PREGLED STAMPE

,AIM, Beograd, 17.3.

Po nekom ustaljenom sablonu,kada god je na dnevnom redu Skupstine Srbije neka ozbiljna tema sa vec izvesnim epilogom, republicki parlament se pretvara u svoju antitezu. Umesto da bude zbor narodnih tribuna, skupstina tada kao da potvrdjuje naziv"glupstina" koji je nadenuo Milan Bozic, posle svadja i natezanja u prvom visestranackom sazivu, pise u danasnjim "Vecernjim novostima" Nebojsa Vucinic.Samo tokom rasprave o kabinetu Mirka Marjanovica, u onih nekoliko dana, nametnuo se utisak da jedan prilican broj poslanika, kada krene ka govornici- ili zaboravi sta je hteo da kaze, odnosno, o cemu se govori, ili se vec "naostrio" da- promasi temu.Umesto politickih argumenata, sve cesce progovori tastina, nesuglasice iz mladosti, ideoloska neslaganja, ili prosto pakost.

Upravo kada treba "zasrafiti" mozda i kljucnu polugu, za sprovodjenje, u narodu siroko prihvacenog, programa oporavka, ovi poslanici ignorisu zelje onih koji su ih birali, rizikuju da potope i tu slamku spasa." "

"Politika" pod naslovom "Visestranacko cascavanje uvredama" donosi opsiran izvestaj o trodnevnom zasedanju srpskog parlamenta na kome je izabrana vlada, a Grujica Spasovic u "Borbi", na prvoj strani u komentaru, koji odrazava stav lista, veli : "Sudeci po parlamentarnoj raspravi prepunoj teskih reci i ogromnoj kolicini drvlja i kamenja po kandidatu za predsednika srpske vlade- javni tuzilac bi morao odmah da se uhvati za glavu i preduzme nesto. Jer, narodni poslanici su, izuzimajuci primitivne uvrede i neoprostivo kopanje po privatnom Marjanovicevom zivotu - izneli i neke zapanjujuce podatke o ogromnom Marjanovicevom bogatstvu teskom 4o miliona dolara, brojnim putovanjima Konkordom u Ameriku, raskalasnostima u pariskom "Krejzi horsu", problematicnim poslovima u Moskvi sa sinom Leonida Breznjeva, gradnji luksuzne vile na Dedinju, tajnim fondovima u "Progresu".... da se i polovina recenog baci u vodu( dakle da se bogatstvo prepolovi na 20 miliona dolara) opet to nije biografija za sefa vlade. Javni je interes da se sazna puna istina. Nevolje sa poluistinama su u tome sto se veruje iskljucivo jednom, onom netacnom delu.Ili su opozicioni poslanici u pravu, ili je Marjanovic tesko oklevetan, sa porukom svim casnim ljudima da se ne prihvataju javnih funkcija, ako vec nisu spremni na pakao.

Nema ekonomskog oporavka- o moralnoj obnovi i obracunu da ne govorimo- dok se ne rehabilituje javna rec. Posebno ona koja se cuje u parlamentu. I tu vise nista ne treba da se doda.Sve je vec rekao Andre Marlo: "Kad bi ljudi shvatili kakva se opasnost krije u upotrebi nekih reci, recnici bi u izlozima knjizara imali crvenu vrpcu s natpisom: Eksploziv! Oprezno rukujte!"

Misa Brkic u "Borbi" takodje komentarise izbor nove vlade. "Tamo u dalekom svetu, izvan resetaka naseg kaveza, prosto je nezamislivo da neko ostane direktor ( firme ) i postane predsednik vlade.Umesto da Marjanovic ostane izuzetak koji ne potvrdjuje pravilo, njegovim stopama nazalost, krenuli su svi direktori koje je on predlozio za ministre u privrednim resorima.Modni trend sedenja u dve fotelje ( a da se jedna ipak ne zamrzne) kao pravilo i opasna zaraza prosirila se na desetak ministarskih resora i potpredsednickih mesta, a u javnosti se sistematski i nekriticki stvara utisak kako je za Srbiju vise nego dobro da ima takozvanu vladu ( uspesnih) privrednika.

S tog aspekta posmatrano, moglo bi se postaviti pitanje- ne stvara li se, formiranjem nove vlade, jedna vrsta poslovne oligarhije koja bi uz legitimitet Parlamenta, mogla u Srbiji da legalizuje pojavu svojevrsnog kartela ili monopola?..... Prihvatanje sedenja u dve fotelje i igranje dvojne licnosti moglo bi da znaci da svi ti ljudi, ipak ne veruju da ce dugo ostati u politici i da je rok trajanja ministarskih mandata ipak ogranicen na nekoliko meseci. Trajne vrednosti su, dakle, biznis, ali onda pitanje- zasto gospodo prljate ruke u politici" -zakljucuje Misa Brkic.

Komentar Vecernjih novosti, autor Borislav Komad, bavi se "hrvatsko-muslimanskom" koalicijom i izmedju ostalog konstatuje sledece: " Zahtev da se jedna od tri zaracene strane odrekne prirodnog prava na samoopredeljenje teritorija koje vojno kontrolise i prava na trecinu ozakonjenog privatnog vlasnistva, koje bi naprosto bilo poklonjeno hrvatsko- muslimanskoj koaliciji, ne bi imao prodju ni u jednom svetskom opstinskom sudu. Nije to medjutim, uz negiranje prava jednima, koje velikodusno nude drugima, jedini nasrtaj Vasingtona na pravo i pravdu. Prema nasilnickom receptu skovanom u vrhu americke administracije, cak i u slucaju da se srpska strana u Bosni i Hercegovini odrekne trecine svoje teritorije, ne bi , kako se kaze, poput bosanskih muslimana (pisano malim slovom) i Hrvata- sa Hrvatskom, imala pravo na ujedinjenje sa Srbijom! Jer, u protivnom usledile bi " najstrozije kazne".

Novokomponovana hrvatsko- muslimanska koalicija, zauzvrat, bila bi bogato nagradjena, ne samo prosirenjima na racun treceg, vec i pravom na zastitu - otetog.

Branka Mitrovic u "Borbi" smatra da je" svetu vise stalo da Republiku Srpsku prikljuci bosanskoj jugoslovenskoj federaciji.Otvoreno je receno da ce Pale dobiti vise ako ostanu u federativnoj Bosni... Karadzicu je jasno da ne moze vratiti sve teritorije iz severne i istocne Bosne Hrvatima i Muslimanima iz prostog razloga sto su mnoga mesta vec unistena ali i zivalj raseljen.Jasno mu je da ce morati da dozvoli povezivanje muslimanskih enklava koridorom sa novom, u Becu vaspostavljeno federacijom, Jasno mu je da ce Vasington i Moskva prvo od Hrvata i Muslimana traziti da se izjasne koje bi teritorije prihvatile kao konacne, jer ne mogu imati zeljenih 6o odsto, a isto tako da ce , vrlo brzo, mesavinom ustupaka i pretnji, biti nateran na pregovore i dalja popustanja. U pomenuto " prilagodjavanje opstoj situaciji" koje je omoguceno svojevrsnim tajm-autom u koji, naravno, spada i konsultovanje s Beogradom , moze se svrstati najava skorasnjeg zasedanja skupstine RS. Na njoj ce , kako saznajemo, ponovo biti reci o evenutalnim teritorijalnim ustupcima, ali i obavljene, kako se to kaze , "izvesne kadrovske promene".Upuceni tvrde da se one ticu samog vojnog vrha.Hoce li to znaciti da je Karadzic dovoljno "omeksao", videce se uskoro.Bice jasno i koliki komad Bosne Srbi imaju nameru da ponesu sa sobom.Sigurno je da im ne bi smetalo, bar tako se cuje nakon razgovora sa CHurkinom, da udju u hrvatsko- muslimansku federaciju, ako bi mogli da udju u neku vrstu konfederanog odnosa s a Jugoslavijom.

Srdjan Radulovic u" Borbi" bavi se krajinsko hrvatskim pregovorima i zapaza: "najava Slobodana Jarcevica da ce krajinsku ekipu na pregovorima predvoditi general Mile Novakovic, mogla bi znaciti da ce se u Zagrebu, kao sto se i ranije desavalo, najvise razgovarati o vojnim detaljima razgranicenja.Idikativno je da su predstavnici krajinske i hrvatske vojske, uz posredovanje UNPROFOR-a, nekoliko dana prije beogradskog susreta CHurkina i Martica, zajedno iz helikoptera osmatrali "linije dodira".Dosadasnja iskustva: hrvatsko krsenje Vensovog plana napadom na krajinu

1. januara prosle godine, Erdutskog sporazuma, napad na Divoselo i napad na Kozijan u Lici prije desetak dana, uprkos, predhodno postignutom " lokalnom " sporazumu o primirju, pokazuju da mirovni posrednici nisu pokazali dovoljnu odlucnost da se stvore uslovi za mirno rjesavanje najosetljivijih - politickih pitanja.

Vecernje novosti clanak( Milana Pesica) posvecuju naimenovanju bivseg ministra inostranih poslova SFRJ Budimira Lonacara za"specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za pokret nesvrstanih zemalja".Njegovo naimenovanje, kaze Pesic, a to je izvuceno u lid " treba da posluzi kljucanju jugoslovenske krize. U istoriji diplomatije svojevremena Loncareva era bice zapisana kao jedinstven primer diplomatije , koja je bila neprijatelj sopstvenoj zemlji...U aparatu UN nikada nije postojala funkcija " specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Pokret nesvrstanih zemalja" , niti je ikada doneta odluka da se ona formira.Mnogi su zato prerano zakljucili da je izmisljanje ovakve funkcije neka vrsta"penzionerske fotelje" za diskreditovanog Budimira Loncara.... Sadasnja aktivnost bivseg sefa jugoslovenske diplomatije govori da se ne radi ni o kakvoj penzionerskoj zavetrini, vec o dobro planiranom zadatku. Uostalom, procurele su informacije da je Butros Gali postavio Loncara na tu funkciju po nalogu zapadnih zemalja i to posebno SAD koje danas vode glavnu rec u sve nesamostalnijoj Svetskoj organizaciji, tvrdi Pesic.

GORDANA SUSA