STRUCNAK ZA ATLETIKU, NE ZA BOKS

,AIM, Beograd, 2. 04. 94.

Intervju: Dragan Nikitovic, predsednik novog Nezavisnog udruzenja novinara Srbije

Krajem marta u Beogradu je osnovano novo udruzenje novinara Srbije kao rezultat rascepa u starom udruzenju oko shvatanja profesionalizma i zastite clanova od politickih progona. Novoizabrani predsednik novog udruzenja govori o njegovim zadacima, o stavu prema novinarima - clanovima partije, o radu Suda casti, o deobnom bilansu sa starim udruzenjem i o medijskoj situaciji u Srbiji.

Novinari Srbije osnovali su novo profesionalno udruzenje pod nazivom Nezavisno udruzenje novinara Srbije. Na osnivackoj skupstini, u prepunoj sali Doma omladine u Beogradu, pristupnice je potpisalo 330 novinara. Novom Udruzenju kolektivno je pristupilo i 230 clanova Nezavisnog drustva novinara Vojvodine i oko 40 novinara iz Sandzaka. Prakticno, clanovi Nezavisnog udruzenja su redakcije svih nezavisnih glasila u Srbiji - vecina novinara dnevnog lista Borba, nedeljnika Vreme i NIN, Radija B 92, NTV Studija B, mnogi novinari Politike, Tanjuga, novoformiranih agencija AIM, FoNet, kao i novinari RTS koji su clanovi Nezavisnog sindikata. Pristupnice je potpisao i jedan broj novinara lokalnih listova i radio stanica.

Stvaranje nove novinarske asocijacije rezultat je rascepa do koga je doslo u Udruzenju novinara Srbije, do nedavno jedine esnafske organizacije. U njemu su se sukobila dva shvatanja novinarstva, posebno odnosa novinarstva i politike, i dva shvatanja uloge Udruzenja u zastiti svojih clanova. Starom Udruzenju se zamera da nije stitilo pravo na rad oko 1000 zaposlenih iz RTS koji su, pod firmom posledica sankcija, poslati na prinudne odmore, kao i pravo novinara RTS da se bave profesijom a ne da budu srafovi RTS-ovske ratne propagandne masinerije. Na slucajeve suspendovanja novinara, otpustanja, cak i kidnapovanja, stavljanja lokalnih radio stanica pod prinudnu upravu, Udruzenje novinara nije reagovalo, a ako jeste, stajalo je na stranu vlasti, na stranu onih koji su, u ime "patriotizma", zahtevali krsenje osnovnih profesionalnih uzusa.

Sta ce ciniti novo profesionalno udruzenje novinara? Sta ce biti njegovi prioriteti i kako ono moze pomoci svojim clanovima - o tome razgovaramo sa upravo izabranim predsednikom Nezavisnog udruzenja novinara Srbije Draganom Nikitovic, poznatim sportskim novinarom. I Nikitovic je jedan od onih RTS novinara koji je jos pre vise od godinu dana poslat na prinudni odmor zbog nepodobnosti.

• Mi se zalazemo za profesionalno udruzenje koje ce braniti svoje clanove. Mi moramo da postujemo nas zanat. Izgleda da je postala moda da se za neka prava bori samo saopstenjima. Mi se necemo baviti saopstenjima. Nas zadatak je da se izborimo da nasi clanovi mogu preko ovog udruzenja da ostvare sva profesionalna prava - od regulisanja radnog staza, penzionog i socijalnog osiguranja. Da se izborimo da Nezavisno udruzenje moze da utice na pripremu zakonske regulative u oblasti informisanja. Predstoji uskoro parlamentarna rasprava o Zakonu o RTS-u i Zakonu o informisanju.

Nasa prednost je sto vec imamo Fond solidarnosti preko koga su mnogi novinari, cija je egzistencija ugrozena, dobijali pomoc. Fond je finansirao zaposljavanje jednog broja novinara u nezavisnim glasilima.

Novinar ne sme ni za koga da navija. Ja sam jedan jedini put za 32 godine rada na TV bio resio da navijam za jedan tim. Bio sam nesto ljut. I to je najveca glupost koju sam uradio. Posle minut i po sam shvatio da ne mogu da sastavim jednu suvislu recenicu. To nije novinarstvo, kao sto divka nije kafa.

Mi ne smemo da se priklanjamo ni opoziciji ni poziciji. Neko me je pitao, posle skupstine, sta cemo raditi sa onim nasim clanovima koji su u partijama. Necemo raditi nista. Ako oni budu zloupotrebljavali profesiju radi interesa partije, poslacemo ih na Sud casti. U nasem poslu jedini kriterijum je profesionalzam.

* U Sud casti izabrani su vrlo ugledni novinari, kao Aleksandar Nenadovic, Slavoljub Djukic... Ocekujete li mnogo posla za Sud casti?

• Nadam se da medju nasim clanovima nece biti mnogo posla. Bas ta imena, ti ljudi koji su se prihvatili da budu u Sudu casti, garantuju ozbiljnost nase organizacije. To nas hrabri, potvrdjuje da smo u pravu i da imamo veliku snagu.

* Postoji teza da je pored profesionalizma, za novinarsku profesiju, u ovim teskim vremenima kada su nacionalni interesi u pitanju, relevantan kriterijum i patriotizam.

• Ja govorim samo o profesionalizmu. Posto sam sportski novinar, dacu primer koji je meni blizak. Cak i u trenucima kad igra reprezentacija Jugoslavije, ja sam smatrao da je dozvoljena izvesna doza, izvesna doza naklonosti, a nikako odobravanje svega sto radi nasa reprezentacija. Na sta bi to licilo da, ako neko naocigled svih napravi neki grdan faul, da ja to objasnjavam iz patriotskih razloga kao nekakvo milovanje. Dakle, ja stojim na principu da smo mi profesionalci koji izvestavamo o dogadjaju. I dogadjaj mora da se opise kako se desio. Mozda ce 3 coveka iz tri ugla sutra da ga pricaju. Uostalom, istorija i dozivljaji sa letovanja mnogo su lepsi kad se pricaju, nego sto su u stvarnosti bili. Ali, to je nesto drugo... Patriotizam se podrazumeva, ali patriotizam ne moze da utice na moj posao, na moj odnos prema poslu. Ako neko zbog toga sutra mene proglasi za i zdajnika, neka mu je alal. Vreme ce pokazati sta je ko uradio u ovim vremenima.

Ja mislim da neko ko zloupotrebljava medij, navijajuci, cesto pravi vecu gresku i medvedju uslugu i svojoj zemlji, i svojoj partiji, ako pripada nekoj partiji, i svom listu, televiziji, jer to gledalac otkrije sutra, prekosutra. Tad on vidi da ga je neko prevario. A kad gledalac otkrije da ga je novinar jednom prevario, nece mu verovati ni koji je dan.

* Mislite li da profesionalni rad u ratnim uslovima ne relativizuje te kriterijume?

• U ratnim uslovima, ja to znam, postoje cenzori. Ali, ako sam sad nesto sakrio, to ce se saznati sutra. Saznace moja deca, moji unuci. Ja hocu mojim unucima da gledam u oci i da kazem da nisam nikoga lagao.

* Na osnivackoj skupstini novog udruzenja najavljen je deobni bilans sa starim. Da se ne provedete vi kao bivsi clanovi SK i Socijalistickog saveza?

• Cim se registrujemo, pocecemo da delujemo kao jedna ozbiljna, zvanicna organizacija i trazimo prijeme, trazimo uslove, trazimo nasa prava, trazimo akreditacije, trazimo sve! Dakle, kad se registrujemo, imacemo prava da trazimo deobni bilans, da dobijemo deo nasledja. Rec je o velikoj zgradi od pet spratova u General Zdanovoj, Medjunarodnom pres centru koji donosi velike prihode, i o jos dve-tri zgrade.

Mi necemo da dozvolimo da se nista zaturi i mi cemo to da trazimo s punim pravom. Ja mislim da smo mi kompaktniji od tih rasutih clanova, izgubljenih clanova Socijalistickog saveza koji su se omeli i zabrinuli svojim brigama, pa su digli ruke od toga. Mi necemo dici ruke od ovoga, mi cemo traziti da se to istera na cistinu, mada znamo da nam nije bas naklonjeno ni sudstvo ni druge ustanove koje o tome mogu da odlucuju. Ja, kao predsednik, recimo, kad odrzimo prvi sastanak, odmah cu traziti prijem kod Ministra za informacije Srbije.

* Ali, da bi ste se registrovali, potrebno je da drzava da zeleno svetlo. Da li ocekujete neke probleme?

• Na Osnivackoj skupstini naseg udruzenja bio je prisutan predstavnik Ministarstva za informisanje Srbije. Mislim da je to dokaz da nas oni uvazavaju. A to sto je Televizija Srbije imala emisiju od dva i po sata uoci nase skupstine, pa Radio Beograd prilog u "Argumentu vise", pa iznenadnu konferenciju za stampu drzavno udruzenje, pokazuje da su oni u panici poceli nesto brzo da rade, pred nasu Skupstinu. Pre toga se nisu sastajali - ja ih nisam cuo vec mesecima, niko se nigde nije javljao. To znaci da oni vide nasu snagu i da nas relativno uvazavaju. Ako ne kao snagu, onda mozda kao neke ljude koji mogu i da im naprave nekakav problem. Mi ne zelimo da pravimo probleme, niti hocemo da ratujemo, niti sam ja izabran tamo zato sto sam bio strucnjak za boks. Mislim da sam izabran kao strucnjak za atletiku, da skocimo dalje, da skocimo vise, da idemo brze, ili da budemo precizniji, da budem strucnjak za kosarku, da neke stvari ipak bacimo u kos.

* Postoje oprecna misljenja o medijskoj situaciji danas u Srbiji. Jedni kazu da je ta situacija jako dobra, da postoji pluralizam glasila i misljenja. Drugi kazu da nije nikad bilo vece medijske blokade, vece manipulacije. Sta Vi mislite?

• Nevolja je u tome sto nas narod misli, posto slusa drzavnu televiziju, da je drzava ozbiljna stvar. Ranije su postojali dobosari; dobosar javi sta je rekao kmet i to je pek i efendum. I sada, kad neki Vucelicev kmet izadje i udari dobos, oni misle da je to sve istina. Medjutim, to ne mora da bude istina. I pitanje je sta je veca opasnost, da li sto si izrekao laz, ili sto si sakrio istinu. Opasnost je i od sakrivanja. Recimo, ja sam cuo da je vest o osnivackoj skupstini naseg udruzenja objavljena negde u ponoc i da je receno" neki novinari". Ako je Predrag Milojevic "neki", ako je Sasa Nenadovic "neki", ako je Slavica Djukic "neki", ako su oni koji su tamo sedeli" neki", onda je RTS dala objektivnu informaciju. Ono sto je ona rekla rekla, rekla je sa nipodastavanjem. A vest ne sme da ima kvalifikaciju, vest mora da ima informaciju.

* Zasto, kad Vas pitam o medijskoj situaciji, govorite samo o RTS-u?

• Nas narod misli da ce Vucelic da im udari po 25 batina ako ne gledaju drugi "Dnevnik". Takva je kod nas atmosfera. Bio mi neki covek iz Nisa, pa se zali - mi nismo obavesteni. Kako niste, pitam ja. Ne znamo sta se dogadja. Ja pitam - ides li u Bugarsku? Idem. A jesi li ranije isao? Nisam. A 30 godina nisi isao, a sada ides svaki drugi dan. Pa jasno ti je onda da se nesto u toj Bugarskoj dogadja, da se nesto promenilo, sta ja da te obavestavam, valjda si video. A on opet misli, ova televizija, tu je nesto zvanicno receno, kao Jevandjelje, on to mora da slusa. E, u tome je ceo problem. Da mi imamo drzavne releje, onda bi onaj ko plati mogao da zakaci svoj link i prikazuje svoje programe. Bilo bi bolje i za gledaliste...

Razgovor vodila: Branka Mihajlovic