ISTOCNI TRGOVAC

Srpska skupstina

Novi predsednik srpske vlade Mirko Marjanovic najavljuje da ce se boriti za zdrav dinar - sto je neizvesno- i za otvaranje prema svetu. - sto verovatno znaci prema Rusiji.

AIM, Beograd, 17.3.

Za novog predsednika srpske vlade u Beogradu je izabran Mirko Marjanovic, direktor spoljnotrgovinskog preduzeca "Progres" koje ima velike poslovne veze u Rusiji. Opozicija je, osporavajuci kredibilnost novog predsednika vlade, ukazivala na to da je on bio dobar prijatelj Jurija Breznjeva, sina pokojnog ruskog predsednika Leonida Breznjeva, cak i da je finansirao rusku opoziciju u cilju povratka komunista u Kremlj.

Direktor Smederevske zelezare Dusan Matkovic, braneci Marjanovica od napada opozicije, rekao je da je on zasluzan za izvoz srpske robe na trzista sa kojih Srbija uvozi gas. Tokom proslih izbora Marjanovicevo preduzece je finansiralo kampanju SPS, a on se eksponirao otvorenim napadima na opoziciju. Marjanovic je bio jedan od osnivaca Saveza komunista-Pokreta za Jugoslaviju, koju su mediji jedno vreme kratko nazivali "generalska partija". To je partija u cijoj jacoj frakciji snazan uticaj ima dr Mirjana Markovic, supruga predsednika Milosevica.Ni pazljivijim hronicarima nije sasvim jasno gde su jasne granice izmedju te partije i SPS-a, pa procene o broju ministara SK-PJ variraju od dva do sest. Bar dva ministra u buducoj Marjanovicevoj vladi (Dr Leposava Milicevic iz Pozarevca i Andrija Milosavljevic iz Zagubice) bili su na listama tzv. Udruzene levice koju je sastavilo nekoliko komunistickih partija, ali su dobili premalo glasova da bi usli u parlament. Na osnovu cinjenice da je g. Marjanovic zauzimao mesto u upravi fudbalskog kluba "Partizan", neki opozicioni politicari veruju da uticaj na njega ima i vojska. U pojedinim listovima pojavile su se spekulacije da je veliki deo pomoci (pominje se cak brojka od 3 milijarde dolara?!) koju Srbija upucuje Republici Srpska Krajina, islo preko "Progresa", ciji je direktor, rodjen u Kninu. Od partija centra, u vladu je usla samo Nova demokratija - pokret za Srbiju, mali koalicioni partner Draskovicevog Srpskog pokreta obnove u okviru koalicije Depos, partija koju vodi Dusan Mijhajlovic koji je pre tri godine bio potpredsednik srpske vlade.Veruje se da je od presudne vaznosti za ulazak Nove demokratije u vladu bio licni interes pojedinih biznismena da poboljsaju svoje poslovanje. Slicno je bilo i u slucaju Slobodana Radulovica, direktora "C marketa" i Radoja DJukica, vlasnika velike trikotaze koji su, zarad ulaska u vladu, napustili Demkratsku stranku ciju su kampanju uvelike finansirali. Kada je ova partija odlucila da ne udje u "vladu narodnog jedinstva", oni su prihvatili polozaje ministara ,objasnjavajuci svoju odluku "nacionalnim jedinstvom". Socijalisti su glasovima dela poslanika Nove demokratije (nisu svi poslanici ove stranke glasali za vladu) sakupili dva glasa vise nego sto im je bilo neophodno za izbor vlade. Za dalje vladanje, oni u parlamentu imaju dovoljno glasova, posto je za donosenje zakona u srpskoj skupstini potrebna obicna vecina.

O sudbini vlade, dakle, odlucivace se na drugom mestu, u komplikovanoj igri lobija koji bi mogli biti pogodjeni reformom proklamovanom krajem januara, posle rekordne hiperinflacije.

Marjanovic je u programu koji je izneo pred skupstinu deklarisao da ce stititi zdravi dinar, koji se smatra kreacijom dr Dragoslava Avramovica. Marjanovic je najavio da ce nastojati da uravnotezi budzet, ali nije jasno kako ce to uciniti. On najavljuje da ce uvesti finansijsku disciplinu i da ce ukinuti subvencije velikim preduzecima, ali se ne zna da li za to ima dovoljno snage. Novi predsednik srpske vlade otvoreno racuna i na to da su devizne rezerve koje se nalaze kod stanovnistva i u preduzecima vece nego sto se pretpostavljalo i da su "dovoljne, ako se program dosledno sprovede". Njegova vlada ima nameru da oporezuje sivu ekonomiju. Najavio je da ce podsticati izvoznu orijentaciju privrede i da ce raditi na "odlucnom i mudrom otvaranju prema svetu". S obzirom na iskustva koja ima i na vezanost srpske privrede za rusko trziste, to bi moglo znaciti da on misli na otvaranje prema istoku, mada je govorio i o tome da je njegovoj vladi potreban zdrav novac za pokretanje proizvodnje.

Najosetljiviji deo te novoproklomovane politike je onaj koji govori o racionalizaciji i smanjenju javne potrosnje, i o "izmestanju socijalne politike van preduzeca". Dok je on naglasavao da sada "nije rec o otpustanju viskova nezaposlenih", vec o "uvazavanju cinjenice da neki od nezaposlenih raspolazu vlastitim kapitalom, zemljom," veci deo opozicije otvoreno je upozoravao da on namerava da otpusti preko milion radnika i da nece istovremeno najuriti direktore koji imaju privatne firme. (Zanimljivo je, mada nije iznenadjujuce, da su narocito partije koje su se do sada isticale nacionalnim radikalizmom ,sada pocele da koriste socijalnom demagogijom . Protiv otpustanja radnika najostrije su govorili srpski radikali i Kostunicini demokrati, pa i u vecem broju diskusija i poslanici SPO). Program su opisivali kao "samo malo moderniji sistem pijavice, kao sto je bio zajam, Dafina i slicno" (Mihajlo Svilar). "Ova vlada je vlada ciji je zadatak da iz drzavnog i narodnog organizma Srbije, koji je vec suva drenovina, iscedi i one poslednje kapi", kaze Vuk Draskovic. Socijalisti se hvale prvim ucincima Avramovicevog programa, ali, kako se cini, ne pokazuju entuzijazam kad je u pitanju sledeci korak njegovog sprovodjenja. Verovatnije je da ce se povinovati pritisku lobija srednjih i velikih preduzeca, nemocnih da pokrenu proizvodnju. Oni ne pokazuju nameru da ogranicavaju vojni budzet, tvrdeci da je on vec sada suvise nizak. Kada je Vesna Pesic pitala kako mandatar misli da pokrije deficiti od jedne i po milijarde dolara kad smo "imali prilike da cujemo predsednika Milosevica kako kaze da Srbija treba da bude vojno najmocnija drzava na Balkanu'", nastala je uobicajena galama, uvrede . Ona je, ne obaziruci se na tu galamu, nastavila: "Postavljam pitanje, zasto? Kakav je to plan da mi budemo najmocnija drzava na Balkanu, koliko tenkova, topova (iznad Sarajeva) mi placamo da se gadja civilno stanovnistvo!" "Su cim da se Srbin brani, gospodjo, ako ne topom" - odgovorio joj je jedan poslanik SPS. Borivoje Radic, poslanik Demokratske stranke, koja se kolebala da li da udje u Marjanovicevu vladu, rekao je u skupstinskoj raspravi da " nece proci mnogo vremena kada ce se i socijalisti odreci i Avramovica i njegovog programa, a opozicija ce ponovo stajati iza njihovog kandidata, kao sto je bio slucaj sa Cosicem i sa Panicem" (bivsim jugoslovenskim premijerom koga su socijalisti izabrali pa u saradnji sa srpskim radikalima najurili kada se ovaj suprotstavio predsedniku Slobodanu Milosevicu). To bi se ubrzo moglo pokazati tacnim.

MILAN MILOSEVIC