PAD NOVE KLASE

,AIM, Beograd, 5. 04. 94.

Intervju: Milovan Djilas

U Americi ce se uskoro pojaviti nova knjiga Milovana Djilasa, prvog komunistickog disidenta koji je pre 40 godina pisao o partijskoj birokratiji kao o novoj klasi komunistickog drustva - "Pad nove klase". Djilas govori sta knjiga sadrzi, zasto je komunizam zavrsio u sramoti i bedi, kada je video pad nove klase i sta ce biti sa Rusijom. "Rusi nas (Srbe) vole prema njihovom drzavnom interesu. Mi njih, u stvari, volimo", kaze Djilas.

Kultna knjiga kritike komunizma iznutra, "Nova klasa" Milovana Djilasa, stampana u tirazu od tri miliona primeraka, prevedena na 60-ak jezika i samo u Americi izdavana desetak puta, posle gotovo cetiri decenije, dobija zavrsnicu novom knjigom istog autora - "Pad nove klase", s podnaslovom "Povest o samounistenju komunizma". Kroz nekoliko meseci knjiga ce doziveti prvo svetsko izdanje u Americi, a izdavac je Alfred Knopf. Razlog sto se nece pojaviti i ovde sasvim je u skladu sa vramenom - u pitanju su materijalne teskoce izdavaca.

• Ideja je potekla od Miloja Popovica koji radi u Americi, preko Vasilija Kalezica. To je izbor mojih radova o komunizmu koji su nastajali od 1957. do danas. Dodat je uvodni deo koji je pregled razvitka mog politickog misljenja i zavrsetak o kraju komunizma - kraju u bedi i sramoti.

Sustina knjige je da je komunizam lenjinskog tipa zavrsio, da kazemo, karijeru, da je imao nekih istorijskih vrednosti i zasluga - i da bivse komunisticko drustvo ide ka liberalnom kapitalizmu, ka demokratskim formama. Sramota je, smatram, u tome sto su se otkrila sva ona cuda i zla koja je komunizam naneo, koja su sa padom pokuljala na povrsinu, a beda, jer su svi ti narodi, osim nas i naroda SSSR - bili unazadjeni i nasli se u bedi posle toliko godina borbe za industrijalizaciju. Katastrofa nije samo u industriji - u poljoprivredi je jos veca. Mi smo se izvukli, jer nismo isli na zemljoradnicke zadruge.

* Podnaslov knjige govori da se slazete sa tezom o urusenju, imploziji socijalizma?

• Komunizam nije srusen ni revolucijom ni spoljnom silom; sam se raspao. To je tipicno za despotske poretke, s tim sto je komunizam nesto i radio, pa je trajao duze.

* Vasi kriticari tvrde da niste socioloski definisali novu klasu - da njeno poimanje klizi od partijske birokratije do partije same, partijskog vrha?

• Za jednu klasu naziv nova je besmislen - jer se zna da su klase feudalna, kapitalisticka, radnicka... Ali, taj naslov je propagandno bio dobar, jer je ideja bila da komunizam, prema preovladavajucem misljenju na zapadu, pa i ovde - sam po sebi nije los jer vodi ka jednom idealnom drustvu, medjutim, losi su mu metodi. Ja sam tu ideju preokrenuo, pa sam rekao: ne vodi to u besklasno drustvo, nego vodi u jedno novo klasno drustvo - otuda je naziv nova klasa. U knjizi se jedno poglavlje zove "Nova klasa" i advokat Veljko Kovacevic, sa kojim sam se konspirativno dogovarao, predlozio mi je ovaj naslov. Prva verzija je bila "Sloboda i svojina", jer je komunizam ukinuo privatnu svojinu, a nije dao slobodu, a ja sam posle dosao do drugog zakljucka - da se pretvorio u neku vrstu svojinske klase, sto nije novo - Egipat, templari... Ipak, "Partijska birokratija" bi bio najtacniji naslov knjige.

* Da li je pad nove klase i njena smrt?

• Ono sto znamo iz komunizma kao novu klasu, to se obnoviti nece. Komunizam je veliki pokret, pa iz njega nastaju razne struje. Danas su u Poljskoj bivsi komunisti na vlasti....

* Sutra ce, veruje se, biti i u Madjarskoj...

• Mozda. Tako je i kod nas. Ali, to vise nisu komunisti lenjinskog tipa, to je neka socijal-demokratija novog tipa, a te su partije korektne, parlamentarne su, u Poljskoj imaju slobodu stampe, udruzivanja, sve sto u drugim parlamentarnim zemljama ima.

* Ako je lenjinska ideja zavrsila svoju istorijsku misiju, koji bi to tip socijalizma mogao da prevlada ovim prostorima?

• Ideja socijalizma u smislu osiguranja zivota svih gradjana i smanjivanja velikih socijalnih razlika nije mrtva. Primer su skandinavske zemlje. Svi komunisti, kad prestaju biti komunisti, uzimaju za primer skandinavske zemlje. Medjutim, toga ima u manje-vise svim zemljama Zapada, mozda najmanje u Americi. Koja bi to partija kod nas vodila - ne vidim, a nije ni vazno. Medjutim, smatram da utopije nece nestati. Rodice se nove, koje mi ne mozemo znati, ali ja smatram da je utopija deo ljudskog uma, ljudskog bica i ono sto je sa komunistickom utopijom, ovom lenjinsko-marksovskom, bilo lose, nije to sto je utopija, nego to sto je dosla na vlast i sto je pocela da ostvaruje utopiju, odnosno da poduzima mere kao da ce jednog dana to biti ostvareno. I, razume se, to je dovelo do nasilja bez mere. I zato sto je Marks prenebregao ljudsku prirodu, sto nije citao Frojda...

* Kad ste videli pad nove klase?

• Tu ima mojih nedoslednosti, ali u samoj novoj klasi se sadrzi ta ideja. A ima izricitih tekstova koji izricito govore da se ide ka kraju komunizma. Pisao sam da komunizam ne moze da se pretvori u demokratiju. Medjutim, imate tekstova koji govore da u komunizmu ima izvesne evolucije, da se javljaju razne struje, tekstova koji su labaviji.

* Pad klase pocinje njenim nastankom?

  - Ja sam to od pocetka verovao - mozda sam se

prevario oko Sovjetske imperije, mislio sam da ce trajati duze. Oslanjao sam se na istorijske analogije. Sovjetski savez je bio vojno-ideoloska imperija, dosta slicna turskoj carevini. Po tim semama, imperije sporo propadaju, i ne propadnu dok ih neko vojno ne zaustavi. Hladnim ratom je zaustavljena ekspanzija SSSR sedamdesetih. Bilo je i unutra pobune raznih naroda, narocito evropskih, otpora, i cim se imperija takvog tipa zauistavi, ona se skljoka. Na kraju, kad uzmete Tursku, od poraza kod Beca 1683, do sredine 19. veka, to i nije mnogo za ondasnji tempo razvitka, i oni su brzo propali kad su krenuli nizbrdo. Uostalom, nizbrdo se brze ide...

* Ali, Rusija sada menja oblik svog uticaja u svetu?

 - Ma, Rusija ce uvek imati znacaja u svetu, to je

velika sila koja raspolaze ogromnim potencijalima. Ne znamo kad ce se oporaviti i konsolidovati, ali ce to sigurno biti. Ja ne zelim da verujem da ce Zirinovski da pobedi. Pa i ne verujem, cim ne zelim. To je prolazna euforija, kakva je kod nas Seselj, s tim sto je tamo mnogo slozenije, to je imperija koja je velike delove morala da amputira. A sad se vec vidi da igra ulogu. Ne moze kao Amerika, ali se Amerika za sve prvo dogovara s njom. I oko Srba. To Srbi zive u iluziji - ne Srbi, vec ova vojska nasa - da ce Rusija da ih spasi. Da nas Rusi vole. Rusi nas vole prema njihovom drzavnom interesu. Mi njih, u stvari, volimo.

Milena Drazic