na ideju "nepatriotskog novinarstva" koja preti da se siroko javno legitimizuje preko novog udruzenja, Vico se nije usprotivio etiketiranjima nove esnafske asocijacije, cak ni u stepenu "udruzenja mrzitelja Srbije".

Ali dok je vecina sagovornika u emisiji operisala shvatanjima novinarstva u okviru proste dihotomije - "u sluzbi naroda (u njegovim najtezim istorijskim trenucima)" i "u sluzbi neprijatelja naroda" - ministar Vico je shvatio da su podele u novinarstvu, medju novinarima i njihovim udruzenjima, rezultat razlicitih drustevnih shvatanja nacionalnog interesa, tj. nedostatka saglasnosti oko temeljnih drustvenih vrednosti. Dok se mediji u tom kontekstu mogu sagledavati kao javna arena demokratskog dijaloga koji ce pomoci uspostavljanju konsenzusa, pa je pluralizam pozeljan i treba ga podsticati, u srpskom drzavnom vrhu je prevladao suprotni koncept: novinari produbljuju vec postojece podele i time konsezus onemogucuju. Pluralizam, stoga, treba sto vise ograniciti tj. lokalizovati. Podele u drustvu nisu vise nepremostive, kako se to nekada cinilo, a dominantni stavovi se koncentrisu oko onih vladajuce partije. Ovo stanoviste ministar je ilustrovao smanjenjem razlika u stavovima politickih aktera prema Srbima van Srbije, kao i prema izborima kao jedinom legitimnom nacinu alternacije na vlasti, oko cega je u poslednje vreme saglasnost ipak uspostavljena.

Cini se da se drzavni vrh drzi stava da, da bi ovaj koncept bio delotvoran, "druge istine" moraju biti dovoljno male da ne ugroze onu veliku, a sto je jos vaznije - ne sme se nikako dozvoliti nagrizanje osnovnog proizvodjaca drustvene saglasnosti, centralnog medijskog pogona - RTS. Nekako u isto vreme kada su odbijene redovne frekvencije za navedene stanice, u Skupstini je odbijen zahtev opozicionih stranaka da se po hitnom postupku raspravlja o izmenama zakona o informisanju i zakona o radio-televiziji. Lider Deposa Vuk Draskovic, kome je RTS, tj. kako je on naziva TV Bastilja, postala opsesija, uporno je pokusavao da pricu o izmeni ovih zakona ugura u "dil" izmedju SPS i opozicije oko konstituisanja nove vlasti. Kako je ovaj dogovor propao, izjalovio se i pokusaj izmene odnosa snaga oko centralne drzavne televizije. Predlozi izmene postojecih zakona, koje su nezavisno jedan od drugog sacinili SRS i Depos, uci ce, dakle, u redovnu, sporovoznu skupstinsku proceduru. Jednog dana, dakle, mozda...

Uprkos histericnosti najglasnijih patriota medju novinarima, koji jos nisu shvatili da je faza "vatrenog patriotizma" dosla do kraja, jasno je da medijska alternativa, nece biti na udaru. Ona ce samo nastaviti da bude sprecavana u razvoju, kao i do sada. Kako se saglasnost oko odredjenih drustvenih pitanja bude prosirivala, i njene sanse za ekspanziju bice vece. Eto, samo je jedan premijerski ekspoze bio dovoljan pa da se dovoljno siroko shvati da nije tacno da su svi protiv Srba i da oni mogu biti moderni Robinzoni.

Jovanka Matic