STRAH OD NEPREMOSTIVOG DEFICITA

Jugoslovenski budzet

Sudbina Avramovicevog stabilnog dinara zavisi od odgovora na pitanje da li ce takozvano "ozivljavanje proizvodnje" ili neko "odmrzavanje" blokiranih rezervi u svetu doci pre nego sto se sve surva u budzetske minuse

size: Budzet SR Jugoslavije za ovu godinu je oko milijardu dolara, odnosno 9,85% drustvenog proizvoda. Tri cetvrtine buzdeta odlazi na vojsku . Da li je to ratni budzet? Ukupno u kasu Vojske Jugoslavije sliva se ove godine iz saveznog budzeta 1264 dinara (jedna marka - jedan dinar). Od toga, za naoruzanje, vojnu opremu, municiju i gorivo predvidjeno je 250 miliona. (Hrvatska i Slovenija izdvajaju za vojsku duplo vise u apsolutnim iznosima). Da li se tim parama moze finansirati rat?

Odgovor na ovo pitanje, ocigledno, nije u budzatskim izdvajanjima. Jer, ono sto se preliva iz savezne kase, cini samo 7,8% potrebe vojske. Dakle, ocigledno je da postoje drugi oblici finansiranja koji su daleko od ociju javnosti.

,AIM, Beograd,24.3.94.

Kada je guverner dr Dragoslav Avramovic ,na kraju budzetske rasprave u Skupstini Jugoslavije, rekao da drzava nije u martu iz centralne banke povukla planiranu pozajmicu od l47 miliona dinara,vec je uzela "samo" 38 miliona ,on je zapravo nagovestio da ce sve biti pokusano da budzetski deficit, od ocekivanih 2.55o miliona dinara, bude pokriven u sto vecoj meri.Da li ce se ovaj tempo namirivanja drzave odrzati i kada prodje "sezona poreza",kako je odmah primetio vodja radikala dr Vojislav Seselj,to zavisi od brzine "oporavka" poreskih obveznika ili od brzine eventualnog stupanja u pogon americkog plana za Bosnu u kojem je,navodno,za srpski potpis obecana nagrada u vidu deblokiranja drzavnih rezervi u inostranstvu od oko milijardu i po dolara.

Pesimisti smatraju da su oba resenja "na dugom stapu",te da ce dinar lipsati i pre oporavka proizvodnje,a i pre nego sto bosanski Srbi nesto potpisu pred Klintonom. Zapravo,zasad je poznat samo savezni budzet od l.675 miliona dinara ili nemackih maraka,a kod njega je upisan samo manji deo ocekivanog ovogodisnjeg budzetskog manjka.Savezna drzava je u manjku za oko 3o odsto odobrenih godisnjih troskova,sto znaci da joj je priznat deficit od 5o6 miliona dinara.Sasvim realisticno,bilo je predvidjeno da se lavovski deo ovog deficita pokrije pozajmicama iz stamparije dinara,u visini od 502 miliona dinara,a tek 4 miliona dinara bi se sakupilo prodajom drzavnih obligacija.Realisticno,kad se procenjuju mogucnosti jugoslovenske ekonomije,ali nerealisticno,ako se racuna na opstanak super dinara ,to jest na opstanak uspostavljenog stabilnog kursa prema nemackoj marki(jedan prema jedan).

Zbog toga sada dr Avramovic "u hodu"pokusava da koriguje svoj plan monetarne rekonstrukcije, povecanjem drzavnih prihoda. U tom smislu vec su povecane carine na uvoznu robu siroke potrosnje,na opstu stopu od 20,6 odsto,a pojacan je i policijski pritisak na "sivu ekonomiju"(uklanjaju se ,na primer,hiljade malih svercera sa Bulevara revolucije u Beogradu).

Ovi ocajnicki potezi pridruzuju se drugoj liniji akcije,onoj koja treba da oporavi poreske obveznike iz privrede,da bi oni sa "ozivljenom" proizvodnjom mogli da plate poreze.Carine,u stvari,treba da na domacem trzistu "naprave mesta" za vecu prodaju domicilne industrije,jer je sasvim nedovoljan porast kupovne snage stanovnistva nakon slabasnog, realnog uvecanja penzija i nadnica.

Avramoviceva ideja da ekonomsku aktivnost pokrene lansiranjem povecane traznje preko stanovnistva,te da za to iskoristi poslednje drzavne rezerve,makar koliko racionalna,izgleda da je podcenila dubinu pada industrije u potpunu paralizu.Hiperinflacija je,na primer,smanjila ionako malu industrijsku produkciju,cak za 23 odsto u januaru(prema decembru),pa zato nikoga sada mnogo ne ohrabruje signal da je ona u februaru povecana za l2 odsto(prema januaru).Problem je u tome sto bi neko nervozno upumpavanje jeftinih kredita u industriju,po starom receptu,vise "ozivelo" inflaciju,nego proizvodnju.

Pri svemu tome,paradoksalno zvuci,ali tesko je usvojeni savezni budzet proglasiti prevelikim.Zar je za jednu evropsku zemlju od lo i po miliona stanovnika,suvise velik budzet od oko milijardu dolara?Ili,zar se za jedan evropski budzet koji zauzima tek 9,85 odsto drustvenog proizvoda drzave moze reci da suvise opterecuje njenu privredu?Ipak,kad se tom saveznom budzetu prikljuce i oni republicki,onda se vec mora govoriti o opterecenju od 52 odsto drustvenog proizvoda.Ako je pri tome taj drustveni proizvod, cak vrlo optimisticki , procenjen na oko lo milijardi dolara,onda se razume zasto je savezni budzet i toliko mali i tako pretezak za Jugoslaviju-iscrpljenu ratom,blokiranu sankcijama UN i zapetljanu u unutrasnje politicke svadje i demodirane,anahrone institucije jednog prevazidjenog ekonomskog sistema.

Najdelikatnije je pitanje ne radi li se ipak o pretezno "ratnom budzetu",posto je cak 75 odsto saveznih troskova rezervisano za Vojsku Jugoslavije, pa ga u tom smislu treba okvalifikovati kao instrument jedne agresivne politike, koja je zapravo "potrosila" standard svojih gradjana(a i njihove dece).I tu treba skrenuti paznju na tipicno jugoslovenske skrivalice i zagonetke.Kad se generalno pogleda suma od l.264 miliona dinara predvidjenih za finansiranje jugoslovenske vojske (7,43 odsto drustvenog proizvoda),strucnjacima za rat i oruzje to deluje sasvim skromno za jednu zemlju sa toliko" nacionalnih i humanitarnih" obaveza prema Srbima koji ratuju u Bosni i Hrvatskoj.Slovenija i Hrvatska za vojsku daju u apsolutnom iznosu skoro duplo vise.Utisak ,da su sastavljaci ovogodisnjeg jugoslovenskog vojnog budzeta potkresali krila ratnom lobiju pojacavaju i cifre iz njegove strukture.Unutar spomenutog bruto iznosa namenjenog Vojci Jugoslavije od l.264 miliona dinara,kad se odbiju tekuci rashodi koji manje vise i nemaju veze sa ratom(na primer,plate vojnika i oficira u ukupnom iznosu od 22l milion dinara),ostaje onaj deo vojnog budzeta koji bi se mogao uslovno nazvati "ratnim",u iznosu od 388 miliona dinara.Cak i unutar ove budzetske pozicije,koja nosi naziv "Program transformacije VJ" samo dve kategorije troskova "mirisu na barut".Rec je o l27,5 miliona dinara namenjenih za naoruzanje i vojnu opremu i isto toliko,l27,5 miliona dinara,rezervisanih za popunu utrosene municije i goriva.Po takvoj racunici ispada da taj rat, koji uzbudjuje ceo svet, kosta Jugoslaviju samo 25o miliona dolara godisnje,a samo troskovi UNPROFORa su deset puta veci.Racunica,medjutim,nije ispravna.Pre svega,vec i u samom obrazlozenju vojnog budzeta priznaje se da predvidjena sredstva za naoruzanje mogu pokriti tek 7,8 odsto obaveza vojvske za ove namene-koje su prenete iz prosle godine.To jednostavno znaci da je jugoslovenska vojska od ratne industrije uzimala robu na veresiju,pa ce tako i dalje nastaviti.Neko je,naravno, pokrivao ,a i pokrivace, plate i troskove te industrije.Druga nepoznanica se krije u tome sto naravno niko ne zna sa kakvim je (preteranim)zalihama municije i vojne opreme jugoslovenska vojska docekala gradjanski rat,pa sada ne mora da zuri sa popunom.

Ipak,mada su ovo razlozi za sumnju da je u saveznom budzetu sve pokazano ,te da postoje indicije da se na vojsku, mimo budzeta i ociju javnosti, trosi mnogo vise,svako ko zna koliko kosta samo jedan mlazni lovac,moze zakljuciti da savezni budzet nije mogao biti manji i da se u Jugoslaviji zapravo vodi sirotinjski rat,sto nikako ne znaci da su takvi manje krvavi od onih luksuznijih.Uostalom,ni pokazatelji o troskovima vojske nista ne govore o troskovima jugoslovenskog rata u celini.Evo,bas je objavljeno da su strucnjaci Centra za razvoj i ekonomsku politiku pri saveznoj vladi izracunali da je SR Jugoslavija u protekle cetiri godine izgubila oko 45 milijardi dolara,zbog raspada zemlje i svetske blokade,a da ce ukupan gubitak na kraju ,ako ga bude,biti blizu l5o milijardi dolara.

Da li, uprkos svemu tome,Avramovicev stabilizacioni program moze opstati?Njegov autor je u proteklih deset sedmica pokazao da je spreman da se stalno prilagodjava situaciji i dosada je uspeo da stvori imidz "cvrstog novca" svome dinaru.Ako odlucnom poreskom politikom uspe da zakrpi budzetske manjkove,uz vise zaduzivanja drzave na otvorenom trzistu i uz "reketiranje" onih jugoslovenskih firmi koje su devize iznele u inostranstvo(sto treba da legalizuje predlozeni savezni zakon o "zaduzivanju federacije u inostranstvu"),Avramoviceve sanse ostaju moguce.Ako se njegovim naporima pridruzi i Milosevicev stab, koji je izgleda i sam iznenadjen srecnim startom "monetarne rekonstrukcije ",pa se izmedju dobrog novca i neizvesnog rata,odluci za "carstvo zemaljsko", otvara se prostor za saniranje jugoslovenske ekonomije i umirivanje ratnog lobija.Prvi signal o jednom ili drugom smeru jugoslovenske politike pojavice se kod jugoslovenskih budzeta.Ako bude najavljen neki rebalans,to ce jednostavno znaciti da je ponovo sve otislo k vragu.

Dimitrije Boarov