DALI ATINA PLANIRA VOJNU INTERVENCIJU NA SKOPJE?

AIM, Skopje, 05.04.1994

SIZE

* "Vasington post" je prosle nedelje objavio tekst u kome se tvrdi da Gecka produzava sa vojnim planovima sa ciljem da njena armija uspostavi "bezbednosnu zonu", 30 kilometara unutar teritorije Makedonije * Da Grcka ipak zvecka opuzjem u blizini granice, vise puta su upozoravala ministarstva za odbranu i za policiju Makedonije. * Grcka i DSrbija su drzave koje jos uvek nisu priznali Makedoniju i koje bi mozda najsretnije bile da makedonsko pitanje iscezne zauvek.

Preti li Republici Makedoniji rat? Ovom se temom bavi javnost u ovoj bivsoj jugoslovenskoj republici kao i njeno politicko rukovodstvo i to joc od onih dana kada je pocinjao raspad drzave, sada bivcih, jugoslovenskih naroda. Istom se temom bave politicari zapadnih zemalja, OON, stampa, CIA itd. Prognoze otprilike, kazu: ako Srbija sa Bosne predje na Kosovo, Makedoniju ce zapljusnuti talas izbeglica - Albanaca, Albanci iz Makedonije ce organizovati pomoc i slace dobrovoljce na Kosovo, onda ce to biti dobar izgovor za jugoslovensku armiju da intervenise u Makedoniji i da pokusa da je uvuce u neku novu federaciju sa Srbijom itd. To je ono scenario koje je trebalo, prema prognozama CIA-e da se ostvare jos krajem 1991 godine. Druge prognoze iz drugih izvora, spominjale su 1992, onda 1993. Na srecu male, i po teritoriji i po stanovnistvu, Makedonije (2,2 miliona stanovnika), rata nije bilo. Bilo je teske ekonomske i socijalne situacije, produbljene zbog mesunarodnih sankcija prema severnom susedu, SR Jugoslavije i zbog nametnutih losih, sada i prekinutih trgovinskih odnosa sa juznim susedom, Grckom.

No, hoce li ove, 1994 godine biti rata u Makedoniji? Stanovnistvo u to vise skoro i ne veruje, a kod rukovodstva izgleda ima mnogo vise optimizma. Srba u Makedoniji ima oko 40.000, pa se Beogradu mosda nece isplatiti, posle svih ratova, da "ulice" zbog stvaranja nekakve "makedonske krajine". Pogorsanje odnosa izmedju Makedonaca i makedonskih Albanaca, koji cine znacajan broj stanovnistva je uvek opasnost za mir. Ali, najveca njihova partija, PDP, je koalicioni partner u Vladi i ima pet ministara i vise zamenika i pomocnika ministra. Radikali u PDP_u su u ofanzivi, prete civilnom neposlusnoscu, stvaranjem albanske skupstine, ukoliko Albanci ne dobiju jednaki status u svakom pogledu sa Makedoncima. Ipak, vlada uverenje da i ukoliko radikali pobede, u okviru PDP-a da ce dijaloga ipka biti.

Pa ipak, ne preti li Makedoniji opasnost od rata, ali koja dolazi sa druge strane? Na primer, iz Grcke, juznog suseda Makedonije?

Makedonija i Grcka su u ostrom sukobu jos od dana kada se Makedonija proglasila novom, nezavisnom drzavom. Grcka se ne slaze sa imenom nove drzave, tvrdeci da ima ekskluzivno pravo na ovo ime. Sukob se ove godine zaoStrio, jer Grcka zavela potpunu blokadu na zajednickoj granici. Rukovodstvo Makedonije, ali i EU i SAD su vec ocenile da ovaj potez pretstavlja opasnost za stabilnost regiona.

"Vasington Post" je prosle nedelje objavio tekst u kome se tvrdi da Grcka produzava sa vojnim planovima sa ciljem da njena armija uspostavi "bezbednosnu zonu", 30 kilometara unutar teritorije Makedonije, ukoliko tamo izbiju civilni neredi". Prethodno se objasnjava da postoji namera " da se destabilizira centristicki rezim predsednika Gligorova koji se zalaze za razvoj slobodne trzisne ekonomije i za pomirenje multietnickog stanovnistva Makedonije sa dobro naoruzanim susedima, Grckom i Srbijom." Jos se potseca na navodni dogovor postignut izmedju Atine i Beograda 1992 godine za podelu Makedonije, sto su jos tada predsednici Srbije i Grcke demantirali. Navodno, planovi Grcke su zasnovani na mogucnost, da ukoliko se rat prosiri na Kosovo, da ce talas izbeglica sa Kosova u Makedoniji stvoriti haos u regionu, sto ce pretstavljati pretnja za etnicke Grke koji zive u Makedoniji. Zbog svojih planova, ustvrdjuje "Vasington Post", Grci su jedinstveni koji bi hteli Gligorov da bude smenjen i da dodju na vlast fanaticni makedonski nacionalisti.

Grcka je oficijalno reagovala demantom na pisanje "Vasington Posta". Ministar za evropska pitawa, Pangalos, ocenio je da se radi o losem novinarstvu, isticuci da je "Grcka , u stvari prijatelj Skopja".

Pisawe "Vasington Posta" nije naislo na vece interesovanje u Makedoniji i nije u javnosti stvorilo vecu zabrinutost. Cak, nisu reagovali sopstvenim komentarima ni vodeci mediji, osim sto su preneli grcko reagovanje, dok je vodeca "Nova Makedonija" integralno prenela spomenuti tekst.

Dali se mozda ne veruje da Grcka uistinu moze upotrebiti vojnu silu protiv Makedonije, za koju kaze da ima teritorijalne pretenzije prema delovima grcke teritorije, te da pretstavlja opasnost za Grcku? Utice li na ovakvo uverewe fakt sto je grcka clanica NATO-a i clanica EZ? Te da je u Makedoniji stacionirano 34o americkih vojnika ciji se broj, prema najavama, planira da uveca? Jos i to da Makedonci i pored svega ne pokazuju mrznju prema Grcima. Ipak, kada je Grcka u pitanju, Makedonci, i pored svih neverica, umeju da kazu "Sve je moguce":

Da Grcka ipak zvecka oruzjem u blizini granice, vise puta su upozoravala ministarstva za odbranu i za policiju Makedonije. Jos od 1992 godine u vise navrata se govori da grcka armija izvodi vezbe duz granice , sa ciljem uvezbavanja "odbrane od makedonskre invazije". I tvrdnje da Grcka nagomilava ljudstvo i vojnu tehniku u blizini granicnog pojasa. Novo nagomilanje armije se desilo par dana pre 16 februara ove godine, kada je grcka uvela blokadu prema Makedoniji. U zadnjih dve godine, prema tvrdnji nadleznih makedonskih organa, grcko vojno vazduhoplovstvo je pet puta povredilo makedonski vazdusni prostor "zbog izvidjackih akcija". Jednom se desilo da grcka vojna patrola "zaluta" na makedonsku teritoriju - incident je bio brzo prevazidjen, a grcki vojnici vraceni preko granice.

Nasuprit Grcke, koja ima modernu armiju, Makedonija, prakticno, jos uvek stvara svoju vojsku. Kada se 1992 godine iz Makedonije povlacila bivsa jugoslovenska armija, sa sobom je ponela takoreci celo naoruzanje. Makedonija danas, kako se oficijalno tvrdi, nema nijedan avion, a ima cetri tenka - ima lako pesadisko naoruzanje, i nesto vise od 10 hiljada vojnika. Zbog toga i ne pretstavlja nikakvu realnu opasnost za Grcku. Osim toga, Makedonija nikada nije pretila. Cak sto vise, predsednik Gligorov ponavlja da Skopje sa Atinom zeli najbolje odnose, a jednom prilikom je pozvao Grcku da pomogne Makedoniji u njenom razvoju.

Ipak, kada se sve sabere, ne moze se sa sigurnoscu odbaciti opasnost od grcke intervencije, jos, kombiniranom sa akcijom Srbije. Grcka sa Srbijom neguje najbolje prijateljske odnose, koje ne dozvoljava da se pokvare i pored visegodisnje ratne politike Beograda. Grcka i Srbija su drzave koje jos nisu priznale Makedoniju i koje bi mozda najsretnije bile da makedonsko pitanje iscezne zauvek. Resenje bi bilo, ukoliko je moguce, podela teritorije i iscezavanje Makedonije sa politicke karte sveta. Mozda je ipak prvi deo strategije ekonomsko iscrpljavanje ove male balkanske drzave. Prema zvanicnim podacima, Makedonija je izgubila 4 milijarde dolara otkada su uvedene sankcije prema SR Jugoslaviji i otkako je Grcka uvela blokadu prema Makedoniji. Ukoliko Grcka na duzi period ne odustane od blokade, posledice ne mogu ni da se procenjuju, jer je Makedonija prirodno predodredjena na solunsko pristaniste.

Mozda bi se ratom na makedonskoj teritoriji jednim udarcem postiglo vise ciljeva, ukoliko se uistinu tako rezonira u politicko-vojnim stabovima u Grckoj: pitanje zastave, pitanje imena drzave i, konacno postojanje makedonske nacije u Makedoniji, ali i makedonske manjine u severnom delu Grcke, sto se negira, koji se isto tako zove Makedonija, kao deo sireg geografskog pojma koji se prostire na teritorijama Republike Makedonije, Republike Bugarske i Republike Grcke. PANTA DZAMBAZOVSKI