BELI LANAC SMRTI

Albanci i droga

Jednog januarskog jutra u Pristini, pored kontejnera pronadjen je 25-godisnji Kujtim Nurkollari.Sumnjalo se da je ubijen, ali je nesto kasnije ustanovljeno da je uzrok njegove smrti bila prevelika doza droge.

Bila je to cetvrta zrtva, belog praha, od juna meseca prosle godine, kada se po prvi put u javnosti Kosova procula vest o smrti cetrnaestogodisnjaka u jednom pristinskom kaficu. Decak je po svedocenjima ocevidaca,kasikom zahvatio i progutao sav prah iz male plasticne kesice. On nije znao sta znaci "doza", "gram" ili "smrkanje". Ocito, bio je zrtva slucajnog okruzenja, ali i novog trenda, koji je vec poceo da ozbiljno pusta korene i na ovim prostorima.

Vec je ukorenjena i prica da je 80-tih godina nekolicina mladih sa Kosova, koji su trbuhom za kruhom krenuli put Zapada, upoznala grupu Libanaca, od kojih su "saznali" kako olako doci do bogatstva. Njihov tradicionalizam, ali najcesce i nedovoljna informisanost-sta je u stvari droga i koje su njene posledice-uvukao je, vrlo lako, neiskusne "klince" u ovaj unosan posao.I svaki njihov povratak na Kosovo, donosio je seme "trave" za "Decu sa kolodvora". Tako polako i tiho da ni najuzi porodicni krugovi nisu mogli ni da sanjaju sta im se pred pragom dogadja.Danas, vise nije retkost da se u manjim i zaostalijim sredinama, na ovim prostorima, stabljike marihuane, gaje po bastama, ali i saksijama na prozoru. Oni iskusniji u ovom poslu, "nabavili " su i takozvane halogenke. Ima slucajeva da su u ovaj posao ukljucene i citave porodice, dakle i zene, odnosno majke. Imidz Velikog Trnovca, sela nadomak Bujanovca, poznat evropskoj javnosti kao raskrsnica ljudi i "bele robe" polako, kao da preuzima okolina Gnjilana.Funkcionisu dva fronta-na domacoj i inostranoj "sceni". Hapsenje grupe Albanaca u Pristini, sredinom 80-tih godina, kod kojih je pored nekoliko kilograma droge, u jednoj automehanicarskoj radnji, pronadjena i moderna laboratorija za njenu preradu, i 354 Albanaca, krajem osamdesetih u Svajcarskoj, koji su okrivljeni za sverc drogom, nije prekinulo lanac doturanja "slatkog praha" kosovskim uzivaocima. "Najunosnija" ali i "najkraca linija" je, saznajemo, BUGARSKA-KOSOVO. "Heroin kupujemo u Bugarskoj. Gram placcamo po ceni od 15 do 20, a u Pristini ga prodajemo za 100 nemackih maraka", kaze diler, koji vrlo otvoreno govori o cenama drugih narkotika: uzivaoci kokaina moraju da odvoje za gram 150 nemackih maraka, a za marihuanu 6 DM. On priznaje da do sada nije bio u "poslu" sa LSD-om, kojeg,saznaje se iz dobro obavestenih krugova, vec dugo nema na kosovskom "belom" trzistu.No, i ovako, zarada je ogromna. "Na 20 hiljada nemackih maraka investiranih u Bugarskoj za kilogram droge, u Pristini cete dobiti 100 hiljada maraka.Dakle, cista dobit je, "za prvu ruku" 80 000 DM", nastavlja nas sagovornik, kojem je tesko odrediti godine. Teskoce da se iz "prve ruke" saznaju i aktuelne cene, zaboravljene su. Zivot preprodavaca je izgleda mnogo "komplikovaniji". Posebnmo sto se kilogram droge, pretvara cak u tri. "Sto vise ruku, to vise kilograma", postaje nepisano pravilo kod mastovitih, "nekih novih" klinaca. "Kilogram ciste droge mesa se sa samlevenim plivadonom, secerom u prahu, skrobom, a ne preza se da se kolicina poveca i koncentratom za zivinu.Prodaja na malo,ove "naduvane" kolicine donosi cak 220 hiljada nemackih maraka zarade", prica u polumracnoj, tipicnoj "gajbi" "nas" diler. Zato, sada, i ne iznenadjuje primer studentkinje iz Grcke, koja je pronadjena mrtva u njenom iznajmljenom stanu u Pristini. Ustanovljeno je da je njena smrt nastupila nakon uzimanja prevelike doze heroina (tri grama). Medjutim, "bogati momci", da li zbog medjusobne konkurencije ili im je savest proradila, u javnost "proturaju" pricu da je mladoj Grkinji prodat original falsifikata, odnosno mesavina horsa i otrova za pacove.

Sve se to odvija pred ocima kompetentnih, koji su zaduzeni za pracenje ove problematike i preduzimanje mera da se stane na put ovoj "bolesti". Sve se zavrsava na tu i tamo po neko privodjenje, usput pokupljenog uzivaoca narkotika. A ne zna se ni koliko ih ima. Jednostavno, na Kosovu niko ne poseduje preciznije podatke. Socijalni radnici i "umne glave" ocito imaju preca posla. U poslednjih nekoliko godina, na ovim prostorima nije napisan ni jedan rad na temu narkomanije, niti je alarmirana javnost, putem tribina, pa i predavanja po skolama o stetnosti i posledicama "slatkog " praha. Ne postoji cak ni jedna ustanmova za lecenje onih, koji su krenuli stranputicom, a sada bi da prozive jos koju godinu vise. Zakazali su, namerno ili ne- svi. "Neka nama Bog pomogne, a vi samo pisite", dobacuje, sa drugog stola, mladic opijenih ociju imutnog pogleda. To je bio i jedini kontakt sa nekim iz "sveta fantazije".

Slika kosovske stvarnosti govori da je svakim danom sve vise "duvadzija", smrkadzija", i "fiksadzija"...Prva stanica je kafic:slucajni umotuljak za dobro raspolozenje ili diskretno "zacinjena" koka-kola.A onda, ubrzo, rodjendan ili zurka, dobra prilika da dugo ostane zapamcen po pocetku gledanja na svet nekim "drugim ocima". I jedino na tim stanicama kosovskih pruga mladi, i Albanci i Srbi, ali ovoga puta zajedno, cekaju "svoj voz" . Drugi se bave politikom.

Baton HAXHIU AIM Pristina