GRANICE U SEBI

AIM, Skopje, 29.03.1994

Period tranzicije iz jednog u drugi politicki sistem je pun opasnosti. Obicno to je vreme kada svaki insistira da da bude "projektant novog vremena". U visenacionalnim sredinama , kao sto je Makedonija, najvecu smutnju stvaraju "nacionalni hostapleri" i "novokomponirani" demokrati koji se najdobro snalaze kada puno toga jos nije do kraja definisano i kada se jos uspostavljaju "pravila igre". Danasnja Makedonija lebdi izmedju privrednih problema i medjuetnicke netolerancije. Dok privredu odrzava raznim injekcijama u vidu donatorstva i pomoci koja dolaze iz zapadnih zemalja, mwdjunacionalna netolerancija jeste problem koji se moze resiti ili ublaziti jedino ako se za to mobilizira sva unutrasnja pamet. Bez takve tolerancije ne moze funkcionisati jedna visenacionalna sredina kao sto je Makedonija.

Cinjenica je da svi nacionalni kolektiviteti koji zive u ovu multinacionalnu, multikulturnu i multikonfesionalnu sredinu, nedovoljno veruju jedan drugome. Sumnjaju u svojim sugradjanima samo zato sto su iz drugog nacionalnog kolektivitreta. Sve je to "razumljivo" za sredinu gde nacionalno postaje znacajan faktor ko odredjuje startnu poziciju u zivotu. Tacnije, gde nacionalna pripadnost postaje "profesija". Medjunacionalnu tenziju jos i danas podgrejavaju oni koji su skloni da brane tezu da opstanak Makedonaca i Albanaca u istoj drzavi je neprirodan. Pri tome svoju tezu zasnivaju na klimavu cinjenicu da su to dva naroda koji nemaju nista sto ih spaja. Zaboravljajuci istinu da ta dva naroda vec vekovima zive zajedno i da neprirodan opstanak medju ljudima ne postoji. Neprirodno i neljudsko moze biti samo to kada ne podnosis svog susjeda jedino zato sto govori na drugi jezik i pripada drugoj kulturnoj tradiciji.

Da svakim danom ojaca svest da je medjunacionalna tolerancija u Makedoniji od zivotnog znacaja, govori podatak da se u posljedne vreme sve vise i vise poklanja paznji na edukaciji mladih u duhu tolerancije. U tom cilju je ovih dana u Ohridu odrzan seminar na temu "Tolerancija" a na kome su ucestvovali zastupnici partijskog podmladka iz Republike. Dakle, mladi clanovi politickih partija koje djeluju u Makedoniji u Ohridu su otvoreno progovorili za sve ono sto njih tisti.Mozda prvi put bez uvijanja i za teme koje su do sada ostavljena za bolja vremena. Savaz Mladih Makedonije, organizator ovog seminara, uspeo je u onome sto ne uspeva starim generacijama - da okupi politicke neistomisljenike na jedno mesto i jos pri tome, da oni progovore o svemu bez nervoze i netolerancije. Teme koje su nadvladjivali na ovom skupu su one standardne : medjunacionalne relacije medju dominantnim nacionalnim kolektivitetima - Makedoncima i Albancima, obrazovanje, nezaposljenost i dr. Ono sto je prijatno iznenadio na ovom seminaru je cinjenica da , kad se oduzme "politiknaska poza" nekih sudionika, ono sto tisti mladez Makedonije ,bez razlike kojoj partiji pripadaju, je to da su svi zabrinuti za sutrasnjost i zele da im ona bude sto bolja. Pri tome nemaju iluziju da su izbegnute sve opasnosti u Makedoniji i potpuno su svjesni da je puno toga u rukama politicara.

Odakle proizlazi medjunacionalna netolerancija, ko nju potice i hrani, bila su samo neka od pitanja na koja su insistirali odgovoriti mladi iz podmladka politickih partija u Makedoniji. I nije bilo tesko da ustanove da deo te netolerancije proizlazi iz nedovoljnog medjusobnog poznavanja . A tko je kriv za to? To je vec pitanje koje podgrejava strasti i kada pocinje da "govori" nacionalni nerv pri cemu svatko misli da je onaj iz "suprotnog" tabora nedovoljno zainteresovan da upazna svog susjeda koji pripada drugom nacionalnom kolektivitetu. Raduje to sto su mladi na ovom skupu "markirali" neke probleme koji se moraju prevazidji sto prije. A tu svakako spada potreba da se Makedonija gradi kao jedno gradjansko drustvo gde ce supstanca covjek biti ona najvazna, gde ce individualni vrednosti biti oni koji ce odlucivati sudbinu ljudi bez razlike ne nacionalnu pripadnost. Doduse ovakvih fraza je i do sada bilo u dovolnoj kolicini u Makedoniji ali sada cinise postaje dominantno ubedjenje da je u gradjanskom uredjenju sansa opostanka Makedonije. Sve ostalo moze biti samo resenje na kratkom vremenskom roku koje ce ovu drzavu opet dovesti ispred iste startne linije. Da bi Makedonija postalo gradjansko drustvo sa svim onim sto se podrazumeva pod tim pojmom, treba puno posla i vremena. Dakle treba da ljudi izbrisu granice i fobije u sebi. A dali ce uspeti u tome, ne zavisi samo od gradjana Makedonije. Na podrucju trusnog Balknana sve je moguce , pa cak i to cudo da u Makedoniji nadvlada svest!
KIM MEHMETI