IGRE OKO PREDSEDNIKA

AIM, Beograd, 31. 03. 94

Srpska akademija nauka i umetnosti

Vec po treci put SANU ne uspeva da izabere predsednika izmedju "nestranackog ekvilibriste" Dejana Medakovica i ranijeg Deposovca Mice Popovica. Bitka za predsednika se, u stvari, vodi izmedju tri grupe - trecu cine simpatizeri SPS na celu sa Mihailom Markovicem. Njima najvise odgovara da se u SANU odrzi status quo.

Srpska akademija nauka i umetnosti usla je ponovo u zizu interesovanja javnosti vescu da njeni clanovi ne uspevaju da se dogovore o predsedniku Akademije. Cak je i treca "bitka za predsednika" u najpoznatijoj i najuticajnijoj intelektualnoj instituciji u Srbiji - koja od pocetka ima jasnu politicku pozadinu - zavrsena nereseno. U suocavanju dva predsednicka kandidata - Dejana Medakovica, dosadasnjeg generalnog sekretara i neprikosnovenog vanstranackog ekvilibriste i Mice Popovica, jednog od najstarijih akademika i ranijeg clana Deposa, pokazalo se da je raspored snaga takav da nijedan ne moze da osvoji apsolutnu vecinu. Oba kandidata dobila su po 50 od potrebnog 71 glasa.

U senci neizabranog predsednika druga vazna funkcionerska mesta u Akademiji se ipak popunjavaju. Za potpredsednika je na poslednjoj izbornoj skupstini izabran Dragoslav Srejovic, najznacajniji srpski arheolog (istrazivac Lepenskog vira i Romulijane) i to sa cak 83 glasa. Generalni sekretar, veoma vazno mesto u Akademijinoj funkcionerskoj nomenklaturi - postao je Miroslav Pantic, knjizevni istoricar, sa slicnim rezultatom kao i Srejovic. To sto Srejovic dolazi na mesto Antonija Luleta Isakovica, dugogodisnjeg partijskog cinovnika i jednog od najpouzdanijih Milosevicevih jurisnika, a Miroslav Pantic zamenjuje Dejana Medakovica, nesto je sto moze, na duze staze, da promeni odnose u samoj Akademiji i njen odnos prema vlastima. I Srejovic i Pantic su, naime, na listi onih sezdesetak "revolucionarnih" akademika koji su pre dve godine napisali pismo sa zahtevom da SLobodan Milosevic podnese ostavku. Bio je to prvi organizovani napad na politiku SLobodana Milosevica iz institucije koja se smatrala njegovim vrlo znacajnim uporistem, ali i direktna kritika situacije u samoj Akademiji - pogotovo njenog upravljackog vrha na cijem je celu vec godinama Dusan Kanazir.

Akademici su se kasnije aktivnije ukljucili u politicke fermentacije medju srpskim gradjanskim intelektualcima, pa su neki od njih imali izuzetno vaznu ulogu u stvaranju ujedinjene srpske demokratske opozicije Depos (Matija Beckovic, Mica Popovic, Borislav Mihajlovic Mihiz, Slobodan Selenic). Koliko su intelektualci pomogli stvaranju Deposa, toliko su i doprineli njegovom razbijanju. Euforija sa kojom se propagirala ideja sabornosti i kritika Miloseviceve politike u direktnoj je srazmeri sa osecanjem izolovanosti i nemoci koji su nastupili posle izbornog neuspeha Deposa s kraja 1992. godine. U izborima '93 nestranacke licnosti iz Akademije nisu vise bile spremne da podrze ostatke Deposa.

U Akademiji situaciju danas karakterise postojanje tri grupe. Prve dve su brojcano relativno podjednake - ona koje podrzava Dejana Medakovica i ona koja je za Micu Popovica - dok je treca grupa okupljena oko filozofa Mihaila Markovica, poznatog SPS ideologa i racuna na dvadesetak clanova. U veoma aktivnu grupu oko Markovica treba uvrstitti ekonomiste Kostu Mihailovica i Ivana Maksimovica, te demografa Milosa Macuru. Odnosi izmedju ove tri grupe odlucujuci su za ono sta ce biti sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti.

Podela u SANU ima jos jedno dublje, simbolicko znacenje. Grupa oko Dejana Medakovica - koja se ne bi nikako mogla okarakteristai kao levo orijentisana - neprekidno insistira na svojoj apoliticnosti i nepartijnosti, kako danas, tako jos vise u prethodnom, "komunistickom" periodu. Njihovo ponasanje, tako bogato obojeno gradjanskom aurom, veoma podseca na ono sto Adam Mihnjik objasnjava kao stav "cistih i neuprljanih" intelektualaca. "Cisti i neuprljani" se, naime, nikada - u vreme totalitarizma - nisu direktno angazovali na bilo koji nacin. Ta neangazovanost danas postaje poseban kvalitet kao specifican oblik borbe protiv komunizma.

Zasto grupa oko Mihaila Markovica nece da svojih dvadesetak glasova da Dejanu Medakovicu? Da li zbog toga sto bi Medakovic bio los tumac njihovih interesa? Ni slucajno! U Akademiji je u toku jedna duga i iscrpljujuca igra u kojoj je najvaznije sto duze zadrzati postojece stanje i odnose - blokirati projekte i difamirati akademike "deposovce". Glasine o tome da ce se pojaviti novi, treci kandidat za predsednika koji ce pomiriti i jednu i drugu struju lansiraju upravo ljudi iz SPS (pominje se ime akademika Pavla Ivica).

O odnosu izmedju ovih grupa najrecitije govore pokusaji da se obnovi rad na Memorandumu, tzv. Memorandum 2. Grupa oko Mihaila Markovica pokusala je, naime, da rad na Memorandumu 2 usmeri iskljucivo na problem nacionalnih ciljeva i interesa, odbacujuci svaku pomisao da bi u novom Memorandumu moglo biti reci i o sadasnjem stanju u Srbiji, o odgovornosti vlasti, o uzrocima rata itd. Od Memoranduma 2 odustalo se brze nego sto je ideja obnarodovana. Umesto toga, oformljena je jedna pomalo fantomska Komisija za izucavanje srpskog nacionalnog pitanja - sa posebnim osvrtom na Krajine i Bosnu i Hercegovinu. O tome je vecina akademika saznala iz novina. Komisija nije oformljena niti verifikovana u okviru Odeljenja drustvenih nauka, sto je staro "pravilo igre" u SANU u svim njenim fazama postojanja, cak i u vreme najvecih represija. Kako sada stvari stoje izgleda da ce i ova Komisija da prodje kao i Memorandum 2.

Slicno kao i u srpskom parlementu i u Akadmeiji su promene blokirane vestim manevrisanjem vlasti. Na direktno pitanje kome ovakvo stanje u Akademiji odgovara jedan od akademika koji je na starani Mice Popovica kaze da status quo ide u prilog vlastima. Neizborom predsednika svu vlast zadrzava Dusan Kanazir koji je dobro upamcen kao predsednik Akademije iz prvog reda na svakom vaznijem skupu SPS skupu.

Kako god se stvari razvijale, jedno je ocigledno - buduci predsednik SANU vise nece sedeti u prvom redu na nekom stranackom kongresu.

Velimir Curgus Kazimir