PREGLED STAMPE
,AIM, Beograd, 26.3.94. Odluka Turske da posalje svoje plave slemove u Bosnu dobila je zeleno svetlo u Savetu bezbednosti i blagoslov Butrosa Galija. Odluku je pozdravila Rusija, a osudila opozicija u Srbiji. Radovan Karadzic je svetskoj zajednici zapretio vojskom SR Jugoslavije, koju ce pozvati u pomoc ako Turci stignu u Bosnu. Tim povodom Borbin komentator Nikola Burzan pise da odluka nije jedini pogresan i nepromisljen potez medjunarodne zajednice otkako je pocela krvava jugoslovenska kriza, ali da s pravom ogorcena srpska strana ipak reaguje nepromisljeno i zabrinjavajuce. Navodeci Karadzicevu pretnju, ali i istovetnu poruku glavnog i odgovornog urednika Tanjuga Dusana Zupana, da ce u pomoc biti jugoslovenska vojska, Burzan upozorava "samo bi jos to trebalo Jugoslaviji, zemlji vec drasticno kaznjenoj u pretvorenog u svetskog pariju. Samo bi joj jos trebalo da poscusa ovakve osvetnicke poklice i dozvoli da je zov bratske krvi uvuce u rat. Zar nam nije bilo dosta." Turske trupe, ipak ne dolaze u Bosnu kao okupatori, kaze Burzan, vec isto kao i ruske trupe prethodno, pod zastavom Ujedinjenih nacija i kao mirovne snage. Koliko su sada Turci "crvena marama"za Srbe, toliko su i Rusi bili juce za Muslimane. Muslimanski lideri su protestovali - isto pravo imaju i srpski lideri- ali hladne glave i bez usijavanja atmosfere.
Pred osnivacku skupstinu Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, koja bi trebalo da bude pandan oficijelnom Udruzenju, kojim upravljaju rezimski novinari pa ne cudi sto je u svim kriznim trenucima ostalo nemo pred progonima novinara i profesije, Borba je nosecu temu nedeljnog dvobroja posvetila borbi za profesionalno novinarstvo i nezavisne medije. Iz intervjua koji je Borbi dao Ejdan Vajt, generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara, paznju privlaci sledeca konstatacija "Nezavisnost medija nije izazov za koji odgovornost snose sami novinari. Previse je vazna da bi bila samo na novinarima. Svaki pojedinac u drustvu ima svoj ulog u stvaranju demokratske kulture, koja se zasniva na toleranciji i dobroj volji medju razlicitim zajednicama. Kad god je novinar zrtva ili se navodi na samocenzuru, gubimo ne samo misljenje ili ideju, vec deo same demokratije."
Uporedo sa tvrdnjama u politickoj javnosti da je u Srbiji na delu pokusaj restauracije komunizma, na velika vrata medijske atraktivnosti ulazi supruga predsednika Srbije Mirjana Markovic, kao jedan od celnika SK-PJ. DUGA se bavi njenim intimama, potrebom da satima ceslja kosu i pritom bude sama, njenom sklonoscu da se lako zaplace, njenim privatnim razmisljanjima i emocijama, dok NIN naslovnu stranu ispunjava karikiranim crtezom bracnog para Milosevic-Markovic, potpisujuci crtez onim sto je na unutrasnjim stranicama noseca tema - Moc supruge. Mirjani Markovic je NIN, u poslednjem broju, posvetio 6 analitickih i kritickih tekstova. Petar Ignja:"M.Markovic u svojoj knjizi odgovara malodusnim i nevernicima da komunizam u Srbiji nije mrtav, da je komunisticka ideja nesto bozanstveno, ali da su je ljudi (komunisti) profanisali, da ce se ona, kao i Jugoslavija, uzdici iz pepela i vinuti visoko, visoko do meseca. "
General Stevan Mirkovic u svom opisu gospodje Markovic tvrdi da je ona prcenila da je Miloseviceva vlast uzdrmana i da je zato izasla iz anonimnosti i uzela stvar u svoje ruke. On nju u ovom tekstu casti imenom "Suslov u suknji".
Borba ponovo objavljuje ekonomsko politicke analize iz pera Branka Milanovica iz Vasingtona. Milanovic predvidja propast Avramovicevog ekonomskog programa i to za dve do tri nedelje, jer "uloga Avramovog dinara jeste ista kao i uloga Dafinine banke. To je da pokupi sto vise para od gradjana i prebaci ih na racun partijskih direktora i glavesina policije." Po B.Milanovicu program je tehnicki nedorecen i nesuvisao, jer predvidja smanjenje inflacije sa budzetskim deficitom od 20% drustvenog proizvoda, vojnim i policijskim trosenjem po takodje 20% drustvenog proizvoda i dotacijama Krajinama od oko 10%. Samim tim on je potpuna improvizacija. Po predvidjanjima ovog eksperta, Avramoviceva sudbina ce ovako izgledati:kada se pojave sticung i inflacija, moznici ce prebacivati u Singapur i na Kipar. Avramovic ce se zaliti, zvanicna televizija ce mu zalupiti vrata, SPS ce reci da je on spijun i izdajnik, podnece ostavku, a na odlasku iz zemlje poslace pismo Milosevicu u kome ce ga optuziti da je fasista i staljinista. Ali, bice kasno. Posao je obavio. Kiparski racuni ce se udebljati, pise B. Milanovic.
MILICA LUCIC CAVIC