GLASOVI KOJI SE NISU CULI

Pokusaj obnavljanja veza sa Sarajevom

Beogradjani, okupljeni oko projekta "Ziveti u Sarajevu" uporno zahtevaju od sluzbi Evropske unije i OUN da im se omoguci dolazak u Sarajevo

,AIM, Beograd, 4.3. "Mozda sam nekim bogazama i mogao da se prikradem do vaseg skupa, i time umirim vlastitu savest. Tako nesto, medjutim, ne smatram primerenim vasim patnjama i zajednickim nadama. Verujem da ne gresim sto smatram da najbolju pomoc Sarajlijama mozemo pruziti pre svega organizovanim delovanjem. Radi toga smo istrajni u teznji da uspostavimo neposrednu i trajnu komunikaciju. Zbog toga cemo biti uporni u zahtevima sluzbama OUN da nam obezbede dolazak u Sarajevo. Time ce i oni pokazati da ozbiljno drze do zivotnih interesa gradjana koje je rat najvise pogodio." Ovo se kaze u pismu Nebojse Popova upucenom akademiku Ljubomiru Berberovicu, organizatoru Srspkog konsultativnog vijeca, koje je 27. marta odrzano u Sarajevu.

Na taj skup nije mogao da otputuje ni Vuk Draskovic. I on je, tim povodom rekao da dozvolu za poletanje, kad god pozele, dobijaju oni koji su komandovali rusenjem Sarajeva. "Vi ste najvece zrtve i najveci junaci ovog prokletog, besmislenog i reziranog rata. Vi ste i jedina preostala nada, ogromna nada, da ima, da mora biti zajednickog zivota svih u Sarajevu, i u celoj Bosni i Hrecegovini" stoji u pismu Vuka Draskovica Berberovicu.

Ali, poziv da prisustvuju Srspkom konsultativnom vecu samo je najnoviji povod grupi Beogradjana okupljenoj oko projekta "Ziveti u Sarajevu" da obnovi napore da konacno stigne do Sarajeva. Nazalost, ni ovog puta, kao ni u ranijim prilikama, to joj nije uspelo. Ne odustaje se, medjutim, od kontakata sa sluzbama EU i OUN koje treba da omoguce transport do Sarajeva. Sada, kada se ispod zaglusne buke rata pomaljaju i drugaciji glasovi u Beogradu, i kada je moguce cuti sta misle Srbi u Sarajevu, a ne samo unisoni glas sa Pala, teskoce u transportu pokazuju se jednako neresivim kao u vreme najzesceg rata.

SPREMNI ZA PUT

Projekat "Ziveti u Sarajevu" nastao je pre vise od godinu dana, iz zelje ljudi da u vremenu najvece tragedije pomognu ovom gradu. Oko njega se okupljaju lekari, psiholozi, ekonomisti, advokati, sociolozi, novinari, filozofi, inzenjeri, umetnici. Tu su i clanovi Gradjanskog saveza Srbije, sindikata Nezavisnost, Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca, Centra za antiratnu akciju, clanovi urednistva lista Republika, Fonda za humanitarno pravo, Helsinskog parlamenta gradjana, Zena u crnom, Fonda novinarske solidarnosti, Evropskog pokreta, Multinacionalnog udruzenja za Bosnu i Herecegovinu. Oni ne zele da pomazu Sarajlijama samo paketima hrane (mada svako od njih vec sada u kuci ima spreman paket za slucaj da se javi UNPROFOR), nego zele da uspostave trajniju komunikaciju sa razlicitim grupama, ustanovama, organizacijama.. koje se odupiru unistenju grada i nastoje da u njemu obnove normalan zivot. Ova grupa ljudi ne veruje da je moguce uspostaviti mir bez ucesca takvih ljudi u mirovnom procesu. I zato ce Nebojsa Popov reci da je potrebno maciniti zajedno program multikulturalnosti. Utoliko je vaznija komunikacija grupa iz Sarajeva i Beograda."A uslov da se pristupi takvom programu je da se zavrsi rat, a opet, nema izgleda da se on zavrsi ako u mirovnom procesu ne ucestvuju oni koji su najugrozeniji, a oni zasad nemaju moci da ucestvuju sa svojim idejama kako da se zavrsi rat." On naglasava da treba da se cuje drugaciji glas Srba i u Sarajevu, i u Beogradu, ali i drugaciji glas Muslimana i Hrvata. Medjutim, iznad svega, potrebno je uputiti rec onima koji u uzasnim okolnostima vec dve godine uspevaju da organzuju nastavu u podrumima, da grad snabdevaju hlebom, da poprave instalacije, kaze Popov.

Novi ucesnici u dijalogu

Milan Prodanovic, urbanolog, govori o delu projekta koji polazi od ideje da je najvaznije da se izbeglice vrate u svoje krajeve. "Vec imamo neka iskustva sa izbeglicama u Danskoj, gde postoji projekat da izbeglice pocnu sa stvaranjem svog doma tako da celu kucu mogu da vrate u svoj stari kraj " kaze Prodanovic. Istice da se drugi deo projekta odnosi na obnovu spomenika kulture i nameru da se ostvari komunikacija strucnjaka iz Beograda sa ljudima u Sarajevu koji ce biti okupljeni na jednoj "zajednickoj adresi". Spominje i Decju ambasadu kao jednu od dosadasnjih veza Beograda i Sarajeva.

"U dijalogu o miru treba dati rec onima koji su proterani. Zovemo ih izbeglicama, a takvih je vise od milion" kaze Ljubo Babic, predsednik Multinacionalnog uruzenja za BiH i dodaje da ce se ukljuciti u svaku aktivnost na normalizaciji zivota. Jasna Bogojevic, clan Beogradskog kruga, zeli da pokaze odlaskom u Sarajevo da je od prvog dana rata bila sa tim gradom, u kome, uostalom, zivi njena porodica. Lula Mikijelj, Sarajka koja 26 godina zivi u Beogradu, prica o mukama s paketima: "Paketi koji su otpremljeni iz Beograda u oktobru, stigli su u Sarajevo tek u februaru, a oni koji su poslati 12. decembra, u Sarajevo su dopremljeni 28. marta, i to ne svi. Islo se toliko daleko, da su prebrojavani paketi po imenima, da bi se videlo koliko ih ide Muslimanima, a koliko ostalima, Za to su angazovani posebni 'strucnjaci'".

Jadranka Milic iz grupe "Zena u crnom" prica o tome kako su za 23 meseca rata uspevale da odrze veze sa Sarajevom, kako su slale pakete, kako su osposobljavale zene izbeglice za novi zivot.

Advokat Nikola Barovic zeli da se u Sarajevu sretne sa svojim kolegama iz advokature i sudstva, da vidi kako rade, kako je u zatvorima, kakav je tretman okrivljenih, kakva je sigurnost branilaca i njihovih klijenata..."Imam informacije da je Sarajevo u tom pogledu u najboljoj situaciji u poredjenju sa ostalim ratnim podrucjima." Filozof Obrad Savic istice da gradjani Beograda zele da uspostave komunikaciju sa Sarajlijama "s onu stranu nacionalnih legitimacija". Projekat "Ziveti u Sarajevu" sagledava kao gest gradjanske zelje da se pokaze da postoji drugi Beograd i druga Srbija koja ne pristaje na nacionalne podele.

"Beograd je imao nekoliko spektakularnih akcija, ali je klonuo i nije digao glas do neba", kaze filozof Miladin Zivotic, predsednik Beogradskog kruga. On je najavio sesiju Beogradskog kruga za 6. april, kada je poceo rat u BiH. Sesija ce imati karakter performansa sa politickim porukama i sa zavrsnom porukom Sarajevu u kojoj ce biti sadrzana nada da ce to biti pocetak obnove starih veza Beograda i Sarajeva.

OLIVIJA RUSOVAC