DALI SU IZBEGNUTE SVE OPASNOSTI?

AIM, Skopje, 22.03.1994

*Bilo bi nerealno poverovati da su izbegnute sve opasnosti u Makedoniji, posebno kad se zna da su nacionalisticke karte jos u igri. * Ova godina je godina parlamentarnih izbora i godina vanrednog popisa i realno je ocekivati da se iskoristi , pa i zloupotrebi , nacionalni naboj. * I pored nekih najava, tesko je verovati da ce se neko odluciti da bojkotuje popis, posebno kad se ima u vidu da njega finansiraju medjunarodne institucije i da je za njega zainteresovan vanjski faktor. * Novi izborni Zakon , koji nije jos usvojen u Parlamentu, predvidja 140 narodnih zastupnika, znaci 20 vise od sadasnjeg sastava. * Gradjanski koncepti u Makedoniji jos nemaju realnu sansu i pored toga sto su mozda jedinstveni koji nude buducnost za multinacionalnu, multikulturnu i multikonfesionalnu Makedoniju.

Makedonija je , bar do sada, dokazala da izvjesnom tolerancijom u ovim teskim vremenima ipak moze se izbeci ono najlose -rat - i doci do nekih resenja koja naravno nece zadovoljiti sve , ali koja daju nadu da ce se stvari postupno resavati. Medjutim, bilo bi nerealno poverovati da su izbegnute sve opasnosti, posebno kad se zna da nacionalisticke karte jos su u igri i da je Makedonija, najosetliva bas na pitanju medjunacionalnih odnosa. Kad se ovome doda i "trusno" podrucje juga Balkana, odnosno jos nereseno Kosovsko pitanje, postaje sasvim razumljiv strah kod gradjana Makedonije da nisu izbegnute sve opasnosti.

1994 godina je godina vanrednog popisa i godina parlamentarnih izbora. Popis ce konacno dokazati ko i u kolikim brojem zivi u Makedoniji dok, sledeci izbori ce dokazati koliko je Makedonija izvukla pouku od proslih izbora kada smo mogli dosta toga prepisati nesnalazenju i eksploziji potisnutih strasti. Kad je u pitanje popis stanovnistva, on je svima potreban i vazan. Ako ne zbog iceg drugog onda da bi se stavilo kraj raznih manipulacija sa brojem stanovnistva glede nacionalnih kolektiviteta koji zive u Makedoniji. I pored toga sto jos i sada ima nekih najava bojkotovanja popisa ( Komunisticka Partija Makedonije apelovala je da Makedonci bojkotuju popis ), tesko je poveravoati da ce neko uciniti tu "gresku" da bojkotuje popis koji je finansiran sa strane medjunarodnih institucija i za koji je posebno zainteresovana Evropska Zajednica. Ono najlose sto se moze dogoditi kad je rjec o popisu, moze se odloziti njegovo izvrsenje i umesto u aprilu ( kada je predvidjeno da se obavi) da bude realizovan krajem godine ili cak i pocetkom iduce godine. I to iz jednostravnih razloga sto nisu jos obavljene sve pripreme, pri cemu nije nevazno i to da se kasni sa izdavanjem uverenja za drzavjanstvo (posebno u opstinama gde zive nemakedonci).

Izbori, kao i svuda na Balkanu, su vreme pojacanih nacionalnih strasti koje se na kraju mogu izroditi u nesto sasvim drugo, posebno kad se ima u vidu multinacionalnost Makedonije i struktura politickih subjekata a koji su vecinom podvojeni na nacionalnoj bazi. Uzaludno je misliti da nece biti i ove godine pokusaja da se iskoristi, pa i zloupotrebi nacionalni naboj. Novi Zakon za izbore , koji jos nije usvojen na parlamentu, predvidja izbor 140 republickih parlamentaraca (20 vise od sadasnjeg sastava) pri cemu 120 ce biti izabrani vecinskim principom dok 20 proporcionalnim. Ovo je ucinjeno - kako objasnjavaju predlagaci - da bi se omogucilo i manjim nacionalnim kolektivitetima da imaju svojih pretstavnika u republicki parlament. Bila bi prava ludost da nakon svega ovoga sto se deslilo da igra nacionalistickim kartama postane dominantna, kako sto je bilo na prethodnim izborima. Nema sumnje da ce i na ovim izborima nacionalna pripadnost biti ona koja ce biti odlucuvajuca u raspodjeli glasova, i da ce glavnu bitku da vode takozvane makedonske i albanske nacionalne partije. Gradjanski koncepti u ovoj mladoj drzavi jos ne mogu racunati na neku vecu podrsku iz jednostavnog razloga sto su ti koncepti zaguseni od nacionalnog romantizma koji je prisutan kod svih i to u dovoljnim kolicinama. Potresi koji su zadesili najvecu partiju Albanaca u Makedoniji, PDP mogu negativno uticati i na samim izborima. Sa jedne strane, moguca je radikalizacija albanskih zahtjeva koji odma izazivaju suproitan efekt - povecanje radikalizma - kod takozvanih tvrdim makedonskim partijama. PDP sada funkcionira kao dve partije koje nose isto ime i svaka za sebe smatra da je legitimni zastupnik nekadasnje partije i interesa vecine Albanaca u Makedoniji. Dok se lideri ovih dve struja ubedjuju sebe a i Albance tko je tko, makedonske radikalne partije (kao sto je VMRO-DPMNE i par njih sa istim prefiksom u imenu) rascep u partiji Albanaca a i umesanost nekih politickih krugava iz Albanije u radu PDP, koriste da bi dokazali "destruktivnost" albanskih partija u Makedoniji. Afera sa oruzjem, koja jos nije okoncana ( pre nekoliko dana uhapseni su jos nekolicina Albanaca iz Tetova) , jos vise je povecala i povecava medjunacionalnu tenziju. Dok albanske partije ovu aferu smatraju za "montiranu da bi se diskreditovali Albanci", makedonski nacionalisticki krugovi nju upotrebljavaju da bi dokazali da se "sa Albancima ne moze zivjeti u istoj drzavi". Nema dvojbe da ce afera sa oruzjem biti do maksimum iskoriscena za vreme izbora, da ce PDP (ma kako se nazvale dve sadasnje njene struje na cijem celu su Arben Dzaferi sa jedne strane i Xheladin Murati sa druge) i dalje insistirati da se udovoli albanskim zahtjevima.

Multinacionalnost i multikultura u Makedoniji jos ne funkcionira, i to je to sto izaziva strah kod vecine gradjana ove drzave u ovu izbornu godinu. U Makedoniji zivi se paralelno i to moze se strasno skupo platiti. Sve sto se zeli uraditi polazi se s pozicije "To je nasa stvar". Ono cega se svi plase je da ce taj paralelizam ici do apsurda i onda je tesko stvarati normalno drustvo. Nazalost stvari su jos potpuno izokrenute naglavce i jedina moguca opcija za opstanak Makedonije - gradjanska - jos nema sansu da bude dominantna. A bas ta opcija omogucava da se u multinacionalnoj , multikulturnoj i multikonfesionalnoj Makedoniji, individualnost iskaze u svoj svojoj snazi i vrijednosti. I sto je vrlo vazno tek u gradjanskom opkruzenju postizese ono do cega je danas ovim novim drzavama posebno stalo

• lojalnost svojih gradjana. Graditelji nacionalnih drzava s tim naravno tesko mogu racunati. Posebno u jednoj visenacionalnoj drzavi kao sto je Makedonija.

KIM MEHMETI