POLITICKI ILI KRIMINALNI NAROD

AIM, PRISTINA, 30. 03. 94

U Pristini i Skoplju se odvijaju dva politicka procesa protiv Albanaca optuzenih za formiranje albanske vojske i naoruzavanje albanskog naroda na Kosovu i u Makedoniji. Proces u Pristini karakterise mnogo zakonskih nepravilnosti. Po pravilu, politicki procesi na Kosovu se aktiviraju u trenucima krize za jugoslovensku drzavu. Iznose se podaci o broju osudjenih 1946, 1950, 1964, 1968, a posebno 1981-1990. Za ovih poslednjih 10 godina, krivicno je osudjeno 3.348 ALbanaca za "poltiicki kriminal" i oko 10. 000 prekrsajno. Njima je izreceno 24.992 godina zatvora kazni.

Pristina i Skoplje ovih ce dana biti dve najvece sudnice za Albance. Istovremeno ce se u Okruznom sudu u Pristini i u Drugom opstinskom sudu u Skoplju odvijati dva nova politicka procesa, protiv dve grupe Albanaca, optuzenih za "formiranje albanske vojske i naoruzavanje albanskog naroda" na Kosovu i u Makedoniji.

Optuznica Okruznog javnog tuzioca u Pristini tereti Hajzera Hajzeraja i jos 10 drugih Albanaca za krivicna dela: "udruzivanje za neprijateljsku delatnost" (clan 136 KZJ) i za "ugrozavanje teritorijalnog integriteta" (clan 116 KZJ), zbog toga sto su, kako se u optuznici navodi, "od polovine 1990. godine do septembra 1991. godine na Kosovu, i van njega, formirali organizaciju i preduzimali radnje da bi upotrebom sile ugrozili ustavno uredjenje SRJ i da bi teritoriju Kosova i delove nastanjene albanskom nacionalnom manjinom odvojili od SRJ i formirali posebnu drzavu ili istu pripojili Republici Albaniji".

Ova optuznica inkriminise tri radnje (koje treba da se tokom sudjenja i dokazu) optuzenih - "formiranje Ministarstva odbrane Republike Kosova", "formiranje albanske vojske od oko 40 hiljada vojnika" i "naoruzavanje albanskog naroda". Posto se u optuznici izricito insistira i na, kako se navodi, "dobijanju instrukcija ove grupe optuzenih od strane visokih funkcionera Demokratskog saveza Kosova", mnogi ovaj politicki proces smatraju prethodnicom jednog veceg politickog sudjenja: pripreme izvodjenja na optuzenicku klupu predsednika DSK i coveka kojeg su Albanci izabrali za predsednika Republike Kosovo, dr. Ibrahima Rugove. Sam dr Rugova na jednoj od poslednjih konferencija za stampu njegove partije demantovao je postojanje bilo kakvog Ministarstva odbrane Republike Kosovo.

Dosadasnji istrazni postupak protiv 11-orice kosovskih Albanaca nije i konkretno dokazao - da su oni i stvarno ucinili ono za sta ih optuznica tereti. Kako izjavljuju njihovi branioci Nik Ljumezi, Destan Rukici i drugi, "iz spisa predmeta iz istraznog postupka nikako se ne mogu utvrditi teske optuzbe protiv okrivljenih, jer nijedan od optuzenih nije priznao inkriminisani cilj: otcepljenje Kosova od SRJ upotrebom sile". Tokom istraznog postupka optuzeni su izjavili da je "formiranje Ministarstva odbrane imalo za cilj samo samoodbranu albanskog naroda". Advokati takodje podvlace da tokom istraznog postupka nije nadjen ni jedan od "40 hiljada vojnika albanske vojske Kosova", sto rusi jednu takvu konstrukciju javnog tuzioca. Oni dodaju da "ne samo da nije utvrdjeno naoruzavanje albanskog naroda, kao treca inkriminisana radnja optuznice, nego je kod ove 11-orice tokom istrage nadjeno samo tri revolvera, i to sa dozvolom".

S druge strane, po mnogo cemu ce ovo sudjenje ostati zapamceno, a posebno zbog toga sto je najvise krsen Zakon o krivicnom postupku. Optuzenima ni posle 5 dana lisavanja slobode nije odredjivan pritvor; protiv svih je vodjen istrazni postupak ne na osnovu zahteva za sprovodjenje istrage nego na osnovu krivicne prijave organa sigurnosti; vecini (kao na primer Ejupu Dragaju) pritvor nije odredjen ni posle 16 dana; svi su se u pocetku branili cutanjem, ali posle upotrebe najtezih maltretiranja i batinanja od strane organa bezbednosti (slucaj optuzenih Ibus Kelmendija, Halita Rame), oni su dali izjave; odbrani je omogucen prvi kontakt sa svojim klijentima tek posle 6 dana.

Dosadasnja istraga, pokazalo se, nema ni jedan dokaz o konkretnoj upotrebi sile za ostvarivanje inkriminisanih ciljeva, za sta optuznica tereti 11-oricu Albanaca. I tokom dosadasnjih sudjenja odbrana je postavljala pitanje: "da li se uopste i sama pomisao formiranja Ministarstva odbane Republike Kosova mozze uzeti kao inkriminisana radnja, ako se ima u vidu da je pre dve godine za tu REpubliku Kosovo, kao nezavisnu i suverenu, na referendumu glasalo oko milion gradjana Kosova?" Stoga, pitaju se oni, da li treba i protiv svih njih otvoriti jedan novi "mamutski" krivicni postupak?

Na Kosovu se, naime, svi slazu u jednom: svi dosadasnji politicki procesi, kao i ovaj predstojeci, skoro su se po jednom nepisanom pravilu aktivirali u trenucima najvece krize za jugoslovensku drzavu. Tako je bilo i 1946. godine, na prvom politickom sudjenju na Kosovu, kada je na smrtnu kaznu osudjeno 5 ALbanaca; na sudjenju u Prizrenu 50-tih godina od 28 albanskih optuzenih intelektualaca 12-orici je izrecena takodje najteza kazna; 1964. god. od uhapsenih 300 Albanaca na teske zatvorske kazne osudjeno je njih 50; istu sudbinu je dozivleo i 40-ro maldih Albanaca 1968. godine kao i 15 drugih na sudjenju 1975. godine u Pristini. No, podaci govore da je od 1981. do 1990 bio period celicnog sudstva i drakonskih kazni protiv Albanaca. Za samo 10 godina za "politicki kriminal" krivicno je osudjeno 3.348 i oko 10 hiljada drugih prekrasajno za tzv. "politicke prekrsaje".

Po jednoj analizi poznatog pristinskog krivicara prof. dr Ismeta Salihua, ako se saberu sve kazne izrecene protiv Albanaca na Kosovu u periodu od 1981 do 1990. godine za "poltiicka dela", dolazi se do podatka da je "izreceno ukupno 23.760 godina zatvora za krivicna politicka dela i 1.232 godine zatvora za poltiicke prekrsaje. Zbir izrecenih kazni je krajnje zanimljiv: protiv Albanaca sa Kosova je u ovom periodu izreceno cak 24.992 godine zatvora."

Dakle, prosek izrecenih kazni, u odnosu na ukupan borj kaznjenih na ovakvim politickim sudjenjima, u poslednjih 10 godina, bio je 7,1 godinu, prosecna starost osudjenih 26,4 godine na sudjenjima pred redovnim sudovima, odnosno 21, 2 godine pred Vojnim sudom.

Prema nekim istrazivanjima o politickim sudjenjima na Kosovu (objvaljenim u knjizi "Godine nade", izdatoj u Pristini

1. godine) kod sudova na Kosovu je, recimo u 1986. godini, zabelezen najveci procenat izricanja najtezih krivicnih kazni: 48,6 odsto, sto je dva puta vise od jugoslovenskog proseka (22 odsto). Kosovski su sudovi izricali efektivne kazne zatvora i to: od 10 do 15 godina (5,5 odsto), od 5 do 10 godina (15, 9 odsto) i od 3 do 5 godina zatovra (19, 1 odsto) i od jedne do dve godine zatvora (20 osto).

Jedna, pak, druga analiza, radjena na jugoslovenskom nivou, ukazuje da je 80-tih godina (izvor Savet drustva pravnika Jugosalvije u 1986) 98 odsto svih efektnih kazni zatvora za politicka krivicna dela bilo izreceno protiv Albanaca na Kosovu.

Ako se ima u vidu druga cinjenica - da su 90 odsto bivsih zatvorenika u bivsoj Jugosalviji 80-tih godina bili Albanci sa Kosova, s pravom se moze postaviti pitanje: da li su ALbanci narod sa genetskim predodredjenjem za cinjenje krivicnih dela ili je odgovor u jednoj vrlo represivnoj politici prema jednom celom narodu?

Dok se prva teza ne moze nicim potkrepiti, jer je sa stanovista krivicno-pravne nauke jos u proslom veku odbacena kao nenaucna, druga pak teza se moze potkrepiti i to samim jugoslovenskim zvanicnim podacima - da je Kosovo, po Saveznom zavodu za statistiku SRJ, u periodu 1980-1986 u ukupnom broju ucinjenih krivicnih dela i to u celoj bivsoj Jugoslaviji participiralo sa samo 3, 3 osto. Tu nisu ukljucena i politicka krivicna dela.

Blerim Reka