PREGLED STAMPE

,AIM, Beograd, 3.4.94. Potpisivanje sporazuma o prekidu vatre i hrvatska i srpska strana, sto bi se moglo i ocekivati, prikazuju kao svoj uspeh. Sporazum pozdravlja i medjunarodna javnost, kao i politicka javnost u Srbiji. Sve opozicione stranke su podrzale ovakav tok stvari, uz upozorenje da u narednim fazama prava srpskog naroda u Krajini ne smeju biti taknuta (svi dnevni listovi u Beogradu).

NIN u opseznoj analizi ukazuje da americki projekat za prostor bivse Jugoslavije dozvoljava Krajini samo onoliko autonomije u Hrvatskoj, koliko ce imati Albanci na Kosovu, a skidanje sankcija uslovljava se ne samo postizanjem mira u Bosni, vec i vracanjem Krajine u avnojevsku Hrvatsku. Da li se Beograd slaze sa ovakvim projektom tesko je pouzdano tvrditi, ali, kako pise NIN, sokira odsustvo informacija. Javna drzavna retorika je jos nacionalisticka, ali u najuzem krugu vlasti, na celu sa Slobodanom Milosevicem, ovih dana se donose bitne odluke. Ne izgleda slucajno sto je na celu delegacije, koja se iz Beograda uputila za Knin, bila ministarka za ljudska prava Margit Savovic. Znacci li to da su Srbi u Krajini vec tretirani kao manjina o kojoj ce matica voditi racuna?

Slobodan Milosevic se nikada konkretno nije izjasnio da li je njegov politicki cilj stvaranje srpske nacionalne drzave, zajednice srpskih zemalja, ili neke nove Jugoslavije. Sumnje pobudjuju inicijative i neka kadrovska resenja iz partije njegove supruge- Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, stranka koja po prirodi svoje internacionalne orijentacije ne moze biti zagovornik resenja srpskog nacionalnog pitanja. Veljko Knezevic, sef Biroa SRJ u Zagrebu, Mirko Marjanovic, premijer srpske vlade i Borislav Mikelic, premijer krajiske vlade, ili su istaknuti clanovi SK PJ ili njeni simpatizeri. Konfuziji doprinosi i to sto nikada na politickoj sceni nije postignut konsenzus o tome sta je zapravo srpski nacionalni interes. Sagovornici NINa , predstavnici opozicionih partija, smatraju da bi prinudno priblizavanje krajisnika Hrvatskoj moglo da izazove ponovne velike sukobe, ili bi to bio politicki kraj Slobodana Milosevica, ukoliko bi se odrekao Srba u Krajini. Mnogi iz opozicije istovremeno strahuju da je , ako ne Baranja, a ono Kninska krajina, mozda vec izgubljena. Milan Martic smatra da bi se referendumom Srba u RSK i Srba u Hrvatskoj narod izjasnio o zajednickom zivotu i da bi njegova volja morala da se postuje, dok NIN zakljucuje da ce konacnu rec o tome hoce li Krajisnici u Hrvatsku ili ne, na kraju, ipak dati Beograd u saradnji sa Moskvom i Vasingtonom.

Na sledece izbore, Vuk Draskovic i njegova stranka ce izaci samostalno, a ne kao Depos. Ovo je u intervjuu NIN-u izjavio Draskovic , lider SPOz. Mada tvrdi da nije iznenadjen prebezima i onima u opoziciji koji flertuju sa vlascu, po tonu ovog intervjua vidi se da je Draskovic razocaran. O Duasanu Mihajlovicu, lideru Nove demokratije, izricito tvrdi da nije politicka krtica, vec da je ucenjen, kao vlasnik velike privatne firme, ali da su ucenjeni i drugi vlasnici privatnih firmi, clanovi Nove demokratije. Mihajlovic je spasavao svoju i njihovu imovine, i mnoge spasao hapsenja, jer su te firme, po Draskovicu, osnovane po principu Alajbegove slame. O vladi nacionalnog jedinstva, Draskovic kaze da je to bila "magla i jedna neiskrena forma za uguravanje komunista u vladu. Cetvorica su formalno komunisti, a u sustini je i svih trideset. Prema tome, Savez komunista je vladajuca stranka, a Socijalsiticka partija Srbije maskirana filijala komunista."

Da li je vladika Atanasije pred srpskim i grckim gostima na otvaranju Decje ambasade u Grckoj, sasuo u lice predsedniku cukaricke opstine da su svi oni komunisticka bagra i da zive na grbaci naroda, ili je to rekao u cetiri oka nekom na stepenistu, za sada se pouzdano ne zna. Predsednik opstine tvrdi prvo, a vladika Atanasije u izjavi Politici, ovo drugo. Prva izjava je objavljena u Vecernjim novostima, a Politika objavljuje i sledece reci vladike:"Komunisti i neokomiunisti iskljucivo za sebe monopolisu ovaj unesreceni narod i njegovo predstavljanje u svetu, a svaku primedbu na njihov racun poistovecuju sa ruzenjem srpskog naroda. Zaista, sta ce nam drugi neprijatelji."

Evropski parlamentarci Janis Sakelariu i Rob van de Vater, koji su imali susrete sa predstavnicima oficijelne vlasti i opozicije, govore za Borbu da pitanje sankcija ima tri strane: Bosnu, Krajinu i Kosovo. Sto se Kosova tice, Beograd treba da ponudi predlog autonomije za Kosovo. U njihovim razgovorima u Beogradu pitanje Kosova je, kako kazu, bilo naspornije. Borisav Jovic im je cak izjavio da je autonomija Kosoba bila velika greska. Za evropske parlamentarce bio je sokantan susret sa Seseljem. Kazu da gotovo sve sto je rekao vodi u totalan rat na Balkanu. On mrzi sve redom i zeli da srusi sve mostove za pregovore. Moj komentar je bio da se na dam da ce on postati predsednik ove zemlje, kaze J. Sakelariu.

Rusi su se vratili, pise Borba. Dve njihover delegacije krstare Srbijom. Veca delegacija obilazi zvanicnike, obilazi sve srpske zemlje, obecavajuci Srbima sve stp bi im moglo goditi. Tako su u pratnji Arkana i Mirka Jovica, ponudili Patrijarhu Pavlu sveobuhvatnu bratsku pomoc, a ovaj im je uzvratio da je najveca pomoc koja se moze pruziti Srbiji- ljubav. Za ovu delegaciju, koju fifnasira kompanija Braca Karic, a sacinjavaju je ljudi bliski Zirinovskom, komentaor Borbe Nikola Burzan kaze da je to delegacija antijeljcinovske koalicije i pita se da li je iz neznanja ili neceg drugog patrijarh Pavle primio Ruse koji nude benzin u tenkovima.

Posle sednice Srspkog konsuslativnog vijeca u Sarajevu, sa Pala je na Srbe u Sarajevu baceno drvlje i kamenje. U Beogradu se oglasio Nenad Kecmanovic, profesor Univerziteta, sada izbeglica iz Sarajeva. Nazivajuci ovaj skup nebuloznim, Kecmanovic pokusava da ga analizira u Borbi, konstatujuci pri tom da Srbi u sarajevu, zbog straha, demonstriraju lojalnost u odnosu na agresivnu i nadmocnu vecinu, i da ce, kada se putevi budu otvorili, pa Srbi budu dobili mogucnost da izadju iz ukletog grada, mnogi ostati u Sarajevu , jer nisu nasli nista bolje.

MILICA LUCIC CAVIC