SENKA POLUOTVORENIH VRATA

* Specijalno za AIM, redakcija Skopje, urednici iz svih medija u Makedoniji iznose svoje mizlenje za medjunacionalne odnose, za gradjanski i nacionalni koncept, za politicko stanje u Makedoniju i za sutrasnjicu ove drzave. * Svakog ponedelka kolege iz ovdasnjih medija pokusat ce da objasne politicku realnost danasnje Makedonije iznoseci svoje mislenje za ono sto je danas najaktualnije u ovoj drzavi. * Ovog ponedeljka za AIM pise urednik unutrasnjopoliticke rubrike jedinstvene novine na albanskom jeziku u Makedoniji "Flaka e vellazerimit", Emin Azemi. *Iduceg ponedelka nas "gost" je Mirka Velinovska, urednica vnatresnopoliticke redakcije nedelnika "Puls". Zatim slede Milan Banov, urednik subotnog revijalnog izdanja "Nove Makedonije, Goran Mihajlov, urednik vnatresnopoliticke rubrike dnevnika"Vecer" i dr.

AIM, Skopje, 04.04.1994

*Size *Albanci i Makedonci , kroz citavu njihovu istoriju, nijednom nisu zaustavili lift na nekom mracnom hodniku jer vodili su se filozofijom medjuetnicke antidominacije (t.e. nenastojavanja da se dominira nad drugim). * Albanci nastoje da zastite svoj nacionalni i kulturni identitet od bilo kakvog koncepta koji je na stetu afirmacije reci nacija i glavnu energiju usredsredili na konceptu drzavotvornosti koji zasad ne nailazi na razumevanje kod makedonskih politickih struktura.* Albansko-makedonska komunikacija jos nije zapocela i ova komunikacija je ostala na nivou volje pojedinaca da zajedno odlaze u kino, teatar, koncert itd., dok se pretstava pravog zivota u Makedoniji odvija iza zavesa intelektualisticke kurtroazije. * Personifikacija zajednickog zivota u Makedoniji bi trebalo biti jedno siroko dvoriste sa mnogo kuca, cija bi se vrata trebala biti otvorena jedna prema drugoj.

Rasprostiranje karte Makedonije na grubom balkanskom reljefu uvek je bila pracena dilemom: kakav okvir treba da ima ta karta. Neki su skloni da kazu da slicno ostrini balkanskog reljefa, treba da bude i okvir, odnosno njena materijalna substanca. Prvo iskusenje za stvaranje gradjanskog imidja Makedonije, rodilo se upravo u vremenu kada se nije krio strah od moguce apokalipse sutrasnjice. U konkretnoj formi ovaj strah se najvise manifestovao kod Albanaca koji su nezavisnos Makedonije u pocetku doziveli kao neki hodnik, cija se svetla mogu ugasiti nekim kljucem izvan Makedonije. Ovaj osecaj je bio pracen averzijom u formi pitanja: "Moze li gradjanski koncept obezbedjivati nacionalnu ravnopravnost, pre nego sto se Makedonija izjasni kakav ustav zeli?" Pocetne doileme za i protiv gradjanskog ustava i danas su prisutne, ali ne kao na pocetku. Ove dileme sada vise lice na lift koji se moze zaustaviti tamo gde najmanje zelite. Albanci i Makedonci, kroz citavu njihovu istoriju, nijednom nisu zaustavili lift na nekom mracnom hodniku. Mnogi faktori historijske zrelosti svoje korene vuku iz filozofije medjuetnicke antidominacije (t.e. nenastojavanje da se dominira nad drugim). Rezultati ovog kvaliteta se danas vide kroz prizmu formiranja jezgre jedne drzave koja se sve jace afirmira u svetu. Medjutim ova afirmacija ima jedan metodoloski hendikep jer postoji ambicija da se unutrasnjost Makedonije ne internacionalizira, pozivajuci se na onu poznatu izjavu predsednika Gligorova - "Makedonija je oaza mira". Sto se tice izbegavanja konflikta, u poredjenju sa Bosnom i Hrvatskom , Makedonija je zaista oaza mira. Medjutim ovde se samo po sebi namece kontrapunkt koji za posledicu ima drugo pitanje: "Da li su se gradjani Makedonije upitali kakva je i kakva treba da bude ova drzava." Ako neko upita Albance, na primer , koji cine 22% (po sluzbenim izvorima), ili 40% ukupnog broja stanovnistva (po nesluzbenim - albanskim - izvorima), Makedonija je jos uvek daleko od atributa "oaza mira". Ako se za jedan njihov banalan zahtev, kazu Albanci, alarmira parlament i citava Makedonska javnost, onda o kakvoj oazi mira je rec. Albanci ne grese kad kazu da samo njih 25% nastavljaju srednje skolovanje i samo 1,48% visoke studije. Evidentno je da ove posledice svoj koren vuku jos iz vremena monizma kad su se nastavnici i roditelji Albanci hapsili samo zato sto su zahtevali skolovanje na albanskom jeziku. Primedbu koju Albanci prave danas je: Zasto danasnja visepartijska vlada (u kojoj ucestvuju i Albanci, pretstavnici Partije za Demokratski Prosperitet) ne radi vise na tome da bi se eleminirale posledice monistickog sistema.

Makedonija moze biti jedan Balkan u minijaturi, ali i jedna otvorena vrata za ulazak u Evropu. Kvaku ovih vrata u ruci drze svi, iako postoje nastojanja da se ona drze zatvorena jos neko vreme. Senka ovih poluotvorenih vrata pada na ravni mitoloskih frustracija. Nacionalnost se ne spominje vise u negativnom kontekstu. Isturanje arheoloske vrece nad licem mlade parlamentarne demokracije nastavlja biti glavna aktivnost pobornika koncepta "jedan narod-jedna drzava".

Albanci nastoje da zastite svoj nacionalni i kulturni identitet od bilo kakvog koncepta koji je na stetu afirmacije reci nacija. I pored nekih lutanja u odredjivanju politickih ciljeva, Albanci su svoju glavnu energiju usredsredili na konceptu drzavotvornosti koji zasad ne nailazi na razumevanje kod Makedonskih politickih struktura. Ovo insistiranje Albanaca na drzavotvornost najbolje govori o prazninama makedonskog ustava, koji osim sto nije izglasan od strane Albanskih parlamentaraca (njih 23 u Makedonskom parlamentu) on ostavlja slobodan prostor za izvodjenje retorickih manevara pravne prirode. Da je ovaj ustav zaista bio gradjanski, Albanci ne bi imali potrebu da drze jedan rezervni "kisobran" da bi se zastitili od razmontiranih tacaka ustava koji samo obecava ali ne garantira gradjansku jednakvost u oblasti upotrebe albanskog jezika, skolovanju na albanskom jeziku u svim nivoima, koncesualnu demokraciju u lokalnoj samoupravi itd. Iako su organizirani u tri politicke partije (Partiju za demokratski prosperitet, Narodna demokratska partija, Albanski demokratski savez - Liberalna partija) , Albanci ipak osecaju veliku potrebu da se njihovo organiziranje ne ogranici u okvirima nacionalne getoizacije. Ali da bi se desilo suprotno od njihovih zelja veliki uticaj su imale hipoteke iz proslosti koje su proizvele duge spirale reciprocnog nepoverenja. Albansko- Makedonska komunikacija jos nije zapocela. Ova komunikacija je ostala na nivou volje pojedinaca da zajedno odlaze u kino, teatar, koncert. Dok se pretstava pravog zivota u Makedoniji odvija iza zavese intelektualisticke kurtoazije. Socijalni inzinjering ovog zivotnog teatra nadgradjen je na scenografiji osnovanoj na izgledu nekih zivotnih sredina. Dovoljno je proci kroz naselje Dizonska u Skopju, tamo gde je apoteoza zivota pritisnuta ispod niskih krovova malih kuca, ciji su stanovnici uglavnom Albanci koji svitanje jutra i zalazak veceri vezu sa tankom linijom traga koji za sobom ostavljaju kolica koja na sebi nose ostatke zivota na Bit Pazaru. Socijalna ugrozenost ove kategorije gradjana nije bila tema nijedne seance parlamenta, ali je crveni signal za one koji prave socijalne programe govori o samo 7% zaposlenih Albanaca u Makedoniji ne prave neki korak dalje u ostvarivanju prave demokracije, jer i po prvom clanu ustava Makedonija je definirana kao "gradjanska drzava, ali i socijalna". Ako ne i za Albance, sa samo 7% zaposlenih, onda cija je ova drzava, jer demokracija i socijalni prosperitet ne trpe nekakav sendvic u sredini u formi nacionalnog "gogolja".

Na pejsazu mnogih socijalnih politickih i ekonomskih kontrasta Makedonije nalazi se i paradoks u formi sintagme "lojalnost prema drzavi". Po ovoj logici Albanci su primorani da svoju povezanost sa Makedonijom plate u formi takse (poreza) zvanim lojalnost, dok se za one Albance koji se ne pridrzavaju ovog "reda" preporucuje resenje u stilu "van iz Makedonije, odlazite u Albaniji", kao da je Albanija rezervna drzava za sve one gradjane Makedonije koji na jedan ili drugi nacin odbijaju da se identificiraju sa hirovima dnevne politike, ali i sa hirovima nacionalnih partija koja da bi se afirmirale na tudjem dvorustu, ponekad zrtvuju svoju kucu. mada personifikacija zajednickog zivota u Makedoniji bi trebala biti jedno siroko dvoriste sa mnogo kuca, cija bi vrata trebala biti otvorena jedna prema drugoj. EMIN AZEMI