INFORMISANJE NA KOSOVU

Pazljivi analiticari kosovskih prilika slazu se u jednom: Kosovo je bilo preteca rasturanja Jugoslavije i to kroz informativno-propagandni rat. Valjda da bi parirali opstoj medijskoj kampanji,uglavnom negativnoj ,protiv Albanaca, kosovska sredstva informisanja na albanskom jeziku, 1990 godine, su zapocela stvaranje sopstvenog javnog nacionalnog mnjenja. Tako, na primer, posebno mesto je dato protivljenju Albanaca da se bez saglasnosti tadasnje pokrajinske skupstine promeni Ustav Srbije, kadrovskim cistkama u drzavnim partijskim organima Kosova, kao i rukovodecim garniturama u javnim glasilima, sto je usledilo nakon cuvene Osme sednice srpskih komunista.

Medjutim, kao sto je poznato, pocetkom jula (5.jula) 1990 god., srpske vlasti su uz pomoc policije prekinule emitovanje programa na albanskom jeziku RTV Pristina, kada je posao izgubilo 1300 novinara i drugog tehnickog kadra albanske nacionalnosti. Samo mesec dana kasnije, Skupstina Srbije je zabranila izlazenje RILINDJE, jedinog dnevnog lista na albanskom jeziku na prostoru tadasnje Jugolsavije. Obzirom da je RTV Pristina bio centar sa gotovo celodnevnim programom, uglavnom na albanskom jeziku(nije prekinuto i emitovanje programa na srpskom, turskom i romskom jeziku) koji je pokrivao i deo Srbije, Makedonije i Crne Gore (gde dobar deo stanovnistva cine Albanci), a RILINDJA citala u celoj zemlji, skoro dvoipomilionsko albansko stanovnistvo naslo se u informativnom mraku. Tadasnjim dopisnicima ovih glasila u Beogradu, zabranjen je ulazak u srpski, odnosno jugoslovenski federalni Parlament.

Ubrzo se na informativnoj sceni, na Kosovu, pojavljuje jedan broj privatnih listova i casopisa na albanskom jeziku, koji su uglavnom bili registrovani u Sloveniji i Hrvatskoj. Zbog pocetka rata u ovim republikama, ali i slabe ekonomske potpore, oni se ubrzo gase. Ulogu dnevnog lista na Kosovu, bas u vreme americko-irackog sukoba, oko Kuvajta, preuzeo je dotadasnji casopis za poljoprivrednike BUJKU, sto se moze reci i za dva nedeljnika Fjalja (Rec) i Shkendija (Iskra), koji su naizmenicno izlazili, kada se nije stampao BUJKU (uglavnom dva puta u nedelji). Omladinski casopis ZERI (Glas) prerasta u politicki casopis. Ubrzo se odlukom srpskih vlasti uvode privremene mere i u Prodajnoj mrezi. Odluka srpskih vlasti o spajanju informativno-izdavackih kuca RILINDJA, JEDINSTVO I TAN u jednu, pod imenom PANORAMA, doneta je 1992. godine. Zaposleni novinari i radnici u albanskim informativnim glasilima nisu bili iznenadjeni kada je i stampariji promenjeno ime RILINDJA u GRACANICA (ime sela nadomak Pristine, u kojem je gotovo stoprocentna koncentracija srpskog stanovnistva), a da ih o tome niko nije ni pitao. U 1991. i 1992. godini, svi glavni i odgovorni urednici albanskih glasila bivaju kaznjeni od 15 do 60 dana zatvorom, zbog objavljenog teksta, naslova ili pak, kao sto je bio slucaj sa tada glav. i odg. urednikom nedeljnika ZERI, Bljerimom Saljom (1991.god.), kada je u ovom listu objavljena etnicka karta Albanaca, sa obrazlozenjem da je time "uznemirio javnost i vredjao patriotska i socijalisticka osecanja gradjana". Zbog ovakvih i slicnih "grehova" nisu bili postedjeni ni Xhemail Rexhepi, Zenun Qelaj, Veton Suroi, Gani Bajrami, Sanije Gashi, ali i mnogi novinari, koji su prolazili kroz dnevne i visednevne "tretmane". Krajem aprila i pocetkom maja meseca 1993.godine, realizuje se odluka Skupstine Srbije o integraciji izdavackih kuca (Rilindje, Jedinstva i Tana), na albanskom, srpskom i turskom jeziku u PANORAMU. U znak protesta, tada glavni i odgovorni urednik ZERI (dakle posle Bljerima Salje- prim. aut.) Adem Demaci, zapocinje strajk gladju, kada mu se pridruzilo oko 250 kolega i knjizevnika. Strajk se okoncao nakon jedanaest dana. Nije prihvacenba integracija RILINDJE u PANORAMU. Tada je dat rok od sedam dana da se BUJKU, ali i ostali casopisi registruju kao novi i privatni, zaposlenima petnaest dana da se odluce da li ce pristati na ekonomske uslove novonastale PANORAME. Ukinuti su svi ziro-racuni ovih albanskih glasila, a po tada datoj izjavi prinudnog direktora Prodajne mreze Radomira Dimica, "po kratkom postupku je novac sa ziro - racuna ovih glasila prebacen na konto novoformirane PANORAME". Prestaju da se stampaju svi listovi na albanskom jeziku, osim lista BUJKU ciji status jos uvek nije "regulisan". Doduse, prinudno rukovodstvo stamparije GRACANICA, zapocinje da diktira cenu stampanja ovog lista, pa je u jednom periodu list BUJKU, u odnosu, na primer, na JEDINSTVO, lokalni list na srpskom jeziku bio skuplji za petnaest, a na beogradsku BORBU za cak deset puta. Za koriscenje poslovnog prostora, koji se sa skoro cetiri sprata sveden na polovinu jednog, zaposleni moraju mesecno da odvajaju oko 3 500 nemackih maraka. Pred Novu 1994. god., ponovo pocinje da se stampa ZERI (u kojem radi uglavnom stara ekipa novinara, a koji obradjuju najaktuelnije politicke teme vezane za Kosovo. Svoje dopisnike imaju i po republikama bivse Jugoslavije, ali i inostranstvu. U svakom broju objavljuju se i komentari dobrih poznavaoca kosovskih i balkanskih prilika, ali i predvidjanja o raspletu kosovskog cvora). Zatim, nakon skoro dve godine na kioscima se pojavljuje i KOSOVARJA (list za zene, gde se s vremena na vreme pojavljuju i tekstovi vezani za politicku situaciju na Kosovu). FJALA I SHENDIJA, takodje se ponovo stampaju, u kojima se pored tekstova posvecenih pozoristu, knjizi i kulturnim zbivanjima prenose i najaktuelnije vesti.

Fondacija SOROS, svojim finansijskim ulaganjima, omogucava ponovno pokretanje mesecnika Udruzenja kosovskih sociologa THEME (Tema), na cijem je celu Skeljzen Malici. Svojim tekstovima ukljuceni su sociolozi sa Kosova, ali i inostranstva. Obradjuju se teme iz svakodnevnog zivota, ali socioloskog aspekta. Ima i tekstova posvecenih istoriji Albanaca. Ova Fondacija, samo u 1993.godini ulaze 100 hiljada nemackih maraka, kao pomoc za ponovno izlazenje albanskog politickog casopisa KOHA (Vreme). Koncepcija lista se nesto razlikuje od ostalih, koji izlaze na ovim prostorima, jer osim novinara, koji su stalni clanovi redakcije (njih 6-7 i jednog broja stalnih saradnika), koji uglavnom obradjuju aktuelne politicke teme, koriste se i tekstovi AIM, i poznatih novinara u Evropi i svetu. Takodje pocinje da izlazi i deciji list PIONERI, ali i novi casopis FORUM, na cijem je celu Adem Demaci. Dnevni list BUJKU, koji se stampa na osam stranica prenosi dnevne informacije, o onome sta se dogadja na kosovskim prostorima. Najcesce se vesti i informacije preuzimaju od "Informativnog centra Kosova", za koji se smatra da je blizak najuticajnijoj partiji kosovskih Albanaca Demokratskom savezu Kosova. Inace, i ovaj list je, kao i svi pomenuti dobio pomoc od Fondacije SOROS - BUJKU, vise puta za kupovinu roto-papira. TRECE OKO je prvi erotski casopis na ovim prostorima, koji se stampa na albanskom jeziku, koji uredjuje tim mladih fotoreportera i novinara. Finansira se iz sopstvenih izvora, a pojavio se pocetkom januara ove godine. I ovdasnja Islamska zajednica izdaje svoj list. Sve u svemu, jedan deo novinara i drugog tehnickog kadra, koji su 1990 godine ostali bez posla (njih oko tri hiljade), vratilo se svojoj profesiji. Sto se registracije tice, za sada je ta "obaveza " obavljena za sve listove.

Interes ovakvog "preokreta" je ocito obostran. Srpske vlasti su shvatile da sprecavanjem izlazenja listova na albanskom jeziku stvaraju los imidz u svetu, a objektivno, ma kakvi se tekstovi pojavljivali u stampi na albanskom jeziku, ne ugrozavaju politiku koju aktuelne srpske vlasti vode prema Kosovu i Albancima, jer sve ostaje u zatvorenom krugu. Tu su i ekonomski interesi, dovoljno novca mesecno da se odrzi stamparija i obezbede licni dohoci za radnike PANORAME i GRACANICE. S druge strane, Albanci pristajuci na registraciju ovih listova, koriste priliku da svoje sunarodnike podrobnije obavestavaju o aktuelnostima vezanim za Kosovo, ali pracenim iz razlicitih uglova. Slika novonastale situacije je jos jasnija kad se ima u vidu da Ministarstvo Srbije ,zaduzeno za informisanje, nije predvidelo teritoriju Kosova, kada je raspisivao konkurs za raspodelu frekvencija za otvaranje privatnih radio-televizijskih stanica, odnosno 200 kanala. Sto se tice trenutnog programa na Televiziji Pristina, kao sto je napred receno, emituju se programi na srpskom, turskom i romskom jeziku, a na albanskom jeziku, u toku dana pripremaju se dve informativne emisije u trajanju od 5 odnosno 10 minuta i emisija Dnevnik, koja se emituje u 19 sati i to sve po "modelu" emisije na albanskom jeziku, koja se emituje na na TV Beograd (dakle prevedene vesti uglavnom TANJUG-a). U 19 i 30 min., Televizija Pristina preuzima udarnu informativnu emisiju Televizije Srbije iz beogradskog studija. Subotom se "pusta " igrani film, titlovan na albanskom jeziku, koji je obicno vec repriziran, a tu i tamo i po koja dokumentarna ili muzicka emisija, pronadjena u arhivi. Nesto veci procenat programa na albanskom jeziku se priprema na Radio Pristini, ali po istom principu.

Pre dve godine u Svajcarskoj je pocela da se stampa RILINDJA, list koji je 1990 god. ukinut, a od nedavno i ZERI, ali sa nesto dopunjenom koncepcijom, prilagodjenoj radnicima koji privremeno rade u inostranstvu.

Violeta OROSI AIM Pristina